UČENJE I USVAJANJE KOLOKACIJA U JEZIKU NAUKE (IZ PERSPEKTIVE SRPSKOG JEZIKA KAO STRANOG)
Сажетак
Predmet ovog rada čine kolokacije u jeziku nauke i njihovo usvajanje kod osoba koje srpski jezik uče kao strani, a poseban akcenat stavljen je na nastavu srpskog jezika na univerzitetskom nivou i smerove koji obrazuju buduće filologe i prevodioce. Primarni cilj jeste unapređenje nastave srpskog jezika kao stranog u domenu kolokacija, što će se postići kroz predlog tekstova i zadataka, ali i proveru u praksi. Naime, nakon upoznavanja sa teorijskim okvirom i ranijim istraživanjima problema, predložiće se nekoliko odlomaka naučnih radova iz časopisa Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (lingvistika) i Tehnika (tehničke nauke), kao i zadaci za sticanje i razvijanje kolokacijske kompetencije. Naredni deo rada čini analiza (pogrešnih) odgovora koje su dali studenti srpske filologije na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, što predstavlja osnovu za sagledavanje uzroka i smernice za otklanjanje teškoća.
Референце
Tehnika (ur. Nenad Bojović) (2019). Godina LXXIV, broj 3. Beograd: Savez inženjera i tehničara Srbije.
*
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (ур. Јасмина Грковић-Мејџор) (2018). Књига 61, свеска 1. Нови Сад: Матица српска.
CITIRANA LITERATURA
Aisenstadt, Ester (1979). Collocability restrictions in dictionaries. In: Dictionaries and their users: Papers from the 1978 B.A.A.L. Seminar on Lexicography (ed. R. R. K. Hartmann). Exeter: University of Exeter. 71–74.
Bergovec, Marina (2007). Leksički pristup u nastavi stranih jezika s posebnim osvrtom na hrvatski. Lahor. 2/3: 53–66.
Bibović, Ljiljana (1979). O stabilnosti kolokacija u jeziku naučne literature. Suvremena lingvistika. 15: 9–11.
Blagus-Bartolec, Goranka (2008). Leksičke funkcije kao pokazatelji značenjskih odnosa u kolokacijskim svezama hrvatskoga jezika. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 34: 15–38.
Borić, Neda (2002). Leksikografska prezentacija kolokacijskih sklopova. Strani jezici. 31: 55–63.
Borić, Neda (2004). Kolokacije kao dio leksičkog pristupa u nastavi stranih jezika (s posebnim osvrtom na engleski jezik). U: Suvremena kretanja u nastavi stranih jezika (ur. D. Stolac, N. Ivanetić i B. Pritchard). Zagreb–Rijeka: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku. 63–68.
Bukovčan, Dragica (2009). Istovrijednost terminoloških kolokacija – кomparativni pristup. U: Jezična politika i jezična stvarnost (ur. J. Granić). Zagreb: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku – HDPL). 164–173.
Burger, Harald (2007). Semantic aspects of phrasemes. Phraseologie. Phraseology Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung. An International Handbook of Contemporary Research. 90–110.
Burić, Helena i Josip Lasić (2012). Kolokacije u nastavi inojezičnoga hrvatskog. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Splitu. 5: 233–249.
Cigan, Vesna (2018). Terminological collocations and term variation in mechanical engineering discourse. Fluminensia. 30 (2): 91–120.
Crystal, David (1985). A dictionary of linguistics and phonetics. Oxford: Basil Blackwell Ltd.
Cruse, David Alan (1986). Lexical Semantics. Cambridge: Cambridge University Press.
Douglas, Dan (2000). Assessing Languages for Specific Purposes. Cambridge: Cambridge University Press.
Dražić, Jasmina (2008). Minimalne leksičke i gramatičke strukture u srpskom kao stranom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Halliday, Michael Alexander Kirkwood., Angus McIntosh & Peter Strevens (1964). The linguistic sciences and language teaching. London: Longman.
