О ЈЕДНОЈ ПОЗНОЈ УПОТРЕБИ ПОСЛОВНОГ ПИСМА У ПРОТОКОЛУ РОЂЕНИХ ИЗ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У БРЕКОВУ
Сажетак
У раду је приложен краћи палеографски опис пословног писма пронађеног у Протоколу рођених (1837–1858) из Цркве Светог Николе у селу Брекову. Анализирани су и записи брековачких свештеника у рукописним књигама из 16. и 17. века који такође сведоче о употреби овог типа ћирилице. У материјалу је утврђено присуство руских скорописних одлика и постепено свођење графемског инвентара на штокавску гласовну структуру. Такође, уочено је постојање пословног писма и у протоколима Цркве Свете Тројице у суседном селу Бјелуша, као и неких елемената овог писма у протоколима Цркве Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну. Открића указују на потенцијално постојање богатог палеографског материјала присутног на ширем подручју ариљског краја.
Референце
И З В О Р И
Вариа (1818–1869). Историјски архив Ужице, Збирка Вариа, IX кутија, 2. Установе, 2.8.
Верске установе – бјелушка црква.
Орфелин, Захарије (1776). Новěйшія славенскія прописы. Сремски Карловци: [б. и.].
НМУ 2379 (16. век). Минеј за месец април. Народни музеј Ужице, инв. бр. 2379, сигнату-
ра: РАР.НМУ-009.
НМУ 2382 (16. век). Октоих осмогласник од 5. до 8. главе. Народни музеј Ужице, инв.
бр. 2382, сигнатура: РАР.НМУ-012.
НМУ 2384 (17. век). Молебни канон пресвете Богородице. Народни музеј Ужице, инв. бр.
2384, сигнатура: РАР.НМУ-013.
НБС Рс 597 (1979). Житије Теодора Студита (СГ-1979-148). У: Народна библиотека
Србије, НБС Рс 597. < http://registar.nb.rs/scc/izuzetni-zapis.php?ID=148> 18. 1. 2025.
НБС Рс 589 (1979). Псалтир (одломак) (СГ-1979-145). У: Народна библиотека Србије, НБС
Рс 589. 18. 1. 2025.
ПР (1837–1858). Протокол рођених 1837–1858. из Брекова (Црква Светог Николе).
Историјски архив Ужице, Збирка црквених матичних књига, граничне године
1837–1858.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Арнаутовић, Зорица (2013). Црквене матичне књиге ариљске општине. Историјска
баштина. 22: 155–179.
Бистрова, Е. С. (2011). Скоропись в русской палеографии. Фотография. Изображение.
Документ. 2 (2): 49–60.
Богићевић, Војислав (1975). Писменост у Босни и Херцеговини: од појаве словенске пи-
смености у IX в. до краја аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини 1918. годи-
не. Сарајево: ИП „Веселин Маслеша”.
Булић, Дејан М. (2014). Насеља и становништво „земље” Моравице (XIV – средина XVI
века). Београд: Филозофски факултет у Београду.
Городилова, Л. М. (2000). Русская скоропись XVII века. Хабаровск: Хабаровский гос.
педагогический ун-т.
Давидовић, Милена (2016). Српски скрипторији од XII до XVII века. У: Свет српске
рукописне књиге (XII–XVII век). Београд: САНУ. 105–114.
Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: палеографско-филолошки прилози.
Београд: Завод за издавање уџбеника.
Ђоковић, Милојко П. и др. (1997). Бреково: 1476–1896–1996. Београд: Одбор САНУ за
проучавање села.
Жуков, А. Е., Корогодина, М. В., Подковырова, В. Г. (2023). Рукописная книга в восточ-
нославянских землях. Санкт-Петербург: Альянс-Архео.
Ивић, Павле и Вера Јерковић (1981). Правопис српскохрватских ћирилских повеља и
писама XII и XIII века. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду / Институт за
јужнословенске језике.
Милосављевић, Драгиша (2023). Цркве и манастири Земље Моравице: XII–XVII век.
Ужице: Народни музеј Ужице.
Накаш, Лејла (2010). Језик и графика крајишничких писама. Сарајево: Славистички ко-
митет.
Пецо, Асим (1980). Преглед српскохрватских дијалеката. Београд: Научна књига.
Ристић, Милован (1963). Стари Влах. Београд: Туристичка штампа.
Станишић, Вања (1987). Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице. Повеља:
часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања. 17
(1/2): 24–45.
Станишић, Вања (2015а). О српској дипломатској минускули још једном. У: Путевима
српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана.
Крагујевац: ФИЛУМ. 331–339.
Станишић, Вања (2015б). „Босанска буквица” и Вукова ћирилица. У: Вук Стефановић
Караџић (1787–1865–2014) (ур. Нада Милошевић-Ђорђевић). Београд: САНУ. 105–114.
Станишић, Вања (2016). О палеографским одликама ћириличке преписке везане за пе-
риод владавине Шћепана Малог. У: Српско језичко и књижевно наслеђе на простору
данашње Црне Горе. Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног
у Подгорици 26–28. маја 2017. године (гл. уредник Ј. Стојановић). Подгорица: Матица
српска – Друштво чланова у Црној Гори. 213–222.
