https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/issue/feed Прилози проучавању језика 2022-06-01T12:13:08+00:00 Душанка Звекић Душановић vlaslo@ptt.rs Open Journal Systems Прилози проучавању језика https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2239 ПРОШЛА ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА У СТАРОСРПСКИМ ПОВЕЉАМА И ПИСМИМА ОД 12. ДО 14. ВЕКА 2022-06-01T12:13:08+00:00 Лука Николић pureexpressionlessness@gmail.com <p class="00APSTRAKT"><span lang="RU">Рад настоји да испита употребу прошлих глаголских времена у старосрпском језику, прецизније – у старосрпским повељама и писмима из 12, 13. и 14. века који чине део збирке <em>Старе српске повеље и писма</em>, књ. 1, св. 1, коју је приредио Љубомир Стојановић (1929). У том покушају, полазну тачку представљаће старословенски систем прошлих времена, који у бити рефлектује одговарајуће стање у касном прасловенском језику, како би се утврдиле конкретне промене у односу на прасловенско наслеђе, али и потенцијално уочљиве дубље развојне тенденције. Притом, посебна пажња биће поклоњена ограничавајућим факторима корпусног оквира, о којима треба водити рачуна при ма ком дијахронолингвистичком истраживању.</span></p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2240 ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКЕ ОСОБИНЕ СЛОВА О ПТИЦАМА ИЗ ФИСИОЛОГА У ТРИ СРПСКА ПРЕПИСА (НА ПРИМЕРУ СЛОВА О ОРЛУ И О ЖДРАЛУ) 2022-06-01T12:13:03+00:00 Милан Суботић tallstoryteller@outlook.com <p>Предмет овог рада је језичко-стилска анализа дела <em>Фисиолог</em>, које представља врсту идеолошко-дидактичког списа у облику наративне прозе. Ово дело је било популарно и у српској средњовековној писмености, судећи по великом броју познатих записа. Сваки препис <em>Фисиолога</em> састоји се од одређеног броја слова о животињама у која је унета поука. За анализу су одабрана слова о две врсте птице, орлу и ждралу, чије ћемо језичко-стилске особине пратити у три српска преписа која су настала у различито време и на различитим местима српског средњовековног говорног подручја (у Никољачком препису из 15. века – Н 52, у препису из Грујићеве збирке из 17. века – МСПЦ 100, и у препису Народне библиотеке Србије из 16. века – НБС 38. Циљ истраживања је да, након филолошке анализе језика слова о ждралу и орлу у одабрана три преписа, закључимо којим језичким стилом је писано ово језичко дело, као и да утврдимо да ли постоје разлике између преписа у том смислу.&nbsp;&nbsp;</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2241 ИМЕНИЧКА ЛЕКСИКА РУКОПИСА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ ПРИЧЕ О БОЈУ КОСОВСКОМ 2022-06-01T12:12:58+00:00 Ирина Дамјанов damjanovirina@gmail.com <p>У овом раду се анализира именичка лексика Рукописа Универзитетске библиотеке <em>Приче о боју косовском</em>. Рукопис је настао у првој четвртини 18. века, а писан је српским народним језиком, са малобројним наносима из српскословенског језика. Анализа грађе обухватила је анализу порекла лексике, творбену анализу, семантичку класификацију твореница и анализу парадигматских односа. На послетку смо, коришћењем лексикографских извора, испитивали присуство и позицију анализираних лексема и њихових значења у савременом српском језику. Ово истраживање спроведено је у циљу представљања целокупне слике о именичкoj лексици Рукописа као репрезента дела лексике српског језика с почетка 18. века. Такође, циљ рада је и поређење овог дела синхронијске структуре српског језика 18. века са савременим језиком. У прилогу на крају рада дат је речник свих испитиваних лексема, у којем је уз сваку одредницу дата потврда из Рукописа.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2242 МЕДИЦИНСКИ ТЕРМИНИ У КРАТКОМ ПОКУШЕНИЈУ О КАЛАМЛЕЊУ КРАВЉИ БОГИЊА ЈОЖЕФА САТМАРИЈА (1818) И ТОРЖЕСТВЕНОМ ЛЕКАРСКОМ СОЧИНЕНИЈУ О ХРАНИТЕЛНОЈ БОГИЊИ ЂОРЂА ПАНТЕЛИЋА (1832) 2022-06-01T12:12:53+00:00 Катарина Радовановић radovanovic.katarina98@gmail.com <p>У раду је анализирана медицинска терминологија (знаци, болести, њихови симптоми и лечење) у делима <em>Кратко покушеније о каламлењу крављи богиња</em> Јожефа Сатмарија из 1818. године и <em>Торжествено лекарско сочиненије о хранителној богињи</em> Ђорђа Пантелића из 1832. године. Поред основних напомена о терминологији, у раду су наведени подаци о аутору и језику којим је текст написан. Забележен терминолошки систем анализиран је према структури и пореклу, те упоређен са терминолошким системом савременог српског језика ради утврђивања разлога за очување и/или губљење одређених термина.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2243 ЧИЈИ ЈЕ КОСМОС СИБА МИЛИЧИЋА? 2022-06-01T12:12:48+00:00 Растко Лончар rastkoloncar93@gmail.com <p>Јосип Сибе Миличић (1886–1944), српски и хрватски песник чије дело обухвата период од ране модерне све до књижевности Народноослободилачке борбе, у историји књижевности остаје упамћен, пре свега, као један од родоначелника поезије српског космизма, те мистериозна фигура у <em>Ламенту над Београдом</em> Милоша Црњанског, док његово дело остаје у великој мери непрочитано. Разлог се, у времену „друге Југославије” може тражити у чињеници да је Миличић био тзв. oрјунаш (југословенски националиста у периоду Краљевине Југославије), а након распада СФРЈ, остаје у међупростору српске и хрватске књижевности иако је био активан чинилац и једне и друге.