СТРУКТУРНЕ, СЕМАНТИЧКЕ И ПРАГМАТИЧКЕ ОСОБЕНОСТИ ДВОКЛАУЗАЛНИХ АСИНДЕТСКИХ РЕЧЕНИЦА СА ЗНАЧЕЊЕМ СИМУЛТАНОСТИ И СУКЦЕСИВНОСТИ

  • Ксенија Стаменковић Институт за српски језик САНУ
Кључне речи: српски језик, прагматика, семантика, синтакса, јукстапозиција, глаголски вид, симултаност, сукцесивност, импликатурa

Сажетак

Предмет овог рада је утицај употребе различитог глаголског аспекта на интерпретацију значења двоклаузалних асиндетских реченица у којима се може уочити и значење симултаности и значење сукцесивности радњи. У синдетским
реченицама, глаголски аспект, уз употребу одговарајућег везника, утиче на формирање поменутих значења. Међутим, с обзиром на то да асиндетске реченице немају везник којим би се одређено значење прецизирало, циљ овог рада је утврдити да ли ће и на који начин употреба различитих комбинација глаголског аспекта утицати на интерпретацију двоклаузалне асиндетске реченице. Експерименталном и аналитичко-синтетичком методом утврдили смо да само аспекатска комбинација Vimpf + Vimpf импликује симултаност, док све остале импликују и симултаност и сукцесивност. Поменуте импликатуре могуће су због тога што нема везника, који би, увевши зависну клаузу с предикатом одређеног глаголског вида, прецизирао да ли су радње истовремене или сукцесивне. Такође, наше знање о свету утиче на то да се у анализираним реченицама препозна и значење истовремености и временског следа – реченица Читао је књигу, попио је сок (Vimpf + Vpf) може се протумачити тако да је субјекат најпре неко време читао књигу, а затим попио сок (јер се несвршени глаголи могу користити и за радњу која није доведена до краја у прошлости), или да је попио сок док је читао књигу. Слично важи и за пример Прочитао је књигу, пио је сок, који може значити да је субјекат прочитао књигу, а затим пио сок, или да је прочитао књигу док је пио сок. На крају, реченица Прочитао је књигу, попио је сок може импликовати да је субјекат најпре прочитао књигу, а затим попио сок или да је обе радње завршио у исто време.

Референце

Л И Т Е Р А Т У Р А

Антонић, Ивана (2018). Реченице с временском клаузом. У: Синтакса сложене реченице
у савременом српском језику. Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за српски
језик САНУ. 289–363.
Ашић, Тијана и Веран Станојевић (2008). Могу ли несвршене форме означавати сврше-
ност? Случај српског несвршеног перфекта и француског имперфекта. У: Српски језик
у (кон)тексту. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 207–219.
Вукић, Маја (2020). Комбиновање везника и невезничких речи у савременом српском
језику. Ниш: Филозофски факултет.
Ковачевић, Милош (1998). Синтакса сложене реченице у српском језику. Београд: Раш-
ка школа – Србиње: Српско просвјетно и културно друштво Просвјета.
Кубурић Мацура, Мијана (2019). Асиндетске структуре с концесивним значењем у са-
временом српском језику. Наш језик. L/2: 323–334.
Милошевић, Ксенија (1982а). Улога аспекатског значења у представљању хронолошке
детерминације у сложеној реченици са темпоралном клаузом у српскохрватском
језику. Књижевност и језик. 11/2: 49–62.
Милошевић, Ксенија (1982б). Улога глаголских облика у сложеној реченици са темпо-
ралном клаузом у савременом српскохрватском језику. У: Научни састанак слависта
у Вукове дане. 11/2. Београд: Међународни славистички центар. 125–138.
Пипер, Предраг (2018а). Опште одлике сложене реченице. У: Синтакса сложене речени-
це у савременом српском језику. Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за
српски језик САНУ. 5–34.
Пипер, Предраг (2018б). Напоредносложене реченице. У: Синтакса сложене реченице у
савременом српском језику. Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за српски
језик САНУ. 35–90.
Пипер, Предраг и др. (2022). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица
српска.
Стаменковић, Ксенија (2025). О асиндетским реченицама у српском језику. У: Савреме-
на филолошка проучавања младих истраживача III. Ниш: Филозофски факултет.
41–53.
Станковић, Богољуб (1986). Асиндетске реченица са условним и временским значењем
у српскохрватском и руском језику. У: Научни састанак слависта у Вукове дане. 15/1.
Београд: Међународни славистички центар. 179‒188.
Станковић, Богољуб (1987). Асиндетске реченице у руском језику и њихови српскохр-
ватски еквиваленти. Јужнословенски филолог. XLIII: 65–82.
Станковић, Бранимир (2020). Основи прагматике. Ниш: Филозофски факултет.
Станојевић, Веран и Љубица Ђурић (2019). Аспект као фазна категорија и резултативност
у француском и српском језику. Српски језик: студије српске и словенске. XXIV:
221–233.
Танасић, Срето (2015). Асиндетске реченице с конкретизатором. Јужнословенски фило-
лог. LXXI: 91–117.
Танасић, Срето (2018). Асиндетске реченице. У: Синтакса сложене реченице у савреме-
ном српском језику. Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за српски језик
САНУ. 597–633.
Чудомировић, Јован (2015). Семантика и прагматика саставних одн. супротних напо-
редних везника и, па, те, а, али, него. Београд: Филолошки факултет. Докторска
дисертација.
*
Badurina, Lada (2019). Asindetske strukture: Koordinacija, subordinacija i tekst. U: Sarajevski
filološki susreti. 4, knj. 1. Sarajevo: Bosansko filološko društvo. 24–38.
Grice, Herbert Paul (1975). Logic and conversation. Syntax and semantic 3: Speech arts. 41‒58.
Pranjković, Ivo (2002). Hrvatska skladnja: Rasprave iz sintakse hrvatskoga standardnog jezika.
Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Објављено
12. 12. 2025.
Bрој часописа
Секција
Награда Љубомир Стојановић