О ПРИДЕВСКОМ ВИДУ У ЛОЗНИЧКОМ ГОВОРУ
Сажетак
Предмет истраживања је дистрибуција придевског вида у говору Лознице. Упоређивањем интерговорничких варијација са стањем придевског вида забележеним у околним говорима и стандардном српском језику утврђују се тенденције у погледу видских дистинктивних обележја и могућих модела дистрибуције придевског вида у лозничком говору. Корпус сачињава транскрипт разговорâ с трима Лозничанкама различитих старосних група. Резултати анализе показали су да се насупрот околним руралним говорима разлика у наставцима између одређеног и неодређеног придевског вида чува само у номинативу једнине мушког рода, док је видска дистинкција очувана на прозодијском плану – маркери вида јесу и акценат и постакценатска дужина на наставку. Другим речима, настају хибридна образовања у деклинацији придева неодређеног вида – облик с наставком из заменичко-придевске промене, а прозодијским остварењем из именичке промене. Уз то, синтаксички дистрибуција зависи од хијерархијског статуса реченичног члана – у првостепеним реченичним члановима првенствено је комплементарна, док је у другостепеним реченичним члановима дистрибуција у начелу контрастна, те избор вида зависи како од семантичких чинилаца тако и од прагматичких. Кад је реч о међугенерацијском варирању придевског вида, у складу с различитим унутарјезичким тенденцијама и ванјезичким чиниоцима приметно је да је у говору две старије информаторке дистрибуција придевског вида доследно комплементарна и контрастна, док се у говору најмлађе информаторке издвајају случајеви слободног варирања придева одређеног и неодређеног вида, чиме се уочава зачетак језичке промене у току.
Референце
Ајџановић, Милан (2022). Стандардни српски језик 2: Морфологија. Нови Сад: Филозофски факултет.
Ајџановић, Милан и Миливој Алановић (2009). Прозодијске одлике придевских видских парова у говору Новог Сада. У: Лингвистичке свеске. 9. Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине (ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 235–245.
Белић, Александар (1969). Историја српскохрватског језика. Књ. 2, Св. 1: Речи са деклинацијом. Београд: Научна књига.
Бошњаковић, Жарко (2009). Испитивање градских говора у Србији. У: Лингвистичке свеске. 8. Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине (ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 47–76.
Бошњаковић, Жарко (2012). Морфолошке особине говора источне Шумадије. Српски дијалектолошки зборник. LIХ: 1–381.
Веселиновић, Бранислав (2022а). Преношење акцената на проклитику у говору Лозничанки. У: Млади и србистика 3 (ур. М. Ковачевић и др.). Тршић – Београд: Научно-образовно културни центар „Вук Караџић” – Јасен. 94–113.
Веселиновић, Бранислав (2022б). Постакценатске дужине у говору Лозничанки. Прилози проучавању језика. 53: 239–270.
Веселиновић, Бранислав (2023). Из морфосинтаксе глагола у данашњем говору Лознице. У: Philoslavica 2023. 11. Simpozij mladih slavistov »Dialog med središči in obrobji v slovanskih jezikih in literaturah«. Nova Gorica, 1. in 2. december 2023. [у штампи].
Гортан-Премк, Даринка (1994). Типови и врсте речи. Јужнословенски филолог. L: 117–128.
Грицкат, Ирена (1990). Прилог дискусији о описним и односним придевима. Наш језик. ХХVIII/5–6: 214–223.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ђукановић, Петар (1983). Говор села Горње Цапарде. Српски дијалектолошки зборник. XXIX: 191–294.
Ивић, Милка (1963). Репертоар синтаксичке проблематике у српскохрватским дијалектима. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. VI: 13–30.
Ивић, Павле (2001). Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић, Павле, Жарко Бошњаковић и Гордана Драгин (1997). Банатски говори шумадијско војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. Српски дијалектолошки зборник. XLIII.
Караџић, Вук Стефановић (1966). [Сабрана дела Вука Караџића. Књига друга]. Српски рјечник (1818) (прир. П. Ивић). Београд: Просвета.
Лашкова, Лили (2000). Нормирање савременог српског језика у знаку конкуренције језичких средстава. Јужнословенски филолог. LVI: 569–575.
Милојевић Миладиновић, Милица (2017). Придеви и придевске заменице са семантичког и морфолошког аспекта. Докторска дисертација. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Николић, Берислав (1966). Мачвански говор. Српски дијалектолошки зборник. XVI: 183–314.
Николић, Берислав (1968). Тршићки говор. Српски дијалектолошки зборник. XVII: 373–473.
Николић, Берислав (1969). Колубарски говор. Српски дијалектолошки зборник. XVIII: 1–71.
Павловић, Радослав (1982). Облици деклинације и конјугације у говору подручја Раче Крагујевачке (с посебним освртом на акценат). Српски дијалектолошки зборник. XXVIII: 7–61.
Пешикан, Митар (1957). Одредни придев у српскохрватском језику. Наш језик. VIII/5–6: 171–174.
Радић, Првослав (1990). Цртице о говору села Мрче у куршумлијском крају. Српски дијалектолошки зборник. XХХVI: 1–74.
Рајић, Љубиша (2009). Градски говори. У: Лингвистичке свеске. 8. Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине (ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 31–46.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–III. Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1967–1969. IV–VI, Нови Сад: Матица српска, 1971–1976.
Симић, Милорад (1978). Говор села Обади у босанском Подрињу. Српски дијалектолошки зборник. XXIV: 1–124.
Симић, Радоје (1972). Левачки говор. Српски дијалектолошки зборник. XIХ: 1–618.
Станковић, Бранимир (2010). Члан у македонском језику и категорија придевског вида у српском језику. Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. XXIII/10: 487–496.
Станковић, Бранимир (2013). Придевски вид у српском језику – наука, норма и језичка реалност. У: Наука и свет 3 (ур. Б. Димитријевић). Ниш: Филозофски факултет. 207–218.
Станковић, Бранимир (2015). Синтакса и семантика одређеног и неодређеног придевског вида у српском језику. Докторска дисертација. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Станојчић, Живојин (1996). Морфологија, синтакса и фразеологија. У: Српски језик на крају века (ур. М. Радовановић). Београд: Институт за српски језик САНУ; Службени гласник. 111–142.
Стевановић, Михаило (19865). Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) I. Увод. Фонетика. Морфологија. Београд: Научна књига.
Стевановић, Михаило (19894). Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) II. Синтакса. Београд: Научна књига.
Тешић, Милосав (1977). Говор Љештанског. Српски дијалектолошки зборник. XXII: 159–325.
Фекете, Егон (1969/73). Облик, значење и употреба одређеног и неодређеног придевског вида у српскохрватском језику. 1. део. Јужнословенски филолог. XXVIII/1–2: 321–386. [1–66]. 2. део. Јужнословенски филолог. XXIХ/3–4: 339–522. [67–250].
*
Brozović, Dalibor i Pavle Ivić (1988). Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža”.
Kovačević, Predrag i Milan Pupezin (2015). Funkcijske projekcije u srpskom nominalnom kompleksu. Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 5: 21–31.
Mihaljević, Milan (2014). Slavenska poredbena gramatika. Drugi dio: Morfologija, Prozodija, Slavenska pradomovina. Zagreb: Školska knjiga.
Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: SKD Prosvjeta
Piper, Predrag (2001). Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.
Radovanović, Milorad (2003). Sociolingvistika. Sremski Karlovci ‒ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
