Прилози проучавању језика

ПРОЗОДИЈСКО-ЛИНГВОКУЛТУРОЛОШКИ ПРИСТУП ДВОСЛОЖНИМ ИМЕНИЦAМА ТУРСКОГ ПОРЕКЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-12-19T13:36:35+00:00

У овом почетном истраживању анализиране су поједине двосложне именице турског порекла у српском језику помоћу ексцерпиране речничке грађе Једнотомника Матице српске и онлајн-анкете засноване на асоцијативној анализи како би се, овим прелиминарним истраживањем на мањем узорку, покренуло питање става о томе каква је свест српске лингвокултурне заједнице о њима, као и у којој мери су прозодијски адаптиране двосложне именице турског порекла у вези са стереоти- пима и предрасудама. Резултати су показали да код једног дела испитаних субјеката постоје предрасуде и стереотипи у вези са двосложним именицама турскога по- рекла, али већина сматра да су именице које су предмет истраживања одомаћене, помало архаичне и имају стилску функцију у језику. Резултат аудитивног теста показао је да акценатски модел краткоузлазни + дужина показује колебање чак и у ареалу који важи за узоран када је реч о поштовању стандардне прозодијске нор- ме без обзира што је реч о именицама које се због мањег броја слогова најпре прозодијски на то адаптирају, док дублетни облици следе стандард.

ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА МЕДИЦИНСКЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ У ДЕЛИМА КРАТКО ПОКУШЕНИЈЕ О КАЛАМЛЕЊУ КРАВЉИ БОГИЊA ЈОЖЕФА САТМАРИЈА (1818) И ТОРЖЕСТВЕНО ЛЕКАРСКО СОЧИНЕНИЈЕ О ХРАНИТЕЛНОЈ БОГИЊИ ЂОРЂА ПАНТЕЛИЋА (1832)

2024-12-19T13:36:45+00:00

У овом раду дат је предлог лексикографске обраде медицинских термина забележених у делима Кратко покушеније о каламлењу крављи богињa Јожефа Сатмарија (1818) и Торжествено лекарско сочиненије о хранителној богињи Ђорђа Пантелића (1832). Поред ексцерпиране грађе дате у виду речника, у раду су дате основне напомене о терминологији, као и резултати поређења забележене грађе са савременим медицинским терминолошким системом.

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА С КОМПОНЕНТАМА ДОБАР/ЗАО И ДОБРО/ЗЛО

2024-12-19T13:36:55+00:00

Предмет проучавања овог рада јесу фразеологизми српског језика који у свом лексичком саставу имају придевске компоненте добар/зао (или значењски сродне лексеме лош/рђав), или поименичене придеве и прилоге добро/зло. Примарни циљ овог истраживања јесте да представимо фразеологизме с компонентама добар/зао и добро/зло и да методом лексичко-семантичке анализе откријемо значењску повезаност између датих компоненти и фразеологизама који их садрже. Покушаћемо да утврдимо који се концепти лексикализују путем анализираних фразеологизама и уочимо које су најбројније семантичке групе у које се могу сврстати. Поред тога, настојаћемо да постулирамо појмовне механизме који леже у основи фразеологизама и откријемо на који начин компоненте добар/зао и добро/зло мотивишу фразеолошко значење. Корпус се састоји од преко 200 фразеологизама. Грађа је превасходно лексикографског типа и ексцерпирана је из општих и фразеолошких речника српског језика. Анализом ексцерпиране грађе закључује се да се највећи број фразеологизама који у свом саставу имају лексему добар/зао или добро/зло налази у концептуалним пољима ‘срећа/несрећа’ и ‘карактер’, да у највећем броју случајева (посебно код фразеологизама са соматском компонентом) придевски конституент својом семантиком мотивише развој фразеолошког значења, као и да је углавном слика у значењу базне синтагме фразеологизама транспарентна.

