СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНО ГНЕЗДО ЛЕКСЕМА  ЦВЕТ И ЦВАТ

Снежана Хасанагић Ђорђин

doi:10.19090/ppj.2024.55.119-137

Снежана Хасанагић Ђорђин Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

DOI:: https://doi.org/10.19090/ppj.2024.55.119-137

Кључне речи: дериватологија, семантичко-деривационо гнездо, цвет, цват, афиксална деривација, семантичка деривација

Сажетак

Предмет истраживања јесу лексеме цвет и цват, као и њихов међусобни однос, како онај који се тиче семантичко-деривационих веза, тако и онај за чије је расветљавање најподеснији етимолошки приступ. Примарни циљ истраживања, отуд, јесте израда семантичко-деривационог гнезда датих лексема (на корпусу шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика). Истраживање је показало да би се овом проблему, заправо, могло двојако приступити. Наиме, етимолошким приступом обе лексеме могле би се посматрати као немотивисане речи које би образовале засебна гнезда у чијем центру би се нашле лексеме цвет (93 деривата), односно цват (31 дериват). Ипак, определили смо се за синтетички приступ као подеснији, условљен пре свега синхронијом. На тај начин се најбоље описује однос међу датим лексемама, као и њихов деривациони потенцијал. Гнездо садржи 124 лексеме. Истраживање је показало да је међу забележеним дериватима највише суфиксалних (62, тј. 50%).

Референце

ИЗВОРИ

РМС (1967–1976): Речник српскохрватског књижевног језика, I–VI, Нови Сад.

ЛИТЕРАТУРА

Ајџановић, Милан (2008). Функционално оптерећење суфикса за обележавање особа. Филозофски факултет, Нови Сад.

Ајџановић, Милан (2016). Семантичка деривација фитонима и зоонима у Ћопићевим делима. Зборник Матице српске за књижевност и језик. Нови Сад. LXIV/3, 763–772.

Гортан-Премк, Даринка (2002). Семантичко-деривациони речник српскога језика. Дескриптивна лексикографија стандардног језика и њене теоријске основе. Нови Сад – Београд: САНУ – Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 103–110.

Гортан-Премк, Даринка, Вера Васић, Љиљана Недељков (2003). Семантичко-деривациони речни, Свеска 1: Човек – делови тела. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.

Гортан-Премк, Даринка (2004). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Гортан-Премк, Даринка, Вера Васић, Рајна Драгићевић (2006). Семантичко-деривациони речни, Свеска 2: Човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.

Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику 1. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.

Клајн, Иван (2003). Творба речи у савременом српском језику 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.

Ћорић, Божо (2008). Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Штасни, Гордана (2010). Деривациони статус мотивисаних лексема. Годишњак Филозофског факултета, Нови Сад, XXXV/2, 381–391.

Штасни, Гордана (2010). Мотивациони смерови у деривационим процесима. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. Нови Сад. LIII/2, 89–97.

*

Babić, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskome književnom jeziku: nacrt za gramatiku. Djela JAZU 63. Zagreb: JAZU−GLOBUS, 13, 17.

Skok, Petar (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti, Zagreb.