ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ У ВУКОВИМ СРПСКИМ НАРОДНИМ ПРИПОВИЈЕТКАМА (1853)
Кључне речи:
српски књижевни језик, српски народни језик, стандардизација, Вук Караџић, кондензација, партицип, герунд, глаголски прилог садашњи, историјска синтакса, адвербијализација, транзитивизација, 19. век, таксис
Сажетак
Мада је у науци о усменој књижевности назначено да је при издавању Српских
народних приповиједака (1853) Вук редиговао записе које су му слали његови по-
магачи, у науци о језику досад није детаљно истражено на које је све начине он
интервенисао у језик народне прозе, и то пре свега на синтаксичком нивоу. Стога
је предмет истраживања кондензација реченица из рукописа у глаголски прилог
садашњи заступљен у штампаним приповеткама како би се представила Вукова
језичка стилизација народних приповедака и установио њен значај у стандардизацији
српскога језика. Од 50 издатих текстова корпус чини 28 приповедака чији су ори-
гинални записи сачувани. Поређењем са стилизованим верзијама дистрибутивном
методом се из рукописа ексцерпирају и класификују реченице које се кондензују,
као и реченице које се преносе у редиговани текст, док се потврде глаголског при-
лога садашњег и у рукописима и у штампаном издању анализирају у оквиру
установљених таксисних поља. Резултати анализе показали су да је дистрибутивни
опсег глаголског прилога садашњег у редакцији заснован на стању у рукописним
приповеткама, а Вукова се интервенција огледа у повећању фреквенције глаголског
прилога садашњег и последичној конзервацији облика. Герунд, старији хронолош-
ки слој у вернакуларној синтакси, чак је заступљенији и у рукописима и у Вуковој
редакцији од зависне реченице адвербијалног типа, конкурентног синтаксичког
средства у народном језику. Однос конкуренције у народним говорима реинтерпре-
тира се као поступак кондензације реченичног садржаја у стандардном језику.
Напослетку, показало се да, противно језичкој интуицији савремених говорника
српскога језика, герунди у Српским народним приповијеткама чешће кондензују
независне реченице од зависних.
Референце
И З В О Р И
Вас, Врч, Дам, Мех, Обр, Чоб: Напомене и објашењења. У: [Сабрана дела Вука Караџића.
Књига трећа]. Народне српске приповијетке (1821). Српске народне приповијетке
(1853) / Приредио Мирослав Пантић. Београд: Просвета, 1988. 498–575.
СНПр: Српске народне приповијетке. У: [Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа].
Народне српске приповијетке (1821). Српске народне приповијетке (1853) / Приредио
Мирослав Пантић. Београд: Просвета, 1988. 51–159.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Ајџановић, Јелена (2008). Кондензација адвербијалних значења у језику писаца 19. века.
Нови Сад: Филозофски факултет.
Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: Синтакса савременога српског
језика. Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ –
Београдска књига – Матица српска. 119–300.
Антонић, Ивана (2022). Један вид кондензовања временске клаузе у српском језику.
Јужнословенски филолог. LXXVIII/2: 577–596.
Белић, Александар (1969). Историја српскохрватског језика, књ. II, св. 2 (Речи са
конјугацијом). Београд: Научна књига.
Бјелаковић, Исидора (2008). Партиципски пасив у књижевном језику код Срба у XIX веку.
Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Бурић, Милена (2016). Језик и стил у народним епским десетерачким пјесмама. Доктор-
ска дисертација. Никшић: Универзитет Црне Горе, Филолошки факултет.
Веселиновић, Бранислав (2023). О појму судбине из појмовнометафоричког угла. При-
лози проучавању језика. 54: 113–156.
Вуковић, Гордана (1969). Прилог времена садашњег у делима Добрице Ћосића. Прилози
проучавању језика. 5: 61–81.
Грицкат, Ирена (1969). Језик књижевности и књижевни језик – на основу српског писаног
наслеђа из старијих епоха. Јужнословенски филолог. ХХVIII/1–2: 1–36.
