ПУТЪ У ЕДАНЪ ДАНЪ: ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ И ТЕМПОРАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ФИКЦИОНАЛНОГ НАРАТИВА
Сажетак
Као језички знак, типичан је наратив увек супстанцијално одељен од апстрактног значења које конструише. Зато је нужно оптерећен двоструком темпоралношћу, двама потенцијално коегзистентним временским токовима: временом приче и временом дискурса, међу којима влада специфична привлачно-одбојна релација. На који је начин однос међу двама наративним хронологијама уређен на плану текстуалне употребе глаголских времена, покушаћемо да овом приликом осветлимо на примеру приповетке Доситеја Обрадовића Путъ у еданъ данъ, која представља унеколико модификован превод енглеске приповетке Самјуела Џонсона објављене у 65. броју часописа The Rambler. Употреба наративног презента уместо оригиналне наративне прошлости испоставља се као најупадљивија специфичност превода, а њена природа, подржана другим темпоралним одликама конкретног наратива, може се објаснити као интенционална.
Референце
Обрадовић, Доситеј (1788). Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣнїами и наставлѣнїами издате и сербскои юности посвећене басне. Лајпциг.
*
Johnson, Samuel (1750). The Rambler, 65.
ЛИТЕРАТУРА
Живановић, Владимир Б. (2017). Библиографија радова о Доситеју Обрадовићу. (Докторска дисертација). Београд: Филолошки факултет.
Ивић, Павле (1990). Доситејевски књижевни језик између славеносрпског и вуковског. Научни састанак слависта у Вукове дане, 19/2: 5–14.
Кликовац, Душка Б. (2021). О временским (индикативним) значењима глаголских времена у српском језику (2). Књижевност и језик, 68/2: 265–278.
Николић, Лука (2021). Прошла глаголска времена у старосрпским повељама и писмима од 12. до 14. века. Прилози проучавању језика, 52: 5–65.
Радовановић, Милорад (1969). О наративним глаголским облицима. Прилози проучавању језика, 5: 49–59.
Сладојевић, Петар (1955/1956). О значењу аориста у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог, 21/1–4: 131–136.
Суботић, Љиљана (2004). Из историје књижевног језика: „питање језика”. У: Васић, Вера (ур.). Предавања из историје језика. (Лингвистичке свеске, 4). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 145–191.
Суботић, Љиљана (2007). Барокна геометрија реченице доситејевског типа књижевног језика (Стеријин роман Дејан и Дамјанка). У: Грковић-Мејџор, Јасмина, Владислава Ружић и Слободан Павловић (ур.). Синтаксичка истраживања (дијахроно-синхрони план). (Лингвистичке свеске, 6). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 240–252.
Сучевић, Милован (1914). Језик у делима Доситеја Обрадовића. Извештај Српске прав. велике гимназије Ср. Карловачке за школ. годину 1913/1914, 62/55: 5–60.
Томашевский, Борис (1925). Теория литературы. Поэтика. Ленинград: Госиздат.
*
Aristotel (19553). O pesničkoj umetnosti. (Prev. Miloš Đurić). Beograd: Kultura.
Barthes, Roland (1966). Introduction à l’analyse structurale des récits. Communications, 8: 1–27.
Benveniste, Émile (1966). Problèmes de linguistique générale. Paris: Gallimard.
Chatman, Seymour (1978). Story and Discourse: Narrative Structure in Fiction and Film. Ithaca, New York – London: Cornell University Press.
Comrie, Bernard (1976). Aspect. Cambridge: Cambridge University Press.
Comrie, Bernard (1985). Tense. Cambridge: Cambridge University Press.
Comrie, Bernard (1986). Tense and Time Reference: From Meaning to Interpretation in the Chronological Structure of a Text. Journal of Literary Semantics, 15/1: 12–22.
Dahl, Östen (1985). Tense and Aspect Systems. Oxford: Basil Blackwell.
Fleischman, Suzanne (1990). Tense and Narrativity: From Medieval Performance to Modern Fiction. Austin: University of Texas Press.
Fludernik, Monika (1991). The Historical Present Tense Yet Again: Tense Switching and Narrative Dynamics in Oral and Quasi-Oral Storytelling. Text, 11/3: 365–398.
Fludernik, Monika (1996). Towards a ‘Natural’ Narratology. London: Routledge.
Fludernik, Monika (2003). Chronology, time, tense and experientiality in narrative. Language and Literature, 12/2: 117–134.
Genette, Gérard (1980). Narrative Discourse: An Essay in Method. (Trans. Jane E. Lewin). Ithaca, New York: Cornell University Press.
Herman, David (20142). Cognitive Narratology. In: Hühn, Peter, Jan Christoph Meister, John Pier & Wolf Schmid (eds.). Handbook of Narratology. Berlin: De Gruyter. 46–64.
Kreiswirth, Martin (1992). Trusting the Tale: The Narrativist Turn in the Human Sciences. New Literary History, 23(3): 629–57.
Kuna, Herta (1970). Jezičke karakteristike književnih djela Dositeja Obradovića. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Labov, William (1972). Language in the Inner City: Studies in the Black English Vernacular. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Liveley, Genevieve (2019). Narratology. Oxford: Oxford University Press.
Mäkelä, Maria et al. (2021). Dangers of Narrative: A Critical Approach to Narratives of Personal Experience in Contemporary Story Economy. Narrative, 28/2: 139–159.
Schiffrin, Deborah (1981). Tense variation in narrative. Language, 57/1: 45–62.
Timberlake, Alan (20072). Aspect, tense, mood. In: Shopen, Timothy (ed.). Language Typology and Syntactic Description, vol. 3. New York: Cambridge University Press. 280–333.
van Krieken, Kobie, José Sanders and Eve Sweetser (2019). Linguistic and cognitive representation of time and viewpoint in narrative discourse. Cognitive Linguistics, 30/2: 243–251.
Verhagen, Arie (2019). Shifting tenses, viewpoints, and the nature of narrative communication. Cognitive Linguistics, 30/2: 351–375.
Wittenberg, David (2018). Time. In: Garrett, Matthew (ed.). The Cambridge Companion to Narrative Theory. Cambridge: Cambridge University Press. 120–131.
Wolfson, Nessa (1982). CHP: The Conversational Historical Present in American English Narrative. Dordrecht: Foris.
Woodruff, Paul (1992). Aristotle on Mimēsis. In: Rorty, Amélie Oksenberg (ed.). Essays on Aristotle’s Poetics. Princeton: Princeton University Press. 73–95.