ЧИЈИ ЈЕ КОСМОС СИБА МИЛИЧИЋА?

Употреба мотива земље и космичких тела у Књизи радости (1920) у митолошком и културно специфичним контекстима

Сажетак

Јосип Сибе Миличић (1886–1944), српски и хрватски песник чије дело обухвата период од ране модерне све до књижевности Народноослободилачке борбе, у историји књижевности остаје упамћен, пре свега, као један од родоначелника поезије српског космизма, те мистериозна фигура у Ламенту над Београдом Милоша Црњанског, док његово дело остаје у великој мери непрочитано. Разлог се, у времену „друге Југославије” може тражити у чињеници да је Миличић био тзв. oрјунаш (југословенски националиста у периоду Краљевине Југославије), а након распада СФРЈ, остаје у међупростору српске и хрватске књижевности иако је био активан чинилац и једне и друге.

Циљ овог рада јесте приступање манифестној књизи нашег космизма – Миличићевој Књизи радости (1920) – са позиције културно специфичних контекста, те отварање проблемских подручја редефинисања поетике космизма у српској поезији, као и сагледавање Миличићевог песништва у комуникацији са митолошким, хришћанским и словенским културним специфичностима, те јединственог приступа ресемантизацији фразеологизама српског језика – који ово дело истовремено чине и преводивим и непреводивим на светске језике. Оваквим приступом долази се до резултата који доводе у питање досадашње бављење космизмом у оквирима српске науке о књижевности и књижевне историје те отварања нових перспектива по питању тумачења и рецепције Миличићеве Књиге радости и дела уопште.