Прилози проучавању језика

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ У ВУКОВИМ СРПСКИМ НАРОДНИМ ПРИПОВИЈЕТКАМА (1853)

Бранислав Веселиновић — 2025-12-12

Мада је у науци о усменој књижевности назначено да је при издавању Српских
народних приповиједака (1853) Вук редиговао записе које су му слали његови по-
магачи, у науци о језику досад није детаљно истражено на које је све начине он
интервенисао у језик народне прозе, и то пре свега на синтаксичком нивоу. Стога
је предмет истраживања кондензација реченица из рукописа у глаголски прилог
садашњи заступљен у штампаним приповеткама како би се представила Вукова
језичка стилизација народних приповедака и установио њен значај у стандардизацији
српскога језика. Од 50 издатих текстова корпус чини 28 приповедака чији су ори-
гинални записи сачувани. Поређењем са стилизованим верзијама дистрибутивном
методом се из рукописа ексцерпирају и класификују реченице које се кондензују,
као и реченице које се преносе у редиговани текст, док се потврде глаголског при-
лога садашњег и у рукописима и у штампаном издању анализирају у оквиру
установљених таксисних поља. Резултати анализе показали су да је дистрибутивни
опсег глаголског прилога садашњег у редакцији заснован на стању у рукописним
приповеткама, а Вукова се интервенција огледа у повећању фреквенције глаголског
прилога садашњег и последичној конзервацији облика. Герунд, старији хронолош-
ки слој у вернакуларној синтакси, чак је заступљенији и у рукописима и у Вуковој
редакцији од зависне реченице адвербијалног типа, конкурентног синтаксичког
средства у народном језику. Однос конкуренције у народним говорима реинтерпре-
тира се као поступак кондензације реченичног садржаја у стандардном језику.
Напослетку, показало се да, противно језичкој интуицији савремених говорника
српскога језика, герунди у Српским народним приповијеткама чешће кондензују
независне реченице од зависних.

ТЕРМИНОЛОГИЈА У ДЕЛУ ЗАШТО? ЗАТО... ИЛИ ИЗЈАСЊЕНИЈЕ НАЈОБИЧНИЈИ ЈАВЛЕНИЈА, КОЈА У ЈЕСТЕСТВУ БИВАЈУ ТЕОФИЛА СТЕФАНОВИЋА ИЗ 1842. ГОДИНЕ (ХЕМИЈА И ФИЗИКА)

Катарина Кекић — 2025-12-12

У раду је анализирана терминологија из области хемије и физике у делу Зашто? Зато... или Изјасњеније најобичнији јавленија, која у јестеству бивају Теофила Стефановића из 1842. године. Поред основних података о појму терминологије и развоју датих научних области код Срба, у раду су наведени и подаци о аутору, делу и језику којим је дело написано. Ексцерпирана грађа дата је у виду речника, уз напомене о лексикографској обради. Спроведена је анализа с обзиром на порекло и структуру. Забележен терминолошки систем упоређен је с терминолошким системом савременог српског језика из области хемије и физике како би се утврдили разлози за губљење једних и чување других термина током развоја српског језичког стандарда.

О ЈЕДНОЈ ПОЗНОЈ УПОТРЕБИ ПОСЛОВНОГ ПИСМА У ПРОТОКОЛУ РОЂЕНИХ ИЗ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У БРЕКОВУ

Милош Милићевић — 2025-12-17

У раду је приложен краћи палеографски опис пословног писма пронађеног у Протоколу рођених (1837–1858) из Цркве Светог Николе у селу Брекову. Анализирани су и записи брековачких свештеника у рукописним књигама из 16. и 17. века који такође сведоче о употреби овог типа ћирилице. У материјалу је утврђено присуство руских скорописних одлика и постепено свођење графемског инвентара на штокавску гласовну структуру. Такође, уочено је постојање пословног писма и у протоколима Цркве Свете Тројице у суседном селу Бјелуша, као и неких елемената овог писма у протоколима Цркве Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну. Открића указују на потенцијално постојање богатог палеографског материјала присутног на ширем подручју ариљског краја.

ФУНКЦИЈА СЛАВЕНИЗАМА И ЛЕКСИКЕ СТРАНОГ ПОРЕКЛА У КОМЕДИЈИ ПРИЈАТЕЉИ ЛАЗАРА ЛАЗАРЕВИЋА (1829)

Нина Стокић — 2025-12-12

У раду ће бити речи о првом српском оригиналном комедиографском делу Пријатељи Лазара Лазаревића (1829) у контексту примене доситејевског типа
књижевног језика. У фокусу истраживања јесу славенизми, као и лексика страног порекла. Постепеном интерпретацијом дела, указаћемо на функцију славенизама
и лексике страног порекла у карактеризацији појединих ликова, као и у успостављању комичних ефеката. Анализом и издвајањем славенизама и лексике страног порекла
биће дат допринос подробнијем изучавању Лазаревићевог језичко-стилског израза. Идеја комада предочена је кроз деловање главне јунакиње Јелисавете, чији је говор
прожет највећим бројем славенизама. Рад настоји да, посредством анализе одређеног лексичког слоја у комедији Пријатељи, истакне допринос Лазара Лазаревића у
даљем развоју српске комедиографије, те и да подстакне нова истраживања његовог дела.