ФРАЗЕОЛОШКЕ МОДИФИКАЦИЈЕ У КОЛУМНАМА СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ

2024-12-19T13:37:04+00:00

У раду је представљена анализа фразеолошких модификација у колумнама Светислава Басаре, која открива ауторов јединствен приступ фразеолошком фонду српског језика и упућује на ауторов специфичан однос према језику и језичкој слици света, те тако представља један од могућих приступа проучавању његове језичке личности. Будући да су ранија истраживања показала да теорија језичке личности може бити примењена у проучавању књижевних текстова, један од циљева овог истраживања јесте да потврди могућност њене примене у новинарском дискурсу, са полазном претпоставком да ће на фреквентност и врсту модификација, осим индивидуалних особина језичке личности аутора, утицати и карактеристике новинског жанра, а може се очекивати да ће се у тексту манифестовати и особине језичке личности аутора карактеристичне за његово књижевно стваралаштво. Анализа и класификација грађе извршене су на основу типова трансформација фразеолошке структуре на лексичком, граматичком и семантичком плану фразеолошких израза, а примењен је и прагматички приступ, којим се указује на циљеве уношења модификација у одабрани фразеолошки израз и тиме осветљава мотивациони ниво језичке личности аутора. Корпус на коме је истраживање спроведено чине одабрани примери фразеолошких модификација из Басариних колумни које су најпре излазиле у листу Данас, а затим у листу Курир, те је један од задатака истраживања био да утврди да ли је промена окружења колумне условљена променом идеолошког усмерења, те да ли је дошло до промене на мотивационом нивоу језичке личности аутора. Добијени резултати могу бити значајни за даља лингвокултуролошка и фразеолошка истраживања, али се могу применити и у даљим књижевним проучавањима Басариног дела.

СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНО ГНЕЗДО ЛЕКСЕМА ЦВЕТ И ЦВАТ

2024-12-19T13:37:12+00:00

Предмет истраживања јесу лексеме цвет и цват, као и њихов међусобни однос, како онај који се тиче семантичко-деривационих веза, тако и онај за чије је расветљавање најподеснији етимолошки приступ. Примарни циљ истраживања, отуд, јесте израда семантичко-деривационог гнезда датих лексема (на корпусу шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика). Истраживање је показало да би се овом проблему, заправо, могло двојако приступити. Наиме, етимолошким приступом обе лексеме могле би се посматрати као немотивисане речи које би образовале засебна гнезда у чијем центру би се нашле лексеме цвет (93 деривата), односно цват (31 дериват). Ипак, определили смо се за синтетички приступ као подеснији, условљен пре свега синхронијом. На тај начин се најбоље описује однос међу датим лексемама, као и њихов деривациони потенцијал. Гнездо садржи 124 лексеме. Истраживање је показало да је међу забележеним дериватима највише суфиксалних (62, тј. 50%).

КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА ЖЕНЕ У ДОМЕНУ ДРУШТВЕНОГ СТАТУСА У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПОСЛОВИЦАМА

2024-12-19T13:37:21+00:00

У раду се анализира концептуализација жене у Српским народним пословицама и другим различним као оним у обичај узетим ријечима, а на основу домена концептуализације као што су домен удаје, домен поштења и домен моћи или утицаја. Ове домене заједно уоквирује домен друштвеног статуса, који се поставља њима као надређен. На основу поменутих домена гради се дио концепта жена који је постојао у премодерном српском језику и српској култури, а који као такав може послужити за праћење развоја тог концепта до модерног доба. До концептуализације се долази лингвокултурлошким приступом, комбинацијом аксиолошке и концептуалне анализе. Резултат аксиолошке анализе јесу аксиологеме, док се концептуалном методом успостављају концептуалне метафоре и метонимије, а које су примарни механизми мишљења путем којих се открива перспектива опажања ванјезичких датости. Резултати показују стереотипну представу жене која одговара патријархалном систему у коме је анализирана грађа настајала. Жена се посматра као несамостално биће, махом инфериорно у односу на мушки род, биће дефинисано у односу на мушкарца, али и ужу и ширу породицу. Оно што жени омогућава да се издигне изнад негативне представе јесте поштење, које се прије свега везује за сексуалну невиност и за мушко-женске односе. Осим поштења, пожељне карактеристике јесу богатство и младост. Значај овог истраживања, између осталог, лежи у томе што његови резултати омогућују компаративно-контрастивну анализу са савременијом сликом жене. Тиме би се установило како и колико се вриједности, вјеровања и стереотипи мијењају кроз вријеме, односно који фактори утичу на концептуализацију појмова, у овом случају – жене, као и то како се концептуални и језички аспекат саодносе.

