ЈЕЗИК КАО СРЕДСТВО КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СИМЕОНА ХАЏИЈЕ ИЗ ЗЛАТНОГ РУНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

Сажетак

У овом раду анализирали смо језик као средство карактеризације Симеона Хаџије, једног од ликова седмотомног романа Златно руно Борислава Пекића. Циљ истраживања био је одредити на који начин Пекић формира Хаџијин идиолект у односу на историјски развој српског језика и савремени српски језик, ради чега су формирани одговарајући задаци. С методолошке стране, коришћен је приступ који обједињује лексичку и књижевну анализу како би се остварила пуноћа увида у начин и смисао Пекићевих средстава приказивања идиолекта. Стилски обојене лексеме су издвојене и разврстане по одговарајућим категоријама, а потом су установљени језички модели којима се Пекић служио приликом архаизације језика. Посебан акценат ставили смо на улогу интерпретатора и фокус сцене.