ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА С КОМПОНЕНТАМА ДОБАР/ЗАО И ДОБРО/ЗЛО
Сажетак
Предмет проучавања овог рада јесу фразеологизми српског језика који у свом лексичком саставу имају придевске компоненте добар/зао (или значењски сродне лексеме лош/рђав), или поименичене придеве и прилоге добро/зло. Примарни циљ овог истраживања јесте да представимо фразеологизме с компонентама добар/зао и добро/зло и да методом лексичко-семантичке анализе откријемо значењску повезаност између датих компоненти и фразеологизама који их садрже. Покушаћемо да утврдимо који се концепти лексикализују путем анализираних фразеологизама и уочимо које су најбројније семантичке групе у које се могу сврстати. Поред тога, настојаћемо да постулирамо појмовне механизме који леже у основи фразеологизама и откријемо на који начин компоненте добар/зао и добро/зло мотивишу фразеолошко значење. Корпус се састоји од преко 200 фразеологизама. Грађа је превасходно лексикографског типа и ексцерпирана је из општих и фразеолошких речника српског језика. Анализом ексцерпиране грађе закључује се да се највећи број фразеологизама који у свом саставу имају лексему добар/зао или добро/зло налази у концептуалним пољима ‘срећа/несрећа’ и ‘карактер’, да у највећем броју случајева (посебно код фразеологизама са соматском компонентом) придевски конституент својом семантиком мотивише развој фразеолошког значења, као и да је углавном слика у значењу базне синтагме фразеологизама транспарентна.
Референце
Оташевић, Ђорђе (2012). Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад: Прометеј. (ФРСЈ)
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика (друго фототипско издање). Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1990.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. I–. Београд: САНУ, Институт за српски језик САНУ, 1959–.
РСЈ : Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.
Matešić, Josip (1982). Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb: Školska knjiga. (FRHSJ)
ЛИТЕРАТУРА
Ајдачић, Дејан (2016). Фразеологизми са компонентом ‘крв’ у српском језику и књижевним делима. У: Крв, књижевност, култура (ур. М. Детелић и Л. Делић). Београд: Балканолошки институт САНУ. 43 55.
Вуловић, Наташа (2015). Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка истраживања. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Димитријевић, Иван (2015). Вербализација концепта части и поштења у српском језику. Докторска дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Јовановић, Владан (2007). О неким изразима са лексемом глас у српском језику. Наш језик. XXXVIII/1 4, 3542.
Мандић, Марија и Љиљана Ђурић (2016). „Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику. У: Крв, књижевност, култура (ур. М. Детелић и Л. Делић). Београд: Балканолошки институт САНУ. 1742.
Милановић, Светлана (2014). Фразеологизми с компонентом око: универзално и специфично. Научни састанак слависта у Вукове дане. 43/1, 385393.
Мршевић-Радовић, Драгана (1987). Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српско-храватском језику. Београд: Филолошки факултет.
Мршевић-Радовић, Драгана (1995). Језички/културни симболи и српска фразеологија (мирише као душа). Научни састанак слависта у Вукове дане. 23/2, 339345.
Мршевић-Радовић, Драгана (1989). Од Кулина бана и добријех дана. У: Осамсто година повеље босанског бана Кулина 1189-1989 (ур. А. Пецо). Сарајево: Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине.123-135.
Мршевић-Радовић, Драгана (2008). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Папић, Славко (2014). Актуелност проблема зла, Августиново рјешење проблема и „наговор на теологију”. U: Pravoslávie a súčasnosť (Zborník príspevkov zo VI. Vedeckej konferecie študentov, absolventov a mladých vedeckých pracovníkov s medzinárodnou účasťou, 8. April 2014) (ur. M. Humenský). Prešov: Prešovská univerzita v Prešove. 65–75.
Петровић, Ружица (2011). Онтологија добра и зла. Узданица. VIII/1, 123–134.
Ристић Стана и Милана Радић-Дугоњић (1999). Реч смисао сазнање (студија из лексичке семантике). Београд: Филолошки факултет.
Требјешанин, Жарко (2018). Стереотип мајке у српском језику. Етноантрополошки проблеми. 13/1, 155167.