ПЕРИФРАСТИЧНИ ИЗРАЗИ СА ГЛАГОЛИМА ДАТИ/ДОБИТИУ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У МАЂАРСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-12-19T13:37:31+00:00

У овом раду пажња се посвећује једном мањем сегменту перифрастичних израза са глаголима дати/ad и добити/kap, функционално употребљеним. Циљ је да се утврде инвентар и особености номиналног дела с којим се удружују у српском и мађарском језику. Почетна хипотеза јесте да постоје одређена формална и семантичка подударања у конституисању посматраних структура, али и одступања. Истражују се семантичке везе међу елементима два језика, као и сличности, односно разлике у формалној манифестацији. Грађу за истраживање чине примери забележени у литератури и речницима српског језика. Утврђује се да ли су наведене језичке појаве више изражене у једном језику или су подједнако експлицитне, и колико се начин њиховог изражавања подудара. Будући да до сада овакво истраживање није спроведено контрастивно у посматраним језицима, очекује се да може дати допринос преводилачкој и наставној пракси.

ЈЕЗИК КАО СРЕДСТВО КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СИМЕОНА ХАЏИЈЕ ИЗ ЗЛАТНОГ РУНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

2024-12-19T13:37:39+00:00

У овом раду анализирали смо језик као средство карактеризације Симеона Хаџије, једног од ликова седмотомног романа Златно руно Борислава Пекића. Циљ истраживања био је одредити на који начин Пекић формира Хаџијин идиолект у односу на историјски развој српског језика и савремени српски језик, ради чега су формирани одговарајући задаци. С методолошке стране, коришћен је приступ који обједињује лексичку и књижевну анализу како би се остварила пуноћа увида у начин и смисао Пекићевих средстава приказивања идиолекта. Стилски обојене лексеме су издвојене и разврстане по одговарајућим категоријама, а потом су установљени језички модели којима се Пекић служио приликом архаизације језика. Посебан акценат ставили смо на улогу интерпретатора и фокус сцене.

UČENJE I USVAJANJE KOLOKACIJA U JEZIKU NAUKE (IZ PERSPEKTIVE SRPSKOG JEZIKA KAO STRANOG)

2024-12-19T13:37:46+00:00

Predmet ovog rada čine kolokacije u jeziku nauke i njihovo usvajanje kod osoba koje srpski jezik uče kao strani, a poseban akcenat stavljen je na nastavu srpskog jezika na univerzitetskom nivou i smerove koji obrazuju buduće filologe i prevodioce. Primarni cilj jeste unapređenje nastave srpskog jezika kao stranog u domenu kolokacija, što će se postići kroz predlog tekstova i zadataka, ali i proveru u praksi. Naime, nakon upoznavanja sa teorijskim okvirom i ranijim istraživanjima problema, predložiće se nekoliko odlomaka naučnih radova iz časopisa Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (lingvistika) i Tehnika (tehničke nauke), kao i zadaci za sticanje i razvijanje kolokacijske kompetencije. Naredni deo rada čini analiza (pogrešnih) odgovora koje su dali studenti srpske filologije na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, što predstavlja osnovu za sagledavanje uzroka i smernice za otklanjanje teškoća.

