Прилози проучавању језика

ЛИЧНА ИМЕНА У ПОМЕНИКУ МАНАСТИРА КРКЕ

Владимир Поломац, Марко Милошевић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У раду су истражене најважније одлике система личних имена уписиваних од 1756. до 1826. године у рукописну књигу Поменика манастира Крке која се чува у манастирској ризници под сигнатуром Крка 57. Будући да су на почетку сваког листа поменика, а ређе и на маргинама, наведени називи насеља из којих су уписивана лична имена, забележена грађа представља репрезентативан узорак за истраживање српске антропонимије северне Далмације и суседних области Лике и западне Босне у наведеном периоду. Поред анализе личних имена према пореклу и структури, рад је имао за циљ да детаљније укаже на методолошке проблеме у истраживању старих српских поменика, као и да провери тезу Ж. Бјелановића да се језгро савремене српске антропонимије у северној Далмацији формирало од краја XVII века. Поменута теза потврђена је на основу низа заједничких одлика у систему личних имена из Поменика манастира Крке и области Буковице у последњој четвртини XX века: подударања у систему презимена и породичних надимака, континуитета најфреквентнијих мушких и женских имена и континуитета латинских утицаја у антропонимији. У односу на друге до сада истраживане поменике специфичност поменика манастира Крке посебно се огледа у потврдама ретких или до сада незабележених имена: Бјегоје, Брадиша, Вуколај, Вусин, Драгојица, Јахша, Радасав, Сават, Франеш; Домка, Хојдана, Зрина, Зрнка, Јагета, Јездарица, Малика, Мараја, Мрена, Пшена.

ПРЕДЛОГ МИКРОСТРУКТУРЕ РЕЧНИКА ИСТОРИЈСКИХ ТЕРМИНА ПРЕДСТАНДАРДНЕ ЕПОХЕ РАЗВОЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (НА ПРИМЕРИМА ЕКСЦЕРПИРА-НИМ ИЗ ДЕЛА ЖИТИЈЕ ПЕТРА ВЕЛИКАГО ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИНА (ЧАСТ 2, 1772))

Весна Бајић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У овом раду дат је предлог елемената микроструктуре, тј. структуре лексикографског чланка речника термина из области историје предстандардне епохе развоја српског књижевног језика, заснован на терминолошким јединицама ексцерпираним из дела Житије Петра Великаго Захарије Орфелина (част 2, 1772).

ТЕРМИНОЛОГИЈА У ПЕДАГОГИЦИ КАТАРИНЕ МИЛОВУК (1866)

Јована Војводић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У раду се као примарни циљ истраживања поставља израда педагошког терминолошког система у делу Педагогика Катарине Миловук, штампаном 1866. године. Забележена грађа дата је у виду речника са дефиницијом и контекстом, а потом је подељена према семантичким пољима којима припадају термини, и према њиховом пореклу. На крају, анализирана грађа је упоређена са терминолошким системом савременог српског језика.

СТАТУС ПАРТИЦИПÂ У СРПСКИМ ГРАМАТИКАМА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 19. ВЕКА

Кристина Стаменковић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У раду се анализирају систематизација, структура и нормативни статус партиципског система у дескриптивним граматикама за Србе које су објављиване од 1811. до 1850. године, с циљем да се испрате тенденције губљења ове морфосинтаксичке категорије у првој половини 19. века. Региструју се вредновања и нормативистичке препоруке пласиране у освит језичке кодификације у вези с партиципским облицима, те скреће пажња на терминолошка разилажења међу приручницима који их презентују. Резултати указују на вернакуларизацију предметног језика и модернизацију метајезика у публикацијама овога профила штампаним реформисаном ћирилицом и фонолошким правописом.

ПУТЪ У ЕДАНЪ ДАНЪ: ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ И ТЕМПОРАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ФИКЦИОНАЛНОГ НАРАТИВА

Лука Николић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Као језички знак, типичан је наратив увек супстанцијално одељен од апстрактног значења које конструише. Зато је нужно оптерећен двоструком темпоралношћу, двама потенцијално коегзистентним временским токовима: временом приче и временом дискурса, међу којима влада специфична привлачно-одбојна релација. На који је начин однос међу двама наративним хронологијама уређен на плану текстуалне употребе глаголских времена, покушаћемо да овом приликом осветлимо на примеру приповетке Доситеја Обрадовића Путъ у еданъ данъ, која представља унеколико модификован превод енглеске приповетке Самјуела Џонсона објављене у 65. броју часописа The Rambler. Употреба наративног презента уместо оригиналне наративне прошлости испоставља се као најупадљивија специфичност превода, а њена природа, подржана другим темпоралним одликама конкретног наратива, може се објаснити као интенционална.

НАРОДНА ЕТИМОЛОГИЈА КАО ИЗВОР КОМИЧНОГ У ДРАМИ ВИДЕ ОГЊЕНОВИЋ МАЈ НЕЈМ ИЗ МИТАР

Даница Томаш — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Рад показује на које све начине народна етимологија учествује у грађењу хумора у драми Виде Огњеновић Мај нејм из Митар, али се поред тога бави и узроцима који до тога доводе. У раду се настоји показати како све језик чува, преноси и оваплоћује културу, гради национални идентитет, као и како се помоћу језика могу испитивати когнитивне категорије које се налазе у основи људског мишљења. Пошто се овим проблемима баве првенствено лингвокултурологија и когнитивна лингвистика, у раду се полази од методолошких поступака ове две науке.

ВЕЗАНИ ПРИДЕВСКИ СПОЈЕВИ С ПРИДЕВОМ МИРАН: РЕФЛЕКСИЈА НА КОЛОКАЦИЈСКИ ПОРТРЕТ

Марија Вуксан — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Предмет истраживања рада јесте анализа везаних придевских спојева с придевом миран, утврђивање односа међу лексемама у придевском споју и њихова рефлексија на колокацијски портрет придева миран. Анализирани су примери из електронског Корпуса савременог српског језика. Наведени су минимални контексти у којима се појављује придев миран с везаним придевским спојевима и конструкцијама с предлозима. Примери су потом класификовани према семантици фреквентног придева уз придев миран како би се утврдила значења добијена у везаној употреби придева, која допуњују или наглашавају семантику придева миран. На основу сагледане колокабилности придева, извршена је класификација примера према семантици детерминисаног појма. Циљ истраживања јесте да се утврди у којем проценту анализирани везани придевски спојеви с придевом миран детерминишу именице из различитих семантичких група, која значења имају у различитим колокацијама и како се она одражавају на колокацијски портрет придева миран. На крају рада ће се формирати пример речничког чланка, узимајући у обзир све параметре.

IMPERFEKAT U TIŠMINOM PREVODU ROMANA SORSTALANSÁG/BESUDBINSTVO IMREA KERTESA

Dušanka Zvekić-Dušanović — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Iako se smatra se da je imperfekat u savremenom srpskom jeziku uveliko potisnut iz upotrebe, primećeno je da je ovaj glagolski oblik neočekivano živ u jeziku prevoda romana Sorstalanság/Besudbinstvo Imrea Kertesa. Njegova visoka frekvencija može se pripisati individualnom opredeljenju prevodioca Aleksandra Tišme, posebno ako se ima u vidu da u mađarskom jeziku, jeziku originala, ne postoji glagolski oblik koji bi bio semantički ekvivalent srpskom imperfektu. Uzimajući u obzir jezik originala, u radu se analiziraju različiti sintaksički i semantički konteksti u kojima ga Tišma upotrebljava.

UPOREDNA ANALIZA GRAMATIKALIZACIJE BUDUĆEG VREMENA U GRČKOM I SRPSKOM JEZIKU

Ilaria Musso — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Rad se bavi gramatikalizacijom analitičkog velle-futura u grčkom i srpskom jeziku, koji pripadaju Balkanskoj jezičkoj zajednici. Analiza opisuje i upoređuje razvoj budućeg markera i njegov stepen gramatikalizacije sa dijahronijskog stanovišta, posmatrajući razlike i sličnosti. Najpre, analizira se buduće vreme od starogrčkog do novogrčkog, a zatim se opisuje razvoj futura od staroslovenskog do standardnog srpskog i torlačkih govora. Rezultati analize pokazuju da je gramatikalizacija futura u grčkom potpuna, a u standardnom srpskom i u torlačkim dijalektima još uvek je u toku.

О СИНТАКСИЧКОМ И СЕМАНТИЧКОМ ПОНАШАЊУ ГЛАГОЛА ДРЖАТИ

Александра Шекеровић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Рад се бави испитивањем синтаксичког понашања глагола држати и његових значења. Примарни циљ јесте да се на примерима из корпуса утврде и опишу синтаксичке конструкције које глагол гради, као и значења са којима су оне у вези, полазећи од претпоставке да синтаксички феномени корелирају са семантичким. Циљ је, такође, указати на међузависност значењског потенцијала једне глаголске лексеме и њених различитих контекстуалних реализација, и потом сагледати како на то утиче лексичка семантика допуна с којима се она удружује. Посебна ће пажња бити усмерена ка морфосинтаксичком и лексичко-семантичком окружењу глагола држати. Он ће бити посматран у различитим реченичним обрасцима када се, зависно од окружења, може остварити као пунозначан и транзитиван (са примарним значењем: ‘ухвативши имати нешто у руци’), али и као лексема ослабљеног значења, или пак десемантизована (тј. у саставу декомпонованог предиката). С тим у вези, посматраће се и анализирати лексичка семантика именица са којима глагол држати ступа у везу, како би се установила, ако је могуће, правилност која утиче на реализацију овог глагола као пунозначне лексеме, с једне стране, и као непунозначне, с друге стране. Истраживање ће бити засновано на корпусу који чине ексцерпирани примери из Електронског корпуса савременог српског језика, а који је стилски и жанровски релативно добро избалансиран.

ПОСТАКЦЕНАТСКЕ ДУЖИНЕ У ГОВОРУ ЛОЗНИЧАНКИ

Бранислав Веселиновић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У овом раду посматрају се постакценатске дужине у говору трију Лозничанки с циљем да се одреди актуелно стање ове прозодијске појаве у лозничком говору, који се традиционално подводи под херцеговачко-‑крајишки дијалекат, упореди с Вук–Даничићевом ортоепском нормом и утврде сличности и разлике са стањем забележеним у околним говорима, као и да се установи у којем се степену дужине чувају, односно скраћују у идиолектима припадника различитих генерација, што би могло приказати потенцијални пут језичке промене, тј. све чешћу редукцију дужина. Квалитативно-квантитативном методом дужине се анализирају у 12 могућих фонетских положаја. Анализа је показала да се примери забележени у лозничком говору слажу са случајевима у околним говорима и класичној ортоепској норми, али да се дужине у већини положаја не чувају доследно као у датој норми, већ да њихова појава зависи од унутарјезичких процеса – садејства фонетских и морфолошких фактора и разних аналогија, те да се очекивано највише редукују у говору најмлађег информатора. Како се у одговарајућим положајима може уочити пад индекса фреквенције условљен узрастом, показује се да и спољни чиниоци попут генерацијске припадности и електронских говорних медија, кроз које се првенствено шири данашња употребна норма у Србији, утичу на појаву скраћивања постакценатских дужина у лозничком говору.

КАКО ТРЕБА ДА ИЗГЛЕДА МОДЕРАН ИНТЕРКУЛТУРАЛНО ЗАСНОВАН УЏБЕНИК РСЈ

Linda Torresin — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Избијање руско-украјинског рата покренуло је и поништавање, искључивање руске културе из ширег друштва. То нас суочава са потребом да се запитамо како да ту исту културу, од сада, представљамо, почевши од самих уџбеника руског као страног језика (РСЈ), чији је задатак увек био да ученицима пренесу одређену идеју о Русији. Стога овај рад разматра потребу за интеркултуралним уџбеником РСЈ. Из теме произилази и истраживачко питање: како би од сада требало да изгледају уџбеници РСЈ? И, детаљније, на којим принципима би требало да се заснивају и који садржај би требало да презентују да би унапредили нестереотипну идеју о руском свету?

Да би се одговорило на ово питање, рад полази од теоријског оквира, y коме се налази нацрт нове идеје о интеркултуралној димензији која је сложена, историзована, флексибилна, транснационална и где вишеструки идентитети појединаца играју важну улогу. Принципи који су издвојени јесу општи принципи формално-композиционе природе, засноване на теоријама, методологијама и праксама студија страних језика и РСЈ-а, као и интеркултурно-специфични принципи садржајне природе, изграђени на новој концепцији интеркултуралне димензије која је претходно илустрована. Наведени принципи представљају пионирски покушај да се осмисли модеран, одржив и оптималан уџбеник РСЈ који даје неесенцијалистичку и нестереотипну слику руског културног света – руског и русофонског.

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА СА ПАДЕЖНИМ ДЕТЕРМИНАТОРОМ У ИНСТРУМЕНТАЛУ У АНДРИЋЕВОЈ ЗБИРЦИ ПРИПОВЕДАКА БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Маја Степанов — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У раду се анализирају именичке синтагме са падежним детерминатором у инструменталу ексцерпиране из приповедака Иве Андрића које су обједињене у збирци Београдске приче. У фокусу је структурни лик детерминатора и значење инструментала остварено у конкретном примеру. Полази се од претпоставке да се у дубинској структури синтагме налази предикација, те се у анализи изводи реконструкција дубинске структуре синтагме са циљем да се што прецизније утврди преко ког својства детерминатор ближе одређује именицу. Анализи су подвргнути само примери код којих се у центру синтагме налази примарна / „права”, неизведена именица, или евентуално девербативна именица чији је степен супстантивизације на веома високом нивоу.

О СИНТАКСИЧКОМ И СЕМАНТИЧКОМ ПОНАШАЊУ ГЛАГОЛА ОСТАВИТИ

Марина Баги — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

У раду се представља синтаксичко и семантичко понашање глагола оставити. Циљ је да се на примерима из корпуса утврде синтаксичке конструкције које глагол гради и да се пронађу релевантна значења у сваком реченичном моделу. Полазећи од претпоставке да синтаксичко и семантичко понашање глагола стоји у корелацији, ексцерпирани примери класификовани су у групе према допуни коју глагол оставити захтева, а потом су описиване ситуације које глагол означава у тим моделима, како би се утврдили доминантни семантички елементи. Забележено је укупно тринаест конструкција које гради глагол оставити, а као најрелевантнији појмови за разумевање његовог значења издвајају се одлажење и допуштање. У вези са двама наведеним појмовима је и значење проузроковача стања. Закључује се да је основно значење глагола просторно, те да се остала од њега изводе појмовним метафорама. Ово значење провлачи се кроз све реченичне моделе, те постоје и неки прелазни случајеви.

ЈЕЗИЧКА СЛИКА ДЕТЕТА У „РЕЧНИКУ КОСОВСКО-МЕТОХИСКОГ ДИЈАЛЕКТА” ГЛИГОРИЈА ЕЛЕЗОВИЋА

Тамара Ђурић — Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Тема овог рада је језичка слика детета која се истражује на грађи из „Речника косовско-метохиског дијалекта” Глигорија Елезовића. Циљ рада је да се опише стереотип детета и да се тиме представи култура Косоваца у XIX веку. Називи за децу испитују се семантички, творбено, етимолошки и културолошки. Истражују се модели грађења, као и потреба за називима за децу, те се тиме упознаје и култура Срба на Косову. Испитује се статус хипокористика и пејоратива и разматра се потенцијал за погрдна значења код појединих назива за децу. Велики број негативно обележених назива за дете објашњава се са језичког становишта, као и са становишта сакралног модела детета. Анализирајући значења лексема којима се називају и квалификују деца, откривамо за које се вредности народ у XIX веку нарочито залагао.