DERIVATIONAL NEST OF THE WORDS CVET [FLOWER] AND CVAT [BLOOM]
Abstract
The subject of the research are words cvet (flower) and cvat (bloom) as well as their mutual relations, both those that regard semantics and derivation and those that can be explained mostly by etymology. The primary goal of the research, therefore, was the creation of the derivational nests of the words in question (by using six-volume dictionary Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika as a text corpus). The research has shown that, in fact, this problem can be approached in two ways. Namely, with the etymological approach, both lexemes could be considered as unmotivated words which would create separate nests with lexemes cvet (93 derivatives) and cvat (31 derivatives) in their centers respectively. However, we have chosen the synthetic approach as more appropriate which is conditioned by synchrony. In that way, the relationship between the given lexemes can be described best, and their derivational potential, as well.The nest contains 124 lexemes. The research has shown that the highest number of the derivatives belongs to the suffix derivation (62, i.e. 50%).
References
РМС (1967–1976): Речник српскохрватског књижевног језика, I–VI, Нови Сад.
ЛИТЕРАТУРА
Ајџановић, Милан (2008). Функционално оптерећење суфикса за обележавање особа. Филозофски факултет, Нови Сад.
Ајџановић, Милан (2016). Семантичка деривација фитонима и зоонима у Ћопићевим делима. Зборник Матице српске за књижевност и језик. Нови Сад. LXIV/3, 763–772.
Гортан-Премк, Даринка (2002). Семантичко-деривациони речник српскога језика. Дескриптивна лексикографија стандардног језика и њене теоријске основе. Нови Сад – Београд: САНУ – Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 103–110.
Гортан-Премк, Даринка, Вера Васић, Љиљана Недељков (2003). Семантичко-деривациони речни, Свеска 1: Човек – делови тела. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Гортан-Премк, Даринка (2004). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Гортан-Премк, Даринка, Вера Васић, Рајна Драгићевић (2006). Семантичко-деривациони речни, Свеска 2: Човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику 1. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.
Клајн, Иван (2003). Творба речи у савременом српском језику 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.
Ћорић, Божо (2008). Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Штасни, Гордана (2010). Деривациони статус мотивисаних лексема. Годишњак Филозофског факултета, Нови Сад, XXXV/2, 381–391.
Штасни, Гордана (2010). Мотивациони смерови у деривационим процесима. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. Нови Сад. LIII/2, 89–97.
*
Babić, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskome književnom jeziku: nacrt za gramatiku. Djela JAZU 63. Zagreb: JAZU−GLOBUS, 13, 17.
Skok, Petar (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti, Zagreb.