О ПРИДЕВСКОМ ВИДУ У ЛОЗНИЧКОМ ГОВОРУ

2024-12-19T13:37:53+00:00

Предмет истраживања је дистрибуција придевског вида у говору Лознице. Упоређивањем интерговорничких варијација са стањем придевског вида забележеним у околним говорима и стандардном српском језику утврђују се тенденције у погледу видских дистинктивних обележја и могућих модела дистрибуције придевског вида у лозничком говору. Корпус сачињава транскрипт разговорâ с трима Лозничанкама различитих старосних група. Резултати анализе показали су да се насупрот околним руралним говорима разлика у наставцима између одређеног и неодређеног придевског вида чува само у номинативу једнине мушког рода, док је видска дистинкција очувана на прозодијском плану – маркери вида јесу и акценат и постакценатска дужина на наставку. Другим речима, настају хибридна образовања у деклинацији придева неодређеног вида – облик с наставком из заменичко-придевске промене, а прозодијским остварењем из именичке промене. Уз то, синтаксички дистрибуција зависи од хијерархијског статуса реченичног члана – у првостепеним реченичним члановима првенствено је комплементарна, док је у другостепеним реченичним члановима дистрибуција у начелу контрастна, те избор вида зависи како од семантичких чинилаца тако и од прагматичких. Кад је реч о међугенерацијском варирању придевског вида, у складу с различитим унутарјезичким тенденцијама и ванјезичким чиниоцима приметно је да је у говору две старије информаторке дистрибуција придевског вида доследно комплементарна и контрастна, док се у говору најмлађе информаторке издвајају случајеви слободног варирања придева одређеног и неодређеног вида, чиме се уочава зачетак језичке промене у току.

ЗАБОРАВЉЕНЕ РЕЧИ ИЗ ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА КОСОВСКОГ ЦИКЛУСА: РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ

2024-12-19T13:38:00+00:00

Предмет рада је провера степена усвојености лексике из епских народних песама старијих времена косовског циклуса, које се обрађују у шестом разреду основне школе. Анкета је спроведена на почетку седмог разреда школске 2023/2024. године, међу ученицима који су шести разред завршили са одличним успехом. Анализа je заснована на обради података из упитника које су попунили ученици. Радом се жели указати на важност тумачења непознатих речи не само приликом обраде књижевноуметничких дела, већ и на часовима који би били за то предвиђени. Поред тога, циљ рада јесте и да се допринесе освешћивању потребе за лексикографским приручницима који би се бавили овим проблемом, те да се дâ прилог у селекцији грађе за један такав приручник чија је израда у току, тачније за „Школски речник заборављених речи српског језика” (Матица српска).

ВУКОВ ПРЕВОД НОВОГ ЗАВЈЕТА И РЕШЕТАРОВО „ПРЕГЛЕДАНО” ИЗДАЊЕ КАО ОДНОС ИСТОЧНЕ И ЗАПАДНЕ ХРИШЋАНСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: ЛЕКСИЧКЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ИМЕНА И НЕКИХ БИБЛИЈСКИХ ТЕРМИНА

2024-12-19T13:38:07+00:00

У раду се представљају лексичке разлике између имена и неких библијских термина у Вук–Даничићевом издању Светог писма и ревизији тога издања намењеној Србима католицима, тј. Решетаровом „прегледаном” издању. Корпус је ограничен на имена и библијске термине из Вуковог превода Новог завјета. Показало се да анализиране лексичке разлике могу бити последица постојања варијаната у грчком библијском тексту или пак црквенословенске дублетности, а некада оне проистичу и из различитог именовања истог појма у источном и западном хришћанству. Предмет рада чине и одступања од очекиваних лексичких разилажења, односно поклапања источних и западних облика. Овде нису узете у обзир разлике фонетског и морфолошког типа.

Владан Јовановић. Језик и речник Светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ), Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022, 507 стр.

2024-12-19T13:38:16+00:00