Ivir, Vladimir (1992/3). Kolokacije i leksičko značenje. Filologija. 20–21: 181–189.
Jelovčić, Ines (2010). Strani jezik struke – analiza stavova studenata. Metodika. 20 (11/1): 44–55.
Klikovac, Duška (2008). Jezik i moć. Beograd: Biblioteka XX vek.
Lewis, Michael (1993). The Lexical Approach. London: Language Teaching Publications.
Lewis, Michael (1997). Implementing the Lexical Approach. Hove: Language Teaching Publications.
Lewis, Michael (2000). Teaching Collocation. Further Developments in the Lexical Approach. Hove, England: Language Teaching Publications.
Miščin, Evelina (2012). Glagolske kolokacije u engleskome jeziku medicinske struke. Unpublished Doctoral Thesis. Osijek: University of Osijek.
Naşca-Tartière, Dana Nora (2011). English for Specific Purposes: The Perpetuation of the Species. Studii de ştiinţă şi cultură. 7 (2): 95–102.
Nation, Ian Stephen Paul (2013). Learning vocabulary in another language (2nd edn.). Cambridge: Cambridge University Press.
Nejgebauer, Aleksandar (1982). Odlike kolokacija u engleskom jeziku. Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti. Sveska 4: 339–347.
Pawley, Andrew & Frances Hodgetts Syder (1983). Two puzzles for linguistic theory: Native-like selection and native-like fluency. In: Language and communication (eds. J.C. Richard & R.W. Schmidt). New York: Longman. 191–226.
Perišić, Jelena (2021). Načini imenovanja i obrade kolokacija u priručnicima za srpski jezik kao strani. Metodički vidici. 12: 51–67.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Novi Sad: Zmaj.
Pritchard, Boris (1998). O kolokacijskom potencijalu rječničkog korpusa. Filologija. 30–31: 285–304.
Radovanović, Milorad (2004). Dekompozicija i univerbizacija, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 47: 43–49.
Ridout, Ronald & David Waldo Clarke (1970). A reference book of English. London: Macmillan.
Sager, Juan Carlos, David Dungworth & Peter McDonald (1980). English Special Languages: Principles and Practice in Science and Technology. Wiesbaden: Oscar Nadstetter Verlag.
Seaton, Brian (1982). A handbook of English language teaching terms and practice. London: The Macmillan Press Ltd.
Seretan, Violeta (2008). Collocation Extraction Based on Syntactic Parsing. These. Universite de Geneve.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2008). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Swales, John (1981). Definitions in Science and Law: A Case for Subject Specific ESP Materials. Fachsprache. 81 (3): 106–112.
Toomer, Mark & Irina Elgort (2019). The development of implicit and explicit knowledge of collocations: A conceptual replication and extension of Sonbul and Schmitt (2013). Language Learning. 69 (2): 405–439.
Turk, Marija (2000). Višečlani izrazi s desemantiziranom sastavnicom kao nominacijske jedinice. U Riječki filološki dani 3 (ur. D. Stolac). Rijeka: Filozofski fakultet Sveučilišta u Rijeci. 477–486.
Vassiljev, Liina, Liljana Skopinskaja & Suliko Liiv (2015). The treatment of lexical collocations in EFL coursebooks in the Estonian secondary school context. Eesti Rakenduslingvistika Ühingu aastaraamat. 11: 287–311.
Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike. [Učenje. Nastava. Ocjenjivanje.] (2003). Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke.
Zgusta, Ladislav (1991). Priručnik leksikografije. Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
*
Дражић, Јасмина (2014). Лексичке и граматичке колокације у српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет.
Кликовац, Душка (1998). О јавном језику (експлицитна категоризација именичких појмова). Језик данас. 8: 17–21.
Перишић, Јелена (2020). Колико Пољаци разумеју српске колокације? (Да ли једном учеснику библиотеке из часа на час пада на мозак да лови и граби белешке?). У: Српски као страни језик у теорији и пракси IV – тематски зборник радова (ур. В. Крајишник). Београд: Филолошки факултет. 563–579.