</p> <p>Циљ овог рада јесте приступање манифестној књизи нашег космизма – Миличићевој <em>Књизи радости </em>(1920) – са позиције културно специфичних контекста, те отварање проблемских подручја редефинисања поетике космизма у српској поезији, као и сагледавање Миличићевог песништва у комуникацији са митолошким, хришћанским и словенским културним специфичностима, те јединственог приступа ресемантизацији фразеологизама српског језика – који ово дело истовремено чине и преводивим и непреводивим на светске језике. Оваквим приступом долази се до резултата који доводе у питање досадашње бављење космизмом у оквирима српске науке о књижевности и књижевне историје те отварања нових перспектива по питању тумачења и рецепције Миличићеве <em>Књиге радости</em> и дела уопште.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2244 МЕТАФОРИЧКА КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА СЛУЧАЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2022-06-01T12:12:43+00:00 Жарко Пајић Олах pajicz98@gmail.com <p>Предмет овог рада јесте испитивање концептуализације <em>случаја</em> као апстрактног појма. Грађа је ексцерпирана из <em>Корпуса</em><em> савременог српског језика</em>. Реч је о корпусу који садржи колекцију дигитализованих текстова различитих функционалних стилова, а израђује се на Математичком факултету у Београду. Методологија рада подразумевала је ексцерпцију примера у којима је лексема <em>случај</em> контекстуализована како би се утврдили изворни домени на основу којих се разумева апстрактни појам лексикализован као <em>случај</em>. Циљ рада подразумевао је и класификовање сто одабраних примера према сродности, као и статистичку анализу, ради увида у фреквентност одређених појмовних метафора. Такође, метафорички изрази анализирани су с обзиром на то да ли одсликавају дословне или фигуративне метафоре.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2245 СРПСКА КУЛТУРНО СПЕЦИФИЧНА ЛЕКСИКА У ФИЛМУ „ПАРАДА” 2022-06-01T12:12:37+00:00 Александар Николић aleksandar.nikolic@ff.uns.ac.rs <p>Предмет истраживања овог рада јесте српска културно специфична лексика у домаћем филму <em>Парада</em>. Циљ истраживања јесте контрастирање културно специфичног садржаја при чему је српски полазни, а немачки циљни језик. Методом анализе превода издвојиће се најпре све културно специфичне секвенце из оригинала како би се контрастирале са синхронизованом немачком верзијом. Корпус, који чине сви ексцерпирани примери културно специфичне лексике из српског оригинала и одговарајући примери у немачком преводу, биће подвргнут анализи с обзиром на употребу и фреквентност учесталих стратегија превођења културно специфичне лексике што ће показати која je од понуђених стратегија најзаступљенија и зашто, као и степен компатибилности два језика у овом домену.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2246 ЛЕКСИЧКА И ДИСКУРСНА ОБИЉЕЖЈА ОБАВЈЕШТЕЊА О СМРТИ: УПОРЕДНА АНАЛИЗА 2022-06-01T12:12:31+00:00 Јелена Радмиловић radmilovic_jelena@yahoo.com <p>У овом раду анализирају се лексичко-граматичке и дискурсне карактеристике једног типа читуља – обавјештења о смрти. Грађу за анализу су чинила oбавјештења о смрти с подручја Источне Херцеговине и Новог Сада, а преузета из штампаних издања листа <em>Дневник </em>(за Нови Сад) и с интернет-портала <em>Е-смртовнице</em> (за Источну Херцеговину). У централном дијелу рада врше се, како је речено, на посматраном материјалу двије врсте анализе: лексичко-граматичка и дискурсна. У првој ће бити ријечи о употреби лексема у уводној фрази, употреби глагола за обавјештавање, али и указивање на лексему којом се исказује сам чин смрти, као и о именицама којима се означава испраћај преминуле особе, док ће се у другој посматрати употреба говорних чинова у овом типу огласа, као и њихове језичке функције. Поред тога, анализирано је на који се начин пишу обавјештења о смрти када су у питању женске особе, односно на који начин се идентификују женске особе у њима. У завршном дијелу рада износимо закључке који су изведени на основу спроведене анализе.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://ppj.ff.uns.ac.rs/index.php/ppj/article/view/2247 ПРЕЦЕДЕНТНИ ТЕКСТОВИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ 2022-06-01T12:12:25+00:00 Горица Мирковић gorica.mirkovic.96@gmail.com <p>Рад се бави феноменом прецедентности у репликама из домаћих филмова, серија и видео-клипова. Овај феномен детаљно је описан у руској литератури, па су, стога, у овом истраживању најчешће консултовани радови чији су предмет анализе прецедентни текстови у настави руског језика као страног. Корпус је формиран на основу анкете спроведене међу изворним говорницима српског језика, а чини га 25 реплика. Задатак рада је анализирати реплике, а то подразумева дефинисање њиховог специфичног значења и примену у свакодневној комуникацији. Циљ рада јесте размотрити њихов значај и примену у настави српског језика као страног. Увођење лингвокултурних садржаја, какви и јесу прецедентни текстови, у настави страних језика омогућава неизворном говорнику боље разумевање културних специфичности које се огледају у употреби језика који учи.</p> 2022-01-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##