Грицкат, Ирена (2004). Студије из историје српскохрватског језика. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци
– Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика: когнитивно-типолошке
студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2015). О једној архаичној црти Вуковог језика: апсолутни
номинатив. У: Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014) (ур. Нада Милошевић-
-Ђорђевић). Београд: САНУ. 159–168.
Даничић, Ђуро (1874). Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка
XVII вијека. Београд: Државна штампарија.
Ивић, Милка (1955–1956). Из проблематике падежних временских конструкција.
Јужнословенски филолог. XXI/1–4: 165–214.
Ивић, Милка (1958). Систем личних глаголских облика за обележавање времена у
српскохрватском језику. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. III:
139–152.
Ивић, Милка (2000). О модификатору „улоге” агенс. Јужнословенски филолог. LVI/1–2:
463–467.
Ивић, Милка (2002). О појму ’одговорност’ и ’агентивној’ улози оруђа за вршење радње.
Јужнословенски филолог. LVIII: 15–22.
Ивић, Павле (1990). О језику некадашњем и садашњем. Београд–Приштина: БИГЗ–
Јединство.
Ивић, Павле (1991). О Вуку Караџићу. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића.
Ивић, Павле и др. (1997). Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.
Морфологија, синтакса, закључци, текстови. У: Српски дијалектолошки зборник.
XLIII: 1–585.
Јакобсен, Пер (1981). Српскохрватски глаголски прилози. Научни састанак слависта у
Вукове дане. 10/1: 141–146.
Јовић, Надежда (2011). Партиципи, глаголски прилози и придеви у Хиландарском меди-
цинском кодексу. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 54/1: 79–86.
Караџић, Вук Стефановић (1966). [Сабрана дела Вука Караџића. Књига друга]. Српски
рјечник (1818) / Приредио Павле Ивић. Београд: Просвета.
Караџић, Вук Стефановић (1988). Предговор Српским народним приповијеткама. У:
[Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа]. Народне српске приповијетке (1821).
Српске народне приповијетке (1853) / Приредио Мирослав Пантић, Београд: Про-
света. 47–50.
Клеут, Марија (2015). Народна књижевност. Фрагменти скрипти. Нови Сад: Фило-
зофски факултет.
Ковачевић, Милош (2023). Полукондензацијске конструкције у српском језику. Српски
језик: студије српске и словенске. 28: 5–29.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функци-
оналностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2022). Сему же сице бившу: О синтакси и језичком стилу српско-
словенских текстова. Нови Сад: Филозофски факултет.
Лутовац Казновац, Тамара (2023). Континуанти партиципа у писмима Портине српске
канцеларије Дубровнику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику.
LХVI/2: 37–50.
Маринковић, Боривој (1966). Вук Стеф. Караџић и прозна народна традиција. Годишњак
Филозофског факултета у Новом Саду. IX: 163–206.
Милошевић, Ксенија (1985). Синтаксички поступци за исказивање концесивних релација
у сложеној реченици у српскохрватском језику и семантичка структура која се при
том остварује. Научни састанак слависта у Вукове дане. 15/1: 33–44.
Милошевић, Ксенија (1986). Језички и ванјезички сигнали каузалне зависности између
простих реченица у сложеној. Књижевни језик. 15/3–4: 280–296.
Милошевић, Нада (1964). Три Вукове прозне варијанте о змији младожењи. Ковчежић:
прилози и грађа о Доситеју и Вуку. VI: 151–162.
Младеновић, Марина (2021). Збирка народних приповедака Милоша Ивковића у светлу
савремене фолклористике. У: Савремена српска фолклористика 9. (ур. Биљана
Сикимић, Бранко Златковић, Марија Думнић Вилотијевић). Београд–Лозница–Тршић:
Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”;
Центар за културу „Вук Караџић”; Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”.
353–374.
Мојашевић, Миљан (1953). О Вуковој стилизацији српских народних приповедака. Збор-
ник Етнографског музеја у Београду: 1901–1951 (ур. Митар Влаховић). Београд: На-
учна књига. 300–316.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица. Сремски Карловци – Нови
Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павловић, Слободан (2013). Узроци и механизми синтаксичких промена у српском језику.
Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павловић, Слободан (2014). Саставне напоредносложене реченице у српском језику
XII–XV века. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LVII/1: 7–30.
Пантић, Мирослав (1988). Вук Стефановић Караџић и српске народне приповетке. У:
Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа. Народне српске приповијетке (1821).
Српске народне приповијетке (1853) / Приредио Мирослав Пантић. Београд: Про-
света. 351–483.
Пешикан, Митар (1959). Неке напомене о развоју активних партиципа. Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику. II: 88–106.
Поповић, Иван (1968). Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд:
Српска академија наука и уметности.
Поповић, Људмила (2011). Tаксисные значения деепричастия в сербском языке.
Јужнословенски филолог. LXVII: 135–162.
Радовановић, Милорад (2009). Увод у фази лингвистику. Сремски Карловци – Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Реметић, Слободан (1981). Судбина глаголског прилога прошлог у централним
дијалектима српскохрватског језика (с освртом на ситуацију у једном источнобосан-
ском говору). Научни састанак слависта у Вукове дане. 7: 71–78.
Самарџија, Снежана (2004). Приповетке „на међи” у Вуковој збирци: поводом 150 годи-
на од објављивања Вукових Српских народних припов[и]једака. Научни састанак
слависта у Вукове дане. 33/2: 57–62.
Самарџија-Грек, Татјана (2011). Глаголски прилози садашњи, говорећи и одговарајући у
Новом завету Вука Караџића и њихови еквиваленти у оригиналном тексту и неким
француским преводима. Научни састанак слависта у Вукове дане. 40/1: 543–556.
Стевановић, Михаило (1963–64). Језик у Вукову делу и савремени српскохрватски
књижевни језик. Јужнословенски филолог. XXVI/1–2: 73–150.
Стевановић, Михаило (1989). Савремени српскохрватски језик II. Синтакса. Београд:
Научна књига.
Стојановић, Љубомир (1924). Живот и рад Вука Стефановића Караџића. Београд:
Штампарија графичког завода „Макарије”.
Стојановић, Љубомир (1921). О значењу и употреби глаголских облика у реченици.
Јужнословенски филолог. II/3–4: 187–210.
Стојановић, Љубомир (1928–29). Значење глаголских партиципа. Јужнословенски фило-
лог. VIII: 1–12.
Суботић, Љиљана (1977–78). Значење и функција глаголских прилога у роману „Уста
пуна земље” Бранимира Шћепановића. Прилози проучавању језика. 13–14: 53–67.
Суботић, Љиљана (1983). Из синонимије глаголских прилога у књижевном језику 19.
века. Научни састанак слависта у Вукове дане. 12/1: 183–187.
Суботић, Љиљана (1984). Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у 19. веку.
Прилози проучавању језика. 20: 5–81.
Суботић, Љиљана (1986). Један облик кондензације зависних реченица (из језика српских
писаца 19. века). Научни састанак слависта у Вукове дане. 15/1: 133–139.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Синтакса савременога српског језика. Про-
ста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска
књига – Матица српска. 345–476.
Толстој, Никита И. (2004). Студије и чланци из српског књижевног језика. Београд – Нови
Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Вукова задужбина – Матица српска.
Храковский, Виктор С. (2003). Категория таксиса (Общая характеристика): история во-
проса. Вопросы языкознания. 2: 32–54.
Храковский, Виктор С. (2007). Трансформационный потенциал деепричастных таксис-
ных конструкций и семантика глаголов. Acta Linguistica Petropolitana. Труды инсти-
тута лингвистических исследований. III/1: 285–302.
Цолић Јовановић, Александра (2022). Синтаксичке одлике „Романа о Троји”. Докторска
дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет.
*
Antonić, Ivana (2001). Vremenska rečenica. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića.
Bošković Stuli, Maja (1959). O narodnoj priči i njezinu autentičnom izrazu. Slovenski etnograf.
XII: 107–120.
Brozović, Dalibor (1970). Standardni jezik. Zagreb: Matica hrvatska.
Brozović, Dalibor i Pavle Ivić (1988). Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski.
Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod
„Miroslav Krleža”.
Burzan, Mirjana (1990). Glagolski pridevi u srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Novi Sad:
Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za južnoslovenske jezike.
Comrie, Bernard (1976). Aspect. Cambridge: Cambridge University Press.
De Smet, Hendrik (2010). English -ing-clauses and their problems: The structure of grammatical
categories. Linguistics. 48: 1153–1193.
Evans, Nicholas and David Wilkins (2000). In the Mind’s Ear: The Semantic Extension of
Perception Verbs in Australian Languages. Language. 76/3: 546–592.
Feleszko, Kazimierz (1981). Српскохрватски прилошки партиципи – неке карактеристике.
Научни састанак слависта у Вукове дане. 7: 139–145.
Fonteyn, Lauren and Nikkie van de Pol (2016). Divide and conquer: The formation and
functional dynamics of the Modern English -ing-clause network. English Language and
Linguistics. 20/2: 185–219.
Givon, Talmy (2009). Introduction. In: Syntactic Complexity: Diachrony, ontogeny, neurocognition,
evolution (ed. Givon Talmy and Masayoshi Shibatani). Amsterdam – Philadelphia:
John Benjamins Publishing Company. 1–19.
Höck, Christoph (1979). Zur syntaktischen und kommunikativen Struktur slawischer Partizipialund
Gerundialkonstruktionen. München: Verlag Otto Sagner.
Ivić, Milka (1983). Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta.
Ivić, Milka (1997). O Vukovom i vukovskom jeziku. Boegrad: Biblioteka XX vek.
Jakobson, Roman (1965). Quest for the Essence of Language. Diogenes. 13: 21–37.
Jakobson, Roman (1971). Shifters, verbal categories and the Russian verb. In: Selected Writings
II, Word and Language. Hague – Paris: Mouton. 130–147.
Kovačević, Miloš (1988). Uzročno semantičko polje. Sarajevo: Svjetlost, OOUR Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Maretić, Tomislav (1963). Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Treće
neizmijenjeno izdanje. Zagreb: Matica hrvatska.
Musić, August (1931). Budući da. Јужнословенски филолог. XI: 173–178.
Musić, August (1935). Značenje i upotreba participa u srpsko-hrvatskom jeziku. Rad JAZU.
250: 127–157.
Radovanović, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci – Novi Sad:
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Dobra vest.
RJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I–XXIII. Zagreb: Jugoslavenska akademija
znanosti i umjetnosti, 1880–1976.
Subotić, Ljiljana i Vladislava Petrović (2000). Apozitivni i/ili predikativni atribut (dijahrono-
-sinhroni aspekt; terminološko-pojmovna razmatranja). Јужнословенски филолог.
LVI/3–4: 1141–1160.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní
pedagogické nakladatelství.
Ylikoski, Jussi (2003). Defining non-finites: action nominals, converbs and infinitives. SKY
Journal of Linguistics. 16: 185–237.
Вас, Врч, Дам, Мех, Обр, Чоб: Напомене и објашењења. У: [Сабрана дела Вука Караџића.
Књига трећа]. Народне српске приповијетке (1821). Српске народне приповијетке
(1853) / Приредио Мирослав Пантић. Београд: Просвета, 1988. 498–575.
СНПр: Српске народне приповијетке. У: [Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа].
Народне српске приповијетке (1821). Српске народне приповијетке (1853) / Приредио
Мирослав Пантић. Београд: Просвета, 1988. 51–159.
Л И Т Е Р А Т У Р А
Ајџановић, Јелена (2008). Кондензација адвербијалних значења у језику писаца 19. века.
Нови Сад: Филозофски факултет.
Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: Синтакса савременога српског
језика. Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ –
Београдска књига – Матица српска. 119–300.
Антонић, Ивана (2022). Један вид кондензовања временске клаузе у српском језику.
Јужнословенски филолог. LXXVIII/2: 577–596.
