ФУНКЦИЈА СЛАВЕНИЗАМА И ЛЕКСИКЕ СТРАНОГ ПОРЕКЛА У КОМЕДИЈИ ПРИЈАТЕЉИ ЛАЗАРА ЛАЗАРЕВИЋА (1829)
Кључне речи:
славенизам, лексика страног порекла, доситејевски тип књижевног језика, Лазар Лазаревић, Пријатељи.
Сажетак
У раду ће бити речи о првом српском оригиналном комедиографском делу Пријатељи Лазара Лазаревића (1829) у контексту примене доситејевског типа
књижевног језика. У фокусу истраживања јесу славенизми, као и лексика страног порекла. Постепеном интерпретацијом дела, указаћемо на функцију славенизама
и лексике страног порекла у карактеризацији појединих ликова, као и у успостављању комичних ефеката. Анализом и издвајањем славенизама и лексике страног порекла
биће дат допринос подробнијем изучавању Лазаревићевог језичко-стилског израза. Идеја комада предочена је кроз деловање главне јунакиње Јелисавете, чији је говор
прожет највећим бројем славенизама. Рад настоји да, посредством анализе одређеног лексичког слоја у комедији Пријатељи, истакне допринос Лазара Лазаревића у
даљем развоју српске комедиографије, те и да подстакне нова истраживања његовог дела.
Референце
И З В О Р
ЛЛ: Лазар Лазаревић [А.Б.В.]. Пријатељи. Цвеће. Сочиненија и преводи за поученије,
увеселеније и забаву. Свеска II. Будим. 1829. ˂http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/
reader/index.php?type=publications&id=2195&m=2#page/29/mode/1up 21. 1. 2024.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Бјелаковић, Исидора и Милена Зорић (2021). Лексички славенизми и питање жанра у
славеносрпском језику. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 69/2: 389–404.
Дотлић, Лука. Лазаревић, Лазар. Енциклопедија Српског народног позоришта. https://
www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5519 25. 1. 2024.
Ерчић, Властимир (1986). Која о настанку Лазаревићевих Пријатеља и Стеријине По-
кондирене тикве. Студије и грађа за историју књижевности 2. Београд: Институт
за књижевност и уметност. 180–185.
Ерчић, Властимир (1987). Предговор. Почеци српске драме. Београд: Нолит. 23–29.
Зорић, Милена (2013). Неколико речи о статусу и идентификацији славенизама. Зборник
Матице српске за књижевност и језик. 61/3: 811–818.
Зорић, Милена (2018). Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића. Нови Сад:
Матица српска.
Иванович, Слободан и Иосиф Петранович (1981). Русско-сербскохорватский словаръ.
Москва: Издательство „Руский язык”.
Ивић, Павле (1991). Доситејевски књиж евни језик између славеносрпског и вуковског.
Научни састанак слависта у Вукове дане. 19/2: 5–14.
Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика. Сремски Карловци – Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Караџић, Стефановић Вук (1847). Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. Београд:
Просвета. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1293 20. 2. 2024.
Караџић, Стефановић Вук (1852). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем
ријечима. Скупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Беч: у штампарији
јерменскога манастира http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1255 20. 2.
2024.
Ковачек, Божидар (1991). Комедија код Срба пре Стерије. Талија и Клио: из историје
српског позоришта и драме 1. Нови Сад: Матица српска. 250–265.
Лазаревић, Лазар (1829). Владимир и Косара: драма у III акта. Будим: издао Iосиф Ми-
ловук https://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/string: 22. 2. 2024.
Лазаревић, Лазар (1842). Парадоска титулољубија (Парадоска титулольубія). Бачка вила.
160–172.
Матицки, Миодраг (2016). Цвеће Георгија Лазаревића. Српска књижевна периодика
1766–1850. Нови Сад: Матица српска. 238–240.
Милановић, Александар (2013). Језик весма полезан. Београд: Друштво за српски језик
и књижевност Србије.
Милинчевић, Васо (1985). Стеријини претходници: Стефан Стефановић и Лазар
Лазаревић. Српска драма до Нушића. Београд: Рад. 68–100.
Милић, Исидора (2005). Владимир и Косара Лазара Лазаревића и Стеријин Владислав
као целовита трагедија. Књижевност и историја VII: Транспозиција историјских
догађаја и личности у трагедији код Словена. Зборник реферата са Скупа у Нишу
одржаног 27. и 28. октобра 2005. 103–119.
Милић, Исидора (2006). Живот и дело Лазара Лазаревића старијег. Свеске Матице српске.
46 (11). Нови Сад: Матица српска.
Младеновић, Александар (1989). Славеносрпски језик: студије и чланци. Нови Сад – Горњи
Милановац: Књижевна заједница Новог Сада – Дечје новине.