ПРАВОПИСАНИЕ СЛОЖНЫХ ИМЕН ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В СЕРБСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ (СИНХРОННО- СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ)

Никита Доронкин — 2025-12-12

В данной статье исследуется современная орфографическая проблема правописания сложных имен прилагательных на материале сербского и русского языков.
Отмечается, что как для сербского языка, так и для русского эта проблема является актуальной, практически значимой и нуждающейся в подробном рассмотрении
и теоретическом пересмотре. С целью прояснения сложившейся орфографической ситуации в обоих языках автором статьи проводится сопоставительный анализ
современных норм правописания в области сложных прилагательных в сербском и русском языках в синхронии. Описываются случаи слитного, полуслитного (де-
фисного) и раздельного написания сложных прилагательных сербского и русского языков, регламентируемые определенными орфографическими правилами, закре-
пленными в нормативной литературе для обоих языков. Для наглядности приводятся примеры пар прилагательных из современной сербской и русской речи на
разные виды небуквенных орфограмм, написание которых соответствует действующим орфографическим нормам сербского и русского правописания. С помощью
сравнительного анализа и статистического наблюдения выявляются сходства и различия между сербской и русской орфографией, основополагающими орфогра-
фическими принципами и современными установками в правописании двух языков в части написания сложных прилагательных.

ХОДОНИМИЈА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРУШЕВЦА: ИМЕНА УЛИЦА АНТРОПОНИМСКОГ ПОРЕКЛА

Тамара Минић — 2025-12-12

У овом раду бавимо се ходонимијом насељених места на територији Крушевца. Истраживањем смо обухватили ходониме мотивисане антропонимима. Све називе улица тумачили смо с аспекта структуре, а доносимо и неколико напоменао њиховој мотивацији. Са структурног аспекта гледано, највећи број ходонима налази се у форми именичке синтагме с неконгруентним атрибутом исказаним посесивним генитивом, али такође примећујемо и ходониме у форми именичке синтагме с неконгруентним атрибутом исказаним посесивним придевом. Само једанходоним налази се у форми именичке синтагме с конгруентним атрибутом. Истраживањем смо утврдили да је највећи број ходонима мотивисан именима знаменитих личности из српске или светске културе, именима личности из српске историје 19. и почетка 20. века, те именима знаменитих личности српске средњовековне историје. Будући да је спроведена анализа показала разноврсност ходонимије крушевачког краја, напомињемо да је важно наставити слична
истраживања у Расинском округу.

КОЛОКАЦИЈЕ С ПРИДЕВИМА ПОШТЕН, ЧАСТАН И ЧЕСТИТ

Тијана Мркаја — 2025-12-12

Предмет овог рада је утврђивање колокационог опсега придева поштен, частан и честит и утврђивање са којим именицама и прилозима ови придеви колоцирају. Грађа која улази у рад и која је предмет истраживања екстрахована је из великог националног електронског Корпуса савременог српског језика на Математичком факултету у Београду (http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/login.php). Циљ рада је утврђивање могућих колокационих спојева придева са именицама и прилозима те давање примера речничког чланка за сваки од три анализирана придева. У раду су приказани речнички чланци из двају речника Матице српске, према којима се анализирају примери: Речника српскога језика (РМС) и Речника српскохрватскога књижевног језика (РСЈ), као и из Речника синонима Павла Ћосића. Анализира се семантичка блискост и различитост придева поштен са његовим блискозначним придевима частан и честит. Издвојена грађа из корпуса распоређена је по семантичким групама. Наводе се примери колокација са придевима поштен, частан и честит у оквиру сваке семантичке групе. Анализирају се значења придева која остварују у колокационом односу у оквиру сваке семантичке групе, као и везани придевски спојеви који се појављују.

О ГЕНИТИВНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА С ПРЕДЛОГОМ ОД У РОМАНУ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

Александра Шекеровић — 2025-12-12

У истраживању се из угла когнитивне семантике приступа анализи значења генитивних конструкција с предлогом од у роману Како упокојити вампира Борислава Пекића. Циљ истраживања јесте описивање семантичке структуре и употребе предлога од у испитиваном корпусу, али и осветљавање начина повезивања његових различитих значења. Установљено је неколико врста појмовних метафора које се налазе у основи секундарних значења предлога од. Указано је на повезаност просторног и метафорички транспонованих непросторних значења, тј. на природу везе између тих различитих значења која заједно формирају кохерентну семантичку целину испитиване структуре с предлогом од.

