ДИРЕКТИВ И ПРЕТЊА ИСКАЗАНИ НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНОМ РЕЧЕНИЦОМ СА КОНДИЦИОНАЛНИМ МЕЂУКЛАУЗАЛНИМ СЕМАНТИЧКИМ ОДНОСОМ
Сажетак
У раду се испитују независносложене реченице с кондиционалним међуклаузалним семантичким односом. Друга клауза има вредност говорног чина претње, док прва клауза, чије (не)остварење представља услов за ступање претње на снагу, има комуникативну функцију директива (наредбе/забране). Овакав распоред присутан је пре свега у раставним (нпр. Турска прети Хафтару: Пустите наше грађане, или ћете постати наша мета → