СЕМАНТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ГЛАГОЛА РЕЋИ И КАЗАТИ И ЊИХОВИХ ПРЕФИКСАЛА
Сажетак
Предмет овога рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.
Референце
РМС: Речник српскохрватског књижевног језика. Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска. 1990.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Београд: Српска академија наука и уметности. 1959–.
СрпКор2013: Корпус савременог српског језика.
*
srWaC 2016: Serbian Web Corpus v.1.2 – srWaC. Slovenian language resource depository. Jožef Stefan Institute.
ЛИТЕРАТУРА
Вујовић, Душанка (2019). Глаголи кретања у савременом српском језику – семантика и деривација. Нови Сад: Филозофски факултет.
Гортан Премк, Даринка (1994). О лексичкој синонимији. Научни састанак слависта у Вукове дане. 22/2: 5–11.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Дражић, Јасмина (2014). Лексичке и граматичке колокације у српском језику. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.
Ивић, Милка (2007). О српским сложеним лексичким структурама чији су конститутивни елементи од- и глаголи обавештајне семантике. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 49/1: 7–10.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику – први део: слагање и префиксација. Београд: Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Мршевић Радовић, Драгана (1977). Глаголи супротног значења. Књижевност и језик. 2–3/24: 226–237.
Прћић, Твртко (1997). Семантика и прагматика речи. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ристић, Стана (2006). Глаголи говорења у функцији метајезичких модификатора. Наш језик. 37/1–4: 15–24.
Штрбац, Гордана (2007). Синтаксичко-семантички статус једне скупине комуникативних глагола у језику масовних медија. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 50: 939–950.
Штрбац, Гордана (2010). Рекцијске допуне комуникативних глагола и глаголских именица (докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитетa у Новом Саду.
*
Pranjković, Ivo (2007). Glagoli govorenja i njihove dopune. Зборник Матице српске за славистику. 71–72/1: 133–141.