Несторовић, Зорица (2016). Лазар Лазаревић или о поезији и историји. Велико доба:
историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века. Београд: Klett.
175–193.
Новаковић, Стојан (1871). Историја српске књижевности. Београд: издање и штампа
Државне штампарије.
Обрадовић, Доситеј (1961). О пријатељем и пријатељству. Сабрана дела II. Београд:
Просвета. 80–87.
Обрадовић, Доситеј (2003): Писмо Харалампију. Живот и прикљученија; Писмо
Харалампију. Београд: Рад. 223–230.
Поповић, Исидора (2014). Комедиографија Лазара Лазаревића старијег. (Пред)историја
веселих позорја. Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића. Нови Сад: Стеријино
позорје. 201–227.
Поповић, Емилија (2023). Функција славенизама и књишких речи у Женидби у удадби и
Родољупцима Јована Стерије Поповића. Доситејев врт: годишњак задужбине
„Доситеј Обрадовић”. XI (11). Београд: Задужбина „Доситеј Обрадовић”. 165–188.
РМС: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска. 2011.
РСЛСЈ: Речник славеносрпског језика. Огледна свеска. Нови Сад: Матица српска. 2017.
Сорокин, Сергеевич Юрий (1984). Словаръ руского языка XVIII века. Академиа наук
СССР: Институт русского языка. Ленинград: Наука http://feb-web.ru/feb/sl18/slov-abc/ 15. 4. 2024.
Сорокин, Сергеевич Юрий (1999). Словаръ руского языка в четырех томах. Росий-
ская академия наук: Институт лингвистических исследованийи. Москва: Изда-
тельство „Руский язык”. http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp 15. 4. 2024.
Стијовић, Светозар (1992). Славенизми у Његошевим песничким делима. Сремски
Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Суботић, Љиљана (1990). Језик Јована Хаџића. Нови Сад: Матица српска.
Суботић, Љиљана (2004). Из историје књижевног језика: ‘питање језика’. Предавања
из историје језика. Нови Сад: Филозофски факултет. 145–191.
Толстой, Ильич Ильа (1958). Сербско-хорватско-русский словарь. Москва: Государ-
ственное издательство иностранных и национальных словарей.
Толстој, И. Никита (2004). Студије и чланци из историје српског књижевног језика.
Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина
– Матица српска.
Томандл, Миховил (1953). Српско позориште у Војводини I (1736–1868). Нови Сад:
Матица српска.
Унбегаун, Борис (1995). Почеци књижевног језика код Срба. Београд – Нови Сад:
Вукова задужбина – Орфелин – Матица српска.
*
Subotić, Ljiljana (2006). Kojim je to jezikom pisao Sterija?. U: Jovan Sterija Popović – klasik
koji nam se obraća: radovi sa Međunarodnog naučnog skupa održanog 24. i 25. marta na
Univerzitetu Pariz IV – Sorbona (ur. S. Anđelković i P. L. Thomas). Vršac: KOV. 17–41
ЛЛ: Лазар Лазаревић [А.Б.В.]. Пријатељи. Цвеће. Сочиненија и преводи за поученије,
увеселеније и забаву. Свеска II. Будим. 1829. ˂http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/
reader/index.php?type=publications&id=2195&m=2#page/29/mode/1up 21. 1. 2024.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Бјелаковић, Исидора и Милена Зорић (2021). Лексички славенизми и питање жанра у
славеносрпском језику. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 69/2: 389–404.
Дотлић, Лука. Лазаревић, Лазар. Енциклопедија Српског народног позоришта. https://
www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5519 25. 1. 2024.
Ерчић, Властимир (1986). Која о настанку Лазаревићевих Пријатеља и Стеријине По-
кондирене тикве. Студије и грађа за историју књижевности 2. Београд: Институт
за књижевност и уметност. 180–185.
Ерчић, Властимир (1987). Предговор. Почеци српске драме. Београд: Нолит. 23–29.
Зорић, Милена (2013). Неколико речи о статусу и идентификацији славенизама. Зборник
Матице српске за књижевност и језик. 61/3: 811–818.
Зорић, Милена (2018). Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића. Нови Сад:
Матица српска.
Иванович, Слободан и Иосиф Петранович (1981). Русско-сербскохорватский словаръ.
Москва: Издательство „Руский язык”.
Ивић, Павле (1991). Доситејевски књиж евни језик између славеносрпског и вуковског.
Научни састанак слависта у Вукове дане. 19/2: 5–14.
Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика. Сремски Карловци – Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Караџић, Стефановић Вук (1847). Нови завјет Господа нашег Исуса Христа. Београд:
Просвета. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1293 20. 2. 2024.
