ПОСТАКЦЕНАТСКЕ ДУЖИНЕ У ГОВОРУ ЛОЗНИЧАНКИ

Бранислав Веселиновић

doi:10.19090/ppj.2022.53.239-270

Бранислав Веселиновић Одсек за српски језик и лингвистику Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду

DOI:: https://doi.org/10.19090/ppj.2022.53.239-270

Кључне речи: дијалектологија, херцеговачко-крајишки дијалекат, лознички говор, постакценатске дужине, социјални параметри, језичка промена, варијације, ортоепска норма

Сажетак

У овом раду посматрају се постакценатске дужине у говору трију Лозничанки с циљем да се одреди актуелно стање ове прозодијске појаве у лозничком говору, који се традиционално подводи под херцеговачко-‑крајишки дијалекат, упореди с Вук–Даничићевом ортоепском нормом и утврде сличности и разлике са стањем забележеним у околним говорима, као и да се установи у којем се степену дужине чувају, односно скраћују у идиолектима припадника различитих генерација, што би могло приказати потенцијални пут језичке промене, тј. све чешћу редукцију дужина. Квалитативно-квантитативном методом дужине се анализирају у 12 могућих фонетских положаја. Анализа је показала да се примери забележени у лозничком говору слажу са случајевима у околним говорима и класичној ортоепској норми, али да се дужине у већини положаја не чувају доследно као у датој норми, већ да њихова појава зависи од унутарјезичких процеса – садејства фонетских и морфолошких фактора и разних аналогија, те да се очекивано највише редукују у говору најмлађег информатора. Како се у одговарајућим положајима може уочити пад индекса фреквенције условљен узрастом, показује се да и спољни чиниоци попут генерацијске припадности и електронских говорних медија, кроз које се првенствено шири данашња употребна норма у Србији, утичу на појаву скраћивања постакценатских дужина у лозничком говору.

Референце

Бјелаковић, Исидора и Маја Марковић (2009). Послеакценатска дужина у говору Новог Сада. У: Говор Новог Сада. Свеска 1. Фонетске особине. Лингвистичке свеске 8 (Ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 110–128.

Бошњаковић, Жарко (2009). Испитивање градских говора у Србији. У: Говор Новог Сада. Свеска 1. Фонетске особине. Лингвистичке свеске 8 (Ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 47–76.

Веселиновић, Бранислав (2022). Преношење акцената на проклитику у говору Лозничанки. У: Млади и србистика: зборник радова полазника образовних програма у НОКЦ „Вук Караџић” у Тршићу (ур. М. Ковачевић и др.). Тршић – Београд: Научно-образовно културни центар „Вук Караџић” – Јасен. 94–113.

Веселиновић, Бранислав и Јана Марковић (2020). Данашњи говор Тршића. У: Млади и србистика: зборник радова полазника образовних програма у ОКЦ „Вук Караџић” у Тршићу (ур. А. Јовановић и др.). Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања; All in one Business Center. 51–66.

Ивић, Павле (1994). Српскохрватски дијалекти: њихова структура и развој. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Ивић, Павле (1998). Расправе, студије, чланци. О фонологији. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Ивић, Павле (2001). Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје. Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Ивић, Павле, Жарко Бошњаковић и Гордана Драгин (1994). Банатски говори шумадијско‑војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. Српски дијалектолошки зборник XL.

Николић, Берислав (1964). Сремски говор. Српски дијалектолошки зборник. XIV: 201–402.

Николић, Берислав (1966). Мачвански говор. Српски дијалектолошки зборник. XVI: 183–314.

Николић, Берислав (1968). Тршићки говор. Српски дијалектолошки зборник. XVII: 373–473.

Николић, Берислав (1969). Колубарски говор. Српски дијалектолошки зборник. XVIII: 1–71.

Николић, Берислав (1970). Основи млађе новоштокавске акцентуације. Београд: Институт за српскохрватски језик.

Николић, Мирослав (1991). Говор србијанског Полимља. Српски дијалектолошки зборник. XXXVII: 1–548.

Петровић, Драгољуб (1996). Фонетика. У: Српски језик на крају века (Ур. М. Радовановић). Београд: Институт за српски језик САНУ; Службени гласник. 87–110.

Пецо, Асим (1970). Вук–Даничићеви акценатски принципи и наша стандардна прозодијска норма. Наш језик. XVIII/1–2: 93–102.

Поповић, Иван (1968). Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд: Српска академија наука и уметности.

Радовановић, Драгана (2014). Говор Ваљевске Подгорине. Српски дијалектолошки зборник. LXI: 7–366.

Радовановић, Милорад (1996). Предговор. У: Српски језик на крају века (Ур. М. Радовановић). Београд: Институт за српски језик САНУ; Службени гласник. 1–16.

Рајић, Љубиша (2009). Градски говори. У: Говор Новог Сада. Свеска 1. Фонетске особине. Лингвистичке свеске 8 (Ур. Ж. Бошњаковић). Нови Сад: Филозофски факултет. 31–46.

РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика. I–III. Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1967–1969. IV–VII. Нови Сад: Матица српска, 1971–1976.

РСЈ: Речник српскога језика. Измењено и поправљено издање. Нови Сад: Матица српска, 2011.

Чопа, Миљана (2019). Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина. Наш језик. L/1: 29–46.

*

Labov, William (1984). Field Methods of the Project Linguistic Change and Variation. U: Language in Use: Readings in Sociolinguistics (Ur. J. Baugh, J. Scherzer). Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. 28–53.

Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: SKD Prosvjeta.

Radovanović, Milorad (2003). Sociolingvistika. Sremski Karlovci ‒ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Subotić, Ljiljana, Dejan Sredojević i Isidora Bjelaković (2012). Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet.