NOMINAL LEXEMES IN THE STORY OF THE BATTLE OF KOSOVO (THE MANUSCRIPT OF THE UNIVERSITY LIBRARY).
Abstract
This paper presents an analysis of nominal lexemes of one of the versions of The Story of the Battle of Kosovo – The Manuscript of the University Library. The manuscript originated in the first quarter of 18th century, and it was written in Old Serbian language, with only few lexical items from the Serbian Church Slavonic. The analysis of the corpus includes the analysis of the origin of the lexemes, derivational analysis, semantic classification, and paradigmatic analysis. Lastly, we examined the presence and positions of the analyzed lexemes and their meanings in the contemporary Serbian language by using lexicographical sources. The aim of the research was to portray the lexical complexity of the Manuscript, as it represents a part of the Serbian lexicon from the beginning of the 18th century, as well as to draw comparison between this area of synchronic structure of the Serbian language and the contemporary language. In the appendix at the end of the paper is the dictionary of the analyzed lexemes, including verifications from the Manuscript.
References
Ређеп, Јелка (2010). Житије кнеза Лазара. Нови Сад: Прометеј, 2010: 45–71; електронски извор
ЛИТЕРАТУРА
Грковић-Мејџор, Јасмина (2001). Питања из старословенске синтаксе и лексике, Лингвистичке свеске 1. Нови Сад: Филозофски факултет.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Драгићевић, Рајна (2018). Српска лексика у прошлости и данас. Нови Сад: Матица Српска.
Ефимова, В. С. (2006). Старославянская словообразовательная морфемика. Москва: Российская академия наук, Институт славяноведения.
Караџић, В. С. (1852). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. У Бечу. Фототипско издање. Београд: Нолит. 1972.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Први део. Суфиксација и конверзија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Клајн, Иван (2003). Творба речи у савременом српском језику. Други део. Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Милановић, Александар (2013). Синтаксички, лексиколошки и стилистички аспекти синонимије у делима Јована Суботића. У: Језик весма полезан. Београд: Друштво за српски језик. 138–145.
Младеновић, Александар (1971). Елементи историје српскохрватског језика. Општа енциклопедија Ларус I. Београд. 419–426.
Младеновић, Александар (1977). Напомене о српскословенском језику. Зборник за филологију и лингвистику. XX/2: 1–20.
Пeтлева, И. П. (1971). Праславянский слой лексики сербохорватского языка I. Этимология 1968: 114–156.
Петлева, И. П. (1973). Праславянский слой лексики сербохорватского языка II. Этимология 1971: 20–57.
Ређеп, Јелка (1976). Прича о боју Косовском. Зрењанин: Центар за културу Зрењанин и Филозофски факултет у Новом Саду.
Ређеп, Јелка (2010). Житије кнеза Лазара. Нови Сад: Прометеј.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–III. Нови Сад: Матица српска – Загреб: Матицa хрватска, 1967–1969; Речник српскохрватскога књижевног језика, IV–VI. Нови Сад: Матица српска, 1971–1976.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. I–. Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 1959–.
СС: Старославянский словарь (по рукописям X–XI веков). Под редакцией Р. М. Цейтлин, Р. Вечерки, Э. Благовой, Москва: Русский язык, 1994.
*
Mladenović, Aleksandar (1973). Tipovi književnog jezika kod Srba u drugoj polovini XVIII i početkom XIX veka. U: Referati za VII međunarodni kongres slavista u Varšavi (ur. B. Novaković). Novi Sad: Filozofski fakultet. 39–53.
Otašević, Đоrđe (2009). Rečnik turcizama. Beograd: Alma.
Skok, Petar (1971–1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: JAZU.
Škaljić, Abdulah (1966). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost.
RJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I–XXIII. Zagreb: JAZU, 1880–1976.
