УТВРЂИВАЊЕ АУТОРСТВА И. АНДРИЋА У СПОРНИМ ТЕКСТОВИМА ОБЈАВЉЕНИМ У ЧАСОПИСУ СВЕСКЕ ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА (БРОЈЕВИ 16 И 17)
Сажетак
Предмет овог рада је утврђивање ауторства Иве Андрића у спорним текстовима који су објављени у часопису Свеске Задужбине Иве Андрића путем утврђивања језичких и стилских маркера. У раду је анализиран синтаксички ниво језика у спорним и познатим текстовима Ивa Андрића. Циљ рада је да се утврде сличности и разлике у језику и стилу познатих Андрићевих текстова и спорних рукописа објављених у часопису, на основу којих износимо мишљење о могућности ауторства Ивa Андрића у спорним текстовима. Истраживање је базирано на грађи ексцерпираној из шест спорних рукописа и из осам познатих Андрићевих текстова. Грађи се приступа као стилским маркерима који одређују једног аутора и дају нам информације о њему, његовом језику и стилу. Сагледавање и анализа грађе дали су нам јасну слику о језику и стилу Ивa Андрића, као и о језику и стилу спорних текстова. Њиховим компарирањем осветљено је питање Андрићевог ауторства у спорним текстовима.
Референце
Андрић, Иво (1997). Три дечака. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 13), 7–15.
Андрић, Иво (1992). Бракови. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 8), 9–12.
Андрић, Иво (2010). Књига необјављених текстова Виктора Ига. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 27), 10–12.
Андрић, Иво (2011). Међу сиренама. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 28), 57–64.
Андрић, Иво (2000). Рукописи из кутије: Дневник Самуила Фаја, Моцарт, Расути листови. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 16), 7–74.
Андрић, Иво (2000). Рукописи из кутије: Вуле Пупавац, Коштана, Читајући Мередита. „Свеске” Задужбине Иве Андрића (свеска 17), 7–36.
Свеске Задужбине Иве Андрића (2001). Број 18. Београд: Задужбина Иве Андрића.
*
Andrić, Ivo (2017). Žeđ. U: Ivo Andrić, Andrić: Priče. Beograd: Laguna, 235–240.
Andrić, Ivo (2017). Bajron u Sintri. U: Ivo Andrić, Andrić: Priče. Beograd: Laguna, 241–
243.
Andrić, Ivo (2017). Deca. U: Ivo Andrić, Andrić: Priče. Beograd: Laguna, 244–247.
Andrić, Ivo (2017). Knjiga. U: Ivo Andrić, Andrić: Priče. Beograd: Laguna, 304–313.
ЛИТЕРАТУРА
Караулац, Мирослав (2006). Андрићево закопано благо. У: Андрићеве куле и градови. Нови Сад: Матица српска. 130–135.
Ковачевић, Милош (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Крагујевац: Кантакузин.
Николић, Милка (2012). Стилистика синтаксичких конструкција у приповеци Свадба Ива Андрића. У: Ivo Andrić – Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925–1941) / Ivo Andrić – književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941) (ur. B. Tošović). Beograd: Beogradska knjiga, 513–524.
Пешикан, Митар, Јован Јерковић и Мато Пижурица (2014). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Живојин, Љубомир Поповић (2004). Граматика српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, Михаило (2004). Граматика српског језика. Београд: Предраг и Ненад.
*
Ivanova, Irina (212). Interpunkcija proste rečenice u Andrićevim delima u periodu od 1925. do 1941. godine. U: Ivo Andrić – Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925–1941)/Ivo Andrić – književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941) ) (ur. B. Tošović). Beograd: Beogradska knjiga, 479–486.
Nikolić Novaković, Lidija (2017). Forenzička lingvistika: Primena metoda forenzičke lingvistike u kriminalističkim istragama pretnje. Banjaluka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, skonomska, socijalna, bezbjedonosna, sociološka i kriminološka istraživanja.
Olsson, John. (2010). Forenzička lingvistika (prev. Marijana Javornik Čubrić i Tomislav Sočanac). Zagreb: Nakladni zavod Globus.
Stanojčić, Živojin (1967). Jezik i stil Iva Andrića (Funkcije sinonimskih odnosa). Beograd: Filološki fakultet u Beogradu.