Караџић, Стефановић Вук (1852). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем
ријечима. Скупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Беч: у штампарији
јерменскога манастира http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1255 20. 2.
2024.
Ковачек, Божидар (1991). Комедија код Срба пре Стерије. Талија и Клио: из историје
српског позоришта и драме 1. Нови Сад: Матица српска. 250–265.
Лазаревић, Лазар (1829). Владимир и Косара: драма у III акта. Будим: издао Iосиф Ми-
ловук https://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/string: 22. 2. 2024.
Лазаревић, Лазар (1842). Парадоска титулољубија (Парадоска титулольубія). Бачка вила.
160–172.
Матицки, Миодраг (2016). Цвеће Георгија Лазаревића. Српска књижевна периодика
1766–1850. Нови Сад: Матица српска. 238–240.
Милановић, Александар (2013). Језик весма полезан. Београд: Друштво за српски језик
и књижевност Србије.
Милинчевић, Васо (1985). Стеријини претходници: Стефан Стефановић и Лазар
Лазаревић. Српска драма до Нушића. Београд: Рад. 68–100.
Милић, Исидора (2005). Владимир и Косара Лазара Лазаревића и Стеријин Владислав
као целовита трагедија. Књижевност и историја VII: Транспозиција историјских
догађаја и личности у трагедији код Словена. Зборник реферата са Скупа у Нишу
одржаног 27. и 28. октобра 2005. 103–119.
Милић, Исидора (2006). Живот и дело Лазара Лазаревића старијег. Свеске Матице српске.
46 (11). Нови Сад: Матица српска.
Младеновић, Александар (1989). Славеносрпски језик: студије и чланци. Нови Сад – Горњи
Милановац: Књижевна заједница Новог Сада – Дечје новине.
Несторовић, Зорица (2016). Лазар Лазаревић или о поезији и историји. Велико доба:
историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века. Београд: Klett.
175–193.
Новаковић, Стојан (1871). Историја српске књижевности. Београд: издање и штампа
Државне штампарије.
Обрадовић, Доситеј (1961). О пријатељем и пријатељству. Сабрана дела II. Београд:
Просвета. 80–87.
Обрадовић, Доситеј (2003): Писмо Харалампију. Живот и прикљученија; Писмо
Харалампију. Београд: Рад. 223–230.
Поповић, Исидора (2014). Комедиографија Лазара Лазаревића старијег. (Пред)историја
веселих позорја. Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића. Нови Сад: Стеријино
позорје. 201–227.
Поповић, Емилија (2023). Функција славенизама и књишких речи у Женидби у удадби и
Родољупцима Јована Стерије Поповића. Доситејев врт: годишњак задужбине
„Доситеј Обрадовић”. XI (11). Београд: Задужбина „Доситеј Обрадовић”. 165–188.
РМС: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска. 2011.
РСЛСЈ: Речник славеносрпског језика. Огледна свеска. Нови Сад: Матица српска. 2017.
Сорокин, Сергеевич Юрий (1984). Словаръ руского языка XVIII века. Академиа наук
СССР: Институт русского языка. Ленинград: Наука http://feb-web.ru/feb/sl18/slov-abc/ 15. 4. 2024.
Сорокин, Сергеевич Юрий (1999). Словаръ руского языка в четырех томах. Росий-
ская академия наук: Институт лингвистических исследованийи. Москва: Изда-
тельство „Руский язык”. http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp 15. 4. 2024.
Стијовић, Светозар (1992). Славенизми у Његошевим песничким делима. Сремски
Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Суботић, Љиљана (1990). Језик Јована Хаџића. Нови Сад: Матица српска.
Суботић, Љиљана (2004). Из историје књижевног језика: ‘питање језика’. Предавања
из историје језика. Нови Сад: Филозофски факултет. 145–191.
Толстой, Ильич Ильа (1958). Сербско-хорватско-русский словарь. Москва: Государ-
ственное издательство иностранных и национальных словарей.
Толстој, И. Никита (2004). Студије и чланци из историје српског књижевног језика.
Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина
– Матица српска.
Томандл, Миховил (1953). Српско позориште у Војводини I (1736–1868). Нови Сад:
Матица српска.
Унбегаун, Борис (1995). Почеци књижевног језика код Срба. Београд – Нови Сад:
Вукова задужбина – Орфелин – Матица српска.
*
Subotić, Ljiljana (2006). Kojim je to jezikom pisao Sterija?. U: Jovan Sterija Popović – klasik
koji nam se obraća: radovi sa Međunarodnog naučnog skupa održanog 24. i 25. marta na
Univerzitetu Pariz IV – Sorbona (ur. S. Anđelković i P. L. Thomas). Vršac: KOV. 17–41