Шипка, Милан (2008). Зашто се каже?. Нови Сад: Прометеј.
Штрбац, Гордана (2017). Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ). Јужнословенски филолог, LXXIII/1–2, 83113.
Штрбац Гордана и Гордана Штасни (2017). Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.
Штрбац, Гордана (2018). Фразеологија о човеку и човек у фразеологији. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.
*
Alberti, Arnaldo (2004). Avesta. Torino: UTET.
Chevalier Jean i Alain Gheerbrant (2018). Diccionario de los símbolos. Barcelona: Titivillus.
Cirlot, Juan Eduardo (2018). Diccionario de símbolos. Madrid: Ediciones Siruela.
Danon, Cadik (1996). Zbirka pojmova iz judaizma. Beograd: Izdanje Saveza Jevrejskih opština Jugoslavije.
Domínguez Pena, Manuela Susana (2007). Realidad y leyenda del Mal de Ojo. Garoza: revista de la Sociedad Española de Estudios Literarios de Cultura Popular. 7, 4761.
Gluhak, Alemko (1993). Hrvatski etimološki rječnik. Zagreb: August Cesarec.
Herman Duvel, Maja i Anto Gavrić (2021). Toma Akvinski o odnosu dobra i zla u stvorenome svijetu. Filozofska istraživanja. 162/2, 415–431.
Johnson, Mark (1987). The Body in the Mind. The Bodily Basis of Meaning, Imagination, and Reason. Chicago, London: The University of Chicago Press.
Kamings, Endru (2004). Sve o simbolima. Beograd: Narodna knjiga Alfa.
Кlikovac, Duška (2000). Semantika predloga – studija iz kognitivne lingvistike. Beograd: Filološki fakultet.
Kovačević, Barbara i Ermina Ramadanović (2016). Primarne emocije u hrvatskoj frazeologiji. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 42, 505527.
Kövecses, Zoltán (2004). Metaphor and emotion: Language, culture, and body in human feeling. Cambridge: Cambridge University Press.
Lakoff, George i Mark Johnson (1980). Metaphors we live by. Chicago: The University of Chicago Press.
Lakoff, George (1986). A figure of thought. Metaphor & Symbolic Activity. 1/3, 215–225.
Mihić, Ivana i Jelica Petrović (2009). Percepcija kvaliteta odnosa unutar porodice - iskustvo adolescenata iz Srbije. Primenjena Psihologija. 2(4), 369–384.
Milan, Michele (2020). Il bene e il male oggi. Ecologia dell’azione. Venezia: Università Ca’ Foscari.
Moguš, Milan (1978/1979). Plakati kao (ljuta) godina. Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika. 26/3, 90–91.
Pešić, Aleksandar (2020). Lepo i dobro u Platonovoj filozofiji. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Plećaš, Tamara (2021). Spinoza i stoici: moralno dobro i „život u saglasnosti sa prirodom”. THEORIA 2. 64, 39–48.
Rasulić, Katarina (2004). Jezik i prostorno iskustvo: konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet.
Ristić, Gordana (2013). Somatizmi u nemačkoj i srpskoj frazeologiji (kontrastivna istraživanja). Doktorski rad. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Sarić, Ana (2022). Somatski frazemi u hrvatskom, engleskom i njemačkom jeziku. Doktorska disertacija. Split: Sveučilište u Splitu, Filozofski fakultet.
Senković, Željko (2007). Aristotelova εὐδαιμονία. Filozofska istraživanja. 108/4, 809–821.
Tadić, Ivo (2004). Augustinovo poimanje zla. Filozofska istraživanja.. 24/1, 271–287.
Vujović, Marija (2017). Osnovni principi Kantove etike dužnosti. MATICA. 71, 389–426.
Vujović, Marija (2022). Prisustvo frazema sa komponentom „oko” u prevodu Biblije na italijanski, španski i srpski jezik. Živi jezici: časopis za strane jezike i književnosti. 42/1, 43–71.
Zingarelli, Nicola (2004). Vocabolario della lingua italiana. Bologna: Zanichelli.
Živanović, Igor (2011). Platon, Makijaveli i makijavelizam. Filozofija i društvo. 3, 45–67.