IMPERFEKAT U TIŠMINOM PREVODU ROMANA SORSTALANSÁG/BESUDBINSTVO IMREA KERTESA
Кључне речи:
A. Tišma, I. Kertes, prevod, imperfekat, sintaksa, semantika, srpski jezik, mađarski jezik
Сажетак
Iako se smatra se da je imperfekat u savremenom srpskom jeziku uveliko potisnut iz upotrebe, primećeno je da je ovaj glagolski oblik neočekivano živ u jeziku prevoda romana Sorstalanság/Besudbinstvo Imrea Kertesa. Njegova visoka frekvencija može se pripisati individualnom opredeljenju prevodioca Aleksandra Tišme, posebno ako se ima u vidu da u mađarskom jeziku, jeziku originala, ne postoji glagolski oblik koji bi bio semantički ekvivalent srpskom imperfektu. Uzimajući u obzir jezik originala, u radu se analiziraju različiti sintaksički i semantički konteksti u kojima ga Tišma upotrebljava.
Референце
IZVORI
Kertész, Imre (1975). Sorstalanság. Preuzeto sa sajta 5. 8. 2013.
Kertes, Imre (2002). Besudbinstvo. Novi Sad: Prometej, Stylos. S mađarskog preveo Aleksandar Tišma.
LITERATURA
Burzan, Mirjana (1990). Glagolski pridevi u srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za južnoslovenske jezike.
Andrić, Edita (2002). Leksikologija i morfologija mađarskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za hungarologiju.
Čudić, Marko (2006). A Sorstalanság szerb forditásáról. Hid, god. LXX, br. 6–7, Novi Sаd. Preuzeto 10. 1. 2014.
Mrazović, Pavica (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2014). Epistemička modalizacija u romanu Sorstalanság/Besudbinstvo Imrea Kertesa. U: Језици и културе у времену времену и простору III. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, 553–566.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2019). Pluskvamperfekat u srpskom prevodu romana Sorstalanság Imrea Kertesa. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XLIV-1, 253–267.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2019). Epistemička modalnost u srpskom i mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ивић, Милка (1958). Систем личних глаголских облика за обележавање времена у српскохрватском језику. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду III, 139–152.
Милошевић, Ксенија (1978). О проучавању временских глаголских облика у сербокроатистици. Зборник за филологију и лингвистику XXI/2, 93–121.
Пипер, Предраг, Иван Клајн (2022). Нормативна граматика српскога језика. Четврто, измењено и допуњено издање. Нови Сад: Матица српска.
Радовановић, Милорад (1969). О наративним глаголским облицима. Прилози проучавању језика 5, 49–59.
Сладојевић, Петар (1953–1954). О имперфекту у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог XX књ. 1–4, 213–228.
Станојчић, Живојин (1996). Морфологија, синтакса и фразеологија. У: Српски језик на крају века. Београд: Институт за српски језик САНУ : Службени гласник, 111–141.
Станојчић, Живојин, Љубомир Поповић (2002). Граматика српског језика. Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Осмо, прерађено издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, Михаило (1969). Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) II. Синтакса. Београд: Научна књига.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 345–476.
Kertész, Imre (1975). Sorstalanság. Preuzeto sa sajta 5. 8. 2013.
Kertes, Imre (2002). Besudbinstvo. Novi Sad: Prometej, Stylos. S mađarskog preveo Aleksandar Tišma.
LITERATURA
Burzan, Mirjana (1990). Glagolski pridevi u srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za južnoslovenske jezike.
Andrić, Edita (2002). Leksikologija i morfologija mađarskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za hungarologiju.
Čudić, Marko (2006). A Sorstalanság szerb forditásáról. Hid, god. LXX, br. 6–7, Novi Sаd. Preuzeto 10. 1. 2014.
Mrazović, Pavica (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2014). Epistemička modalizacija u romanu Sorstalanság/Besudbinstvo Imrea Kertesa. U: Језици и културе у времену времену и простору III. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, 553–566.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2019). Pluskvamperfekat u srpskom prevodu romana Sorstalanság Imrea Kertesa. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XLIV-1, 253–267.
Zvekić-Dušanović, Dušanka (2019). Epistemička modalnost u srpskom i mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ивић, Милка (1958). Систем личних глаголских облика за обележавање времена у српскохрватском језику. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду III, 139–152.
Милошевић, Ксенија (1978). О проучавању временских глаголских облика у сербокроатистици. Зборник за филологију и лингвистику XXI/2, 93–121.
Пипер, Предраг, Иван Клајн (2022). Нормативна граматика српскога језика. Четврто, измењено и допуњено издање. Нови Сад: Матица српска.
Радовановић, Милорад (1969). О наративним глаголским облицима. Прилози проучавању језика 5, 49–59.
Сладојевић, Петар (1953–1954). О имперфекту у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог XX књ. 1–4, 213–228.
Станојчић, Живојин (1996). Морфологија, синтакса и фразеологија. У: Српски језик на крају века. Београд: Институт за српски језик САНУ : Службени гласник, 111–141.
Станојчић, Живојин, Љубомир Поповић (2002). Граматика српског језика. Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Осмо, прерађено издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, Михаило (1969). Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) II. Синтакса. Београд: Научна књига.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 345–476.