Белић, Александар (1969). Историја српскохрватског језика, књ. II, св. 2 (Речи са
конјугацијом). Београд: Научна књига.
Бјелаковић, Исидора (2008). Партиципски пасив у књижевном језику код Срба у XIX веку.
Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Бурић, Милена (2016). Језик и стил у народним епским десетерачким пјесмама. Доктор-
ска дисертација. Никшић: Универзитет Црне Горе, Филолошки факултет.
Веселиновић, Бранислав (2023). О појму судбине из појмовнометафоричког угла. При-
лози проучавању језика. 54: 113–156.
Вуковић, Гордана (1969). Прилог времена садашњег у делима Добрице Ћосића. Прилози
проучавању језика. 5: 61–81.
Грицкат, Ирена (1969). Језик књижевности и књижевни језик – на основу српског писаног
наслеђа из старијих епоха. Јужнословенски филолог. ХХVIII/1–2: 1–36.
Грицкат, Ирена (2004). Студије из историје српскохрватског језика. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци
– Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика: когнитивно-типолошке
студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2015). О једној архаичној црти Вуковог језика: апсолутни
номинатив. У: Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014) (ур. Нада Милошевић-
-Ђорђевић). Београд: САНУ. 159–168.
Даничић, Ђуро (1874). Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка
XVII вијека. Београд: Државна штампарија.
Ивић, Милка (1955–1956). Из проблематике падежних временских конструкција.
Јужнословенски филолог. XXI/1–4: 165–214.
Ивић, Милка (1958). Систем личних глаголских облика за обележавање времена у
српскохрватском језику. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. III:
139–152.
Ивић, Милка (2000). О модификатору „улоге” агенс. Јужнословенски филолог. LVI/1–2:
463–467.
Ивић, Милка (2002). О појму ’одговорност’ и ’агентивној’ улози оруђа за вршење радње.
Јужнословенски филолог. LVIII: 15–22.
Ивић, Павле (1990). О језику некадашњем и садашњем. Београд–Приштина: БИГЗ–
Јединство.
Ивић, Павле (1991). О Вуку Караџићу. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића.
Ивић, Павле и др. (1997). Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.
Морфологија, синтакса, закључци, текстови. У: Српски дијалектолошки зборник.
XLIII: 1–585.
Јакобсен, Пер (1981). Српскохрватски глаголски прилози. Научни састанак слависта у
Вукове дане. 10/1: 141–146.
Јовић, Надежда (2011). Партиципи, глаголски прилози и придеви у Хиландарском меди-
цинском кодексу. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 54/1: 79–86.
Караџић, Вук Стефановић (1966). [Сабрана дела Вука Караџића. Књига друга]. Српски
рјечник (1818) / Приредио Павле Ивић. Београд: Просвета.
Караџић, Вук Стефановић (1988). Предговор Српским народним приповијеткама. У:
[Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа]. Народне српске приповијетке (1821).
Српске народне приповијетке (1853) / Приредио Мирослав Пантић, Београд: Про-
света. 47–50.
Клеут, Марија (2015). Народна књижевност. Фрагменти скрипти. Нови Сад: Фило-
зофски факултет.
Ковачевић, Милош (2023). Полукондензацијске конструкције у српском језику. Српски
језик: студије српске и словенске. 28: 5–29.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функци-
оналностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2022). Сему же сице бившу: О синтакси и језичком стилу српско-
словенских текстова. Нови Сад: Филозофски факултет.
Лутовац Казновац, Тамара (2023). Континуанти партиципа у писмима Портине српске
канцеларије Дубровнику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику.
LХVI/2: 37–50.
Маринковић, Боривој (1966). Вук Стеф. Караџић и прозна народна традиција. Годишњак
Филозофског факултета у Новом Саду. IX: 163–206.
Милошевић, Ксенија (1985). Синтаксички поступци за исказивање концесивних релација
у сложеној реченици у српскохрватском језику и семантичка структура која се при
том остварује. Научни састанак слависта у Вукове дане. 15/1: 33–44.
