КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА ЖЕНЕ У ДОМЕНУ ДРУШТВЕНОГ СТАТУСА У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПОСЛОВИЦАМА

Сажетак

У раду се анализира концептуализација жене у Српским народним пословицама и другим различним као оним у обичај узетим ријечима, а на основу домена концептуализације као што су домен удаје, домен поштења и домен моћи или утицаја. Ове домене заједно уоквирује домен друштвеног статуса, који се поставља њима као надређен. На основу поменутих домена гради се дио концепта жена који је постојао у премодерном српском језику и српској култури, а који као такав може послужити за праћење развоја тог концепта до модерног доба. До концептуализације се долази лингвокултурлошким приступом, комбинацијом аксиолошке и концептуалне анализе. Резултат аксиолошке анализе јесу аксиологеме, док се концептуалном методом успостављају концептуалне метафоре и метонимије, а које су примарни механизми мишљења путем којих се открива перспектива опажања ванјезичких датости. Резултати показују стереотипну представу жене која одговара патријархалном систему у коме је анализирана грађа настајала. Жена се посматра као несамостално биће, махом инфериорно у односу на мушки род, биће дефинисано у односу на мушкарца, али и ужу и ширу породицу. Оно што жени омогућава да се издигне изнад негативне представе јесте поштење, које се прије свега везује за сексуалну невиност и за мушко-женске односе. Осим поштења, пожељне карактеристике јесу богатство и младост. Значај овог истраживања, између осталог, лежи у томе што његови резултати омогућују компаративно-контрастивну анализу са савременијом сликом жене. Тиме би се установило како и колико се вриједности, вјеровања и стереотипи мијењају кроз вријеме, односно који фактори утичу на концептуализацију појмова, у овом случају – жене, као и то како се концептуални и језички аспекат саодносе.