ИМЕНИЧКА СИНТАГМА СА ПАДЕЖНИМ ДЕТЕРМИНАТОРОМ У ИНСТРУМЕНТАЛУ У АНДРИЋЕВОЈ ЗБИРЦИ ПРИПОВЕДАКА БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

  • Маја Степанов Одсек за српски језик и лингвистику Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Кључне речи: српски језик, синтакса и семантика, синтагма, падеж, падежни детерминатор, инструментал

Сажетак

У раду се анализирају именичке синтагме са падежним детерминатором у инструменталу ексцерпиране из приповедака Иве Андрића које су обједињене у збирци Београдске приче. У фокусу је структурни лик детерминатора и значење инструментала остварено у конкретном примеру. Полази се од претпоставке да се у дубинској структури синтагме налази предикација, те се у анализи изводи реконструкција дубинске структуре синтагме са циљем да се што прецизније утврди преко ког својства детерминатор ближе одређује именицу. Анализи су подвргнути само примери код којих се у центру синтагме налази примарна / „права”, неизведена именица, или евентуално девербативна именица чији је степен супстантивизације на веома високом нивоу.

Референце

ИЗВОР

Андрић, Иво (2011). Београдске приче. Београд: Лагуна.



ЛИТЕРАТУРА

Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: П. Пипер и др. Синтакса савременога српског језика: проста реченица. Нови Сад–Београд: Матица српска–Институт за српски језик САНУ. 119–301.

Ивић, Милка (1954/20052). Значења српскохрватског инструментала и њихов развој. Београд: Српска академија наука и уметности; Београдска књига; Институт за српски језик САНУ.

Ивић, Милка (1956). Однос између квалитативног генитива и квалитативног инструментала. Наш језик, н.с. књ. 7, св. 7–10: 260–269.

Мирнић, Кристина и Дијана Црњак (2011). Падежни неконгруентни атрибути у Андрићевом опусу из аустроугарског периода и њихови преводни еквиваленти на њемачки. Branko Tošović (Hg./Ur.). Die k. u. k. Periode in Leben und Schaffen von Ivo Andrić (1892–1922) / Austrougarski period u životu i djelu Iva Andrića (1892–1922). Andrić-Initiative 4. Graz–Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz–Beogradska knjiga. 483–505.

Пипер, Предраг (2005). Именски израз. У: П. Пипер и др. Синтакса савременога српског језика: проста реченица. Нови Сад–Београд: Матица српска–Институт за српски језик САНУ. 33–119.

Пипер, Предраг и др. (2005). Синтакса савременога српског језика: проста реченица. Нови Сад–Београд: Матица српска–Институт за српски језик САНУ.

Поповић, Љубомир и Живојин Станојчић (1994/20055). Граматика српског језика: уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Стевановић, Михаило (1969/19793). Савремени српскохрватски језик. (Граматички системи и књижевнојезичка норма). II Синтакса. Београд: Научна књига.

*

Brabec, Ivan, Mate Hraste i Sreten Živković (1961). Gramatika hrvatskosrpskoga jezika. Zagreb: Školska knjiga.

Katičić, Radoslav (1987/20022). Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.

Mrazović, Pavica i Zora Vukadinović (1990/20092). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Pranjković, Ivo i Josip Silić (2005). Gramatika hrvatskoga jezika: za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Објављено
13. 03. 2023.
Bрој часописа
Секција
Чланци