POJMOVNE METAFORE SPASENJA I GREHA U BAPTISTIČKIM PROPOVEDIMA

Jelena Zivlak — 2025-12-17

Ovo istraživanje ispituje na koji način se pojmovi SPASENJE i GREH konceptualizuju u baptističkim propovedima na srpskom jeziku. Cilj rada je identifikacija pojmovnih metafora za spasenje i greh i njihova klasifikacija u pojmovne domene prema semantičkoj sličnosti. Korpus čine tri propovedi baptističkih pastora s teritorije Vojvodine, koje su transkribovane i analizirane. Analiza i interpretacija metafora zasniva se na kognitivnolingvističkom pristupu i teoriji pojmovnih metafora. Iz korpusa je ekscerpirano ukupno 25 pojmovnih metafora, od kojih 14 spada u domen spasenja, a 11 u domen greha. Metafore spasenja grupisane su u četiri domena: preobražaj i novi život, vrednost, simbolička zaštita i oslobođenje i isceljenje. Metafore greha klasifikovane su u domene ropstva, negativne funkcije i nasledstva. Rezultati istraživanja ukazuju na to da metafore spasenja naglašavaju unutrašnju transformaciju, vrednost spasenja kao dara i zaštitu koju vernici dobijaju, dok metafore greha ističu ograničavajuću i destruktivnu prirodu greha. Kontrast između metafora spasenja i greha omogućava jasnije razumevanje teoloških koncepata. Istraživanje pruža uvid u to kako pojmovne metafore oblikuju razumevanje apstraktnih teoloških pojmova u propovedničkom diskursu.

POJMOVNE METAFORE SPASENJA I GREHA U BAPTISTIČKIM PROPOVEDIMA

Jelena Zivlak — 2025-12-12

МОГУЋНОСТ ПРИМЈЕНЕ ТЕОРИЈЕ ВАЛЕНТНОСТИ У НАСТАВИ СИНТАКСЕ

Лидија Стевић — 2025-12-12

Предмет рада је анализа различитих наставних синтаксичких садржаја од VI до IX разреда основне школе у Републици Српској. Циљ истраживања јесте да се објасне синтаксички елементи који су у вези с теоријом валентности и да се укаже на могућност примјене теорије валентности у настави синтаксе. Задатак истраживања је представљање елемената који су у вези с валенцијом и да се утврди да ли се може увести нешто ново у постојеће уџбенике који се званично употребљавају у основним школама у Републици Српској. Истраживачки корпус садржи синтаксичке јединице из уџбеника Српски језик и језичка култура, који издаје ЈП ,,Завод за уџбенике и наставна средства” а.д. Источно Ново Сарајево. Анализа различитих наставних синтаксичких садржаја од VI до IX разреда основне школе показала је да је примјена теорије валентности у настави синтаксе могућа. Такође, истраживање је показало да се може увести нешто ново у постојеће уџбенике који се званично употребљавају у основним школама у Републици Српској и овдје су дати приједлози онога што би се додало или измијенило.

СТРУКТУРНЕ, СЕМАНТИЧКЕ И ПРАГМАТИЧКЕ ОСОБЕНОСТИ ДВОКЛАУЗАЛНИХ АСИНДЕТСКИХ РЕЧЕНИЦА СА ЗНАЧЕЊЕМ СИМУЛТАНОСТИ И СУКЦЕСИВНОСТИ

Ксенија Стаменковић — 2025-12-12

Предмет овог рада је утицај употребе различитог глаголског аспекта на интерпретацију значења двоклаузалних асиндетских реченица у којима се може уочити и значење симултаности и значење сукцесивности радњи. У синдетским
реченицама, глаголски аспект, уз употребу одговарајућег везника, утиче на формирање поменутих значења. Међутим, с обзиром на то да асиндетске реченице немају везник којим би се одређено значење прецизирало, циљ овог рада је утврдити да ли ће и на који начин употреба различитих комбинација глаголског аспекта утицати на интерпретацију двоклаузалне асиндетске реченице. Експерименталном и аналитичко-синтетичком методом утврдили смо да само аспекатска комбинација Vimpf + Vimpf импликује симултаност, док све остале импликују и симултаност и сукцесивност. Поменуте импликатуре могуће су због тога што нема везника, који би, увевши зависну клаузу с предикатом одређеног глаголског вида, прецизирао да ли су радње истовремене или сукцесивне. Такође, наше знање о свету утиче на то да се у анализираним реченицама препозна и значење истовремености и временског следа – реченица Читао је књигу, попио је сок (Vimpf + Vpf) може се протумачити тако да је субјекат најпре неко време читао књигу, а затим попио сок (јер се несвршени глаголи могу користити и за радњу која није доведена до краја у прошлости), или да је попио сок док је читао књигу. Слично важи и за пример Прочитао је књигу, пио је сок, који може значити да је субјекат прочитао књигу, а затим пио сок, или да је прочитао књигу док је пио сок. На крају, реченица Прочитао је књигу, попио је сок може импликовати да је субјекат најпре прочитао књигу, а затим попио сок или да је обе радње завршио у исто време.

Да ли је Ваш час неми филм? Развијање вештине говорења у другом/страном језику (на примерима часова српског језика)

Горица Мирковић — 2025-12-12

Јелена Редли. Да ли је Ваш час неми филм? Развијање вештине говорења у другом/страном језику (на примерима часова српског језика), Нови Сад: Филозофски факултет, 2023, 148 стр.

Електронска форма књиге доступна је на порталу Дигиталне библиотеке Филозофског факултета у Новом Саду: https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2023/978-86-6065-829-8.