СПАЦИЈАЛНЕ ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У АТРИБУТСКОЈ ФУНКЦИЈИ У РОМАНУ О ЛОНДОНУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Сажетак
Предмет рада је семантичко-синтаксичка и стилистичка анализа предлошко-падежних конструкција с просторним значењем у функцији неконгруентног атрибута у Роману о Лондону Милоша Црњанског. У анализу су укључене супстантивне синтагме код којих је управни члан именица (примарна или секундарна), а зависни члан предлошко-падежна конструкција с просторним значењем. У раду је извршена анализа и класификација семантичких типова спацијалних предлошко-падежних конструкција. Семантичко-синтаксичка анализа показала је да су најфреквентнији и синтаксички најразновснији неконгруентни атрибути с обележјем индирективности. Резултати стилистичке анализе показали су да је у овом роману присутно рашчлањавање субординираних конструкција запетом, карактеристично за језик Милоша Црњанског, најчешће у примерима где је управни члан синтагме примарна именица.
Референце
Црњански, Милош (1996). Роман о Лондону. Београд: Просвета.
ЛИТЕРАТУРА
Антонић, Ивана (2006). Темпорална детерминација номиналном формом у акузативу у стандардном српском језику. У: Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика: зборник радова (ур. П. Пипер). Београд: САНУ. 47–71.
Антонић, Ивана (2008). Синтакса и семантика предлога око. Семантичка проучавања српског језика (ур. М. Радованолвић, П. Пипер). Београд: САНУ. 161–179.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLVI/1: 107–265.
Арсенијевић, Нада (2007). Падежни неконгруентни атрибути у језику Стевана Сремца. У: Синтаксичка истраживања (дијахроно-синхрони план) (ур. Ј. Грковић-Мејџор, В. Ружић). Нови Сад: Филозофски факултет. 114–138.
Белић, Александар (1949–1950). „Депрефиксација” у словенским језицима (предлози типа изнад и слични појави. Јужнословенски филолог. XVIII: 87–101.
Вукићевић, Милосав (1970). Предлошко-падежне конструкције у функцији атрибута у првим двема књигама песама и у књизи народних приповедака Вука Караџића. Зборник Филозофског факултета у Приштини. VIIA: 565–582.
Ивић, Милка (1951–1952): О предлогу по у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог. XIX/1–4: 173–213.
Ивић, Милка (1956): Однос између квалитативног генитива и квалитативног инструментала. Наш језик. VII/7–10: 260–269.
Ковачевић, Милош (2015). Кроз синтагме и реченице. Београд: Јасен.
Ковачевић, Милош (2016). Стилска маркираност (не)конгруентних атрибута у Тешићевој поезији. У: Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића: зборник радова (ур. Ј. Делић, А. Јовановић). Београд: Институт за књижевност и уметност, Требиње: Дучићеве вечери поезије. 201–230.
Ломпар, Мило (2018). Црњански – биографија једног осећања. Нови Сад: Православна реч.
Марковић, Александра (2016). Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом. Наш језик. XLVII/1–2: 11–24.
Милић, Новица (1996). Зарез Црњанскога (2): Естетика запете. У: Милош Црњански: теоријско-естетички приступ књижевном делу (ур. М. Шутић). Београд: Институт за књижевност и уметност. 57–67.
Павловић, Слободан (2006). Детерминативни падежи у старосрпској пословноправној писмености. Нови Сад: Матица српска.
Петковић, Новица (2004). Огледи о српским песницима. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Петковић, Н. Два српска романа: студије о Нечистој крви и Сеобама.
Петковић, Јелена (2011). Акузативне конструкције са предлогом кроз у функцији неконгруентног атрибута. У: Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије, књ. 1 (ур. М. Ковачевић). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 231–238.
Пипер, Предраг (1977). Обележавање просторних односа предлошко-падежним конструкцијама у савременом руском и савременом српскохрватском књижевном језику. Прилози проучавању језика. 13–14: 1–51.
Пипер, Предраг и др. (2005). Синтакса савременога српског језика: проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Београдска књига, Нови Сад: Матица српска.
Редли, Јелена (2014). Когнитивнолингвистичка анализа адноминалног генитива у српском језику. У: Контексти: зборник радова (ур. И. Живанковић Секеруш и др.). Нови Сад: Филозофски факултет. 199–212.
Редли, Јелена (2017). Типологија адноминалног пратилачког инструментала. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LX/2: 135–147.
Редли, Јелена (2019). Именичке синтагме са начинским значењем у српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LXII/1: 45–56.
Станојчић, Живојин (2008). Из језика прозе Милоша Црњанског. Београд: Завод за уџбенике.
Стевановић, Михаило (1966). Генитивне синтагме с предлогом код и неке њихове опозиције. Наш језик. XV/3–4: 158–179.
Стевановић, Михаило (1989). Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма): II Синтакса. Београд: Научна књига.
*
Dugonjić, Helena (1987). Još ponešto o inkongruentnom atributu (Genitiv bez prijedloga). Književni jezik. XVI/3–4: 148–155.
Кovač, Zvonko (1988). Poetika Miloša Crnjanskog. Rijeka: Izdavački centar Rijeka.
Kovačević, Miloš (1981a). Atributi sa mjesnim značenjem u srpskohrvatskom standardnom jeziku. Književni jezik. X/2: 7–24.
Kovačević, Miloš (1981b). Posesivne imeničko-padežne sintagme u djelima Anđelka Vuletovića. Književni jezik. X/3: 25–35.
Kovačević, Miloš (1982). Tipovi nekongruentnih atributa uz deverbativne imenice u djelima Anđelka Vuletića. Književni jezik. XI/2: 81–92.
Melvinger, Jasna (1988). Prijedložni padežni izraz za + akuzativ u označavanju prostornih odnosa. Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika. XXXVI/4: 110–116.
Piper, Predrag (2001). Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XXI vek.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2007). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.