Станишић, Вања (2020). Ћирилички документи XVIII века из Боке которске. Београд:
Савез славистичких друштава Србије.
Станишић, Вања (2024). Предвуковски корени Вукове азбучне реформе. Јужнословенски
филолог. LXXX (1): 9–25.
Чигоја, Бранкица (1999). Босанчица. У: Лексикон српског средњег века (приредили Сима
Ћирковић, Раде Михаљчић). Београд: Завод за графичку технику Технолошко-металуршког факултета. 66–69.
Вариа (1818–1869). Историјски архив Ужице, Збирка Вариа, IX кутија, 2. Установе, 2.8.
Верске установе – бјелушка црква.
Орфелин, Захарије (1776). Новěйшія славенскія прописы. Сремски Карловци: [б. и.].
НМУ 2379 (16. век). Минеј за месец април. Народни музеј Ужице, инв. бр. 2379, сигнату-
ра: РАР.НМУ-009.
НМУ 2382 (16. век). Октоих осмогласник од 5. до 8. главе. Народни музеј Ужице, инв.
бр. 2382, сигнатура: РАР.НМУ-012.
НМУ 2384 (17. век). Молебни канон пресвете Богородице. Народни музеј Ужице, инв. бр.
2384, сигнатура: РАР.НМУ-013.
НБС Рс 597 (1979). Житије Теодора Студита (СГ-1979-148). У: Народна библиотека
Србије, НБС Рс 597. < http://registar.nb.rs/scc/izuzetni-zapis.php?ID=148> 18. 1. 2025.
НБС Рс 589 (1979). Псалтир (одломак) (СГ-1979-145). У: Народна библиотека Србије, НБС
Рс 589.
ПР (1837–1858). Протокол рођених 1837–1858. из Брекова (Црква Светог Николе).
Историјски архив Ужице, Збирка црквених матичних књига, граничне године
1837–1858.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Арнаутовић, Зорица (2013). Црквене матичне књиге ариљске општине. Историјска
баштина. 22: 155–179.
Бистрова, Е. С. (2011). Скоропись в русской палеографии. Фотография. Изображение.
Документ. 2 (2): 49–60.
Богићевић, Војислав (1975). Писменост у Босни и Херцеговини: од појаве словенске пи-
смености у IX в. до краја аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини 1918. годи-
не. Сарајево: ИП „Веселин Маслеша”.
Булић, Дејан М. (2014). Насеља и становништво „земље” Моравице (XIV – средина XVI
века). Београд: Филозофски факултет у Београду.
Городилова, Л. М. (2000). Русская скоропись XVII века. Хабаровск: Хабаровский гос.
педагогический ун-т.
Давидовић, Милена (2016). Српски скрипторији од XII до XVII века. У: Свет српске
рукописне књиге (XII–XVII век). Београд: САНУ. 105–114.
Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: палеографско-филолошки прилози.
Београд: Завод за издавање уџбеника.
Ђоковић, Милојко П. и др. (1997). Бреково: 1476–1896–1996. Београд: Одбор САНУ за
проучавање села.
Жуков, А. Е., Корогодина, М. В., Подковырова, В. Г. (2023). Рукописная книга в восточ-
нославянских землях. Санкт-Петербург: Альянс-Архео.
Ивић, Павле и Вера Јерковић (1981). Правопис српскохрватских ћирилских повеља и
писама XII и XIII века. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду / Институт за
јужнословенске језике.
Милосављевић, Драгиша (2023). Цркве и манастири Земље Моравице: XII–XVII век.
Ужице: Народни музеј Ужице.
Накаш, Лејла (2010). Језик и графика крајишничких писама. Сарајево: Славистички ко-
митет.
Пецо, Асим (1980). Преглед српскохрватских дијалеката. Београд: Научна књига.
Ристић, Милован (1963). Стари Влах. Београд: Туристичка штампа.
Станишић, Вања (1987). Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице. Повеља:
часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања. 17
(1/2): 24–45.
Станишић, Вања (2015а). О српској дипломатској минускули још једном. У: Путевима
српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана.
Крагујевац: ФИЛУМ. 331–339.
Станишић, Вања (2015б). „Босанска буквица” и Вукова ћирилица. У: Вук Стефановић
Караџић (1787–1865–2014) (ур. Нада Милошевић-Ђорђевић). Београд: САНУ. 105–114.
Станишић, Вања (2016). О палеографским одликама ћириличке преписке везане за пе-
риод владавине Шћепана Малог. У: Српско језичко и књижевно наслеђе на простору
данашње Црне Горе. Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног
у Подгорици 26–28. маја 2017. године (гл. уредник Ј. Стојановић). Подгорица: Матица
српска – Друштво чланова у Црној Гори. 213–222.
Станишић, Вања (2020). Ћирилички документи XVIII века из Боке которске. Београд:
Савез славистичких друштава Србије.
Станишић, Вања (2024). Предвуковски корени Вукове азбучне реформе. Јужнословенски
филолог. LXXX (1): 9–25.
Чигоја, Бранкица (1999). Босанчица. У: Лексикон српског средњег века (приредили Сима
Ћирковић, Раде Михаљчић). Београд: Завод за графичку технику Технолошко-металуршког факултета. 66–69.