Милошевић, Ксенија (1986). Језички и ванјезички сигнали каузалне зависности између
простих реченица у сложеној. Књижевни језик. 15/3–4: 280–296.
Милошевић, Нада (1964). Три Вукове прозне варијанте о змији младожењи. Ковчежић:
прилози и грађа о Доситеју и Вуку. VI: 151–162.
Младеновић, Марина (2021). Збирка народних приповедака Милоша Ивковића у светлу
савремене фолклористике. У: Савремена српска фолклористика 9. (ур. Биљана
Сикимић, Бранко Златковић, Марија Думнић Вилотијевић). Београд–Лозница–Тршић:
Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”;
Центар за културу „Вук Караџић”; Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”.
353–374.
Мојашевић, Миљан (1953). О Вуковој стилизацији српских народних приповедака. Збор-
ник Етнографског музеја у Београду: 1901–1951 (ур. Митар Влаховић). Београд: На-
учна књига. 300–316.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица. Сремски Карловци – Нови
Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павловић, Слободан (2013). Узроци и механизми синтаксичких промена у српском језику.
Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павловић, Слободан (2014). Саставне напоредносложене реченице у српском језику
XII–XV века. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LVII/1: 7–30.
Пантић, Мирослав (1988). Вук Стефановић Караџић и српске народне приповетке. У:
Сабрана дела Вука Караџића. Књига трећа. Народне српске приповијетке (1821).
Српске народне приповијетке (1853) / Приредио Мирослав Пантић. Београд: Про-
света. 351–483.
Пешикан, Митар (1959). Неке напомене о развоју активних партиципа. Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику. II: 88–106.
Поповић, Иван (1968). Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд:
Српска академија наука и уметности.
Поповић, Људмила (2011). Tаксисные значения деепричастия в сербском языке.
Јужнословенски филолог. LXVII: 135–162.
Радовановић, Милорад (2009). Увод у фази лингвистику. Сремски Карловци – Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Реметић, Слободан (1981). Судбина глаголског прилога прошлог у централним
дијалектима српскохрватског језика (с освртом на ситуацију у једном источнобосан-
ском говору). Научни састанак слависта у Вукове дане. 7: 71–78.
Самарџија, Снежана (2004). Приповетке „на међи” у Вуковој збирци: поводом 150 годи-
на од објављивања Вукових Српских народних припов[и]једака. Научни састанак
слависта у Вукове дане. 33/2: 57–62.
Самарџија-Грек, Татјана (2011). Глаголски прилози садашњи, говорећи и одговарајући у
Новом завету Вука Караџића и њихови еквиваленти у оригиналном тексту и неким
француским преводима. Научни састанак слависта у Вукове дане. 40/1: 543–556.
Стевановић, Михаило (1963–64). Језик у Вукову делу и савремени српскохрватски
књижевни језик. Јужнословенски филолог. XXVI/1–2: 73–150.
Стевановић, Михаило (1989). Савремени српскохрватски језик II. Синтакса. Београд:
Научна књига.
Стојановић, Љубомир (1924). Живот и рад Вука Стефановића Караџића. Београд:
Штампарија графичког завода „Макарије”.
Стојановић, Љубомир (1921). О значењу и употреби глаголских облика у реченици.
Јужнословенски филолог. II/3–4: 187–210.
Стојановић, Љубомир (1928–29). Значење глаголских партиципа. Јужнословенски фило-
лог. VIII: 1–12.
Суботић, Љиљана (1977–78). Значење и функција глаголских прилога у роману „Уста
пуна земље” Бранимира Шћепановића. Прилози проучавању језика. 13–14: 53–67.
Суботић, Љиљана (1983). Из синонимије глаголских прилога у књижевном језику 19.
века. Научни састанак слависта у Вукове дане. 12/1: 183–187.
Суботић, Љиљана (1984). Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у 19. веку.
Прилози проучавању језика. 20: 5–81.
Суботић, Љиљана (1986). Један облик кондензације зависних реченица (из језика српских
писаца 19. века). Научни састанак слависта у Вукове дане. 15/1: 133–139.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Синтакса савременога српског језика. Про-
ста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска
књига – Матица српска. 345–476.
Толстој, Никита И. (2004). Студије и чланци из српског књижевног језика. Београд – Нови
Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Вукова задужбина – Матица српска.
Храковский, Виктор С. (2003). Категория таксиса (Общая характеристика): история во-
проса. Вопросы языкознания. 2: 32–54.
Храковский, Виктор С. (2007). Трансформационный потенциал деепричастных таксис-
ных конструкций и семантика глаголов. Acta Linguistica Petropolitana. Труды инсти-
тута лингвистических исследований. III/1: 285–302.
Цолић Јовановић, Александра (2022). Синтаксичке одлике „Романа о Троји”. Докторска
дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет.
*
Antonić, Ivana (2001). Vremenska rečenica. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića.
Bošković Stuli, Maja (1959). O narodnoj priči i njezinu autentičnom izrazu. Slovenski etnograf.
XII: 107–120.
Brozović, Dalibor (1970). Standardni jezik. Zagreb: Matica hrvatska.
Brozović, Dalibor i Pavle Ivić (1988). Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski.
Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod
„Miroslav Krleža”.
Burzan, Mirjana (1990). Glagolski pridevi u srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Novi Sad:
Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za južnoslovenske jezike.
Comrie, Bernard (1976). Aspect. Cambridge: Cambridge University Press.
De Smet, Hendrik (2010). English -ing-clauses and their problems: The structure of grammatical
categories. Linguistics. 48: 1153–1193.
Evans, Nicholas and David Wilkins (2000). In the Mind’s Ear: The Semantic Extension of
Perception Verbs in Australian Languages. Language. 76/3: 546–592.
Feleszko, Kazimierz (1981). Српскохрватски прилошки партиципи – неке карактеристике.
Научни састанак слависта у Вукове дане. 7: 139–145.
Fonteyn, Lauren and Nikkie van de Pol (2016). Divide and conquer: The formation and
functional dynamics of the Modern English -ing-clause network. English Language and
Linguistics. 20/2: 185–219.
Givon, Talmy (2009). Introduction. In: Syntactic Complexity: Diachrony, ontogeny, neurocognition,
evolution (ed. Givon Talmy and Masayoshi Shibatani). Amsterdam – Philadelphia:
John Benjamins Publishing Company. 1–19.
Höck, Christoph (1979). Zur syntaktischen und kommunikativen Struktur slawischer Partizipialund
Gerundialkonstruktionen. München: Verlag Otto Sagner.
Ivić, Milka (1983). Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta.
Ivić, Milka (1997). O Vukovom i vukovskom jeziku. Boegrad: Biblioteka XX vek.
Jakobson, Roman (1965). Quest for the Essence of Language. Diogenes. 13: 21–37.
Jakobson, Roman (1971). Shifters, verbal categories and the Russian verb. In: Selected Writings
II, Word and Language. Hague – Paris: Mouton. 130–147.
Kovačević, Miloš (1988). Uzročno semantičko polje. Sarajevo: Svjetlost, OOUR Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Maretić, Tomislav (1963). Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Treće
neizmijenjeno izdanje. Zagreb: Matica hrvatska.
Musić, August (1931). Budući da. Јужнословенски филолог. XI: 173–178.
Musić, August (1935). Značenje i upotreba participa u srpsko-hrvatskom jeziku. Rad JAZU.
250: 127–157.
Radovanović, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci – Novi Sad:
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Dobra vest.
RJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I–XXIII. Zagreb: Jugoslavenska akademija
znanosti i umjetnosti, 1880–1976.
Subotić, Ljiljana i Vladislava Petrović (2000). Apozitivni i/ili predikativni atribut (dijahrono-
-sinhroni aspekt; terminološko-pojmovna razmatranja). Јужнословенски филолог.
LVI/3–4: 1141–1160.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní
pedagogické nakladatelství.
Ylikoski, Jussi (2003). Defining non-finites: action nominals, converbs and infinitives. SKY
Journal of Linguistics. 16: 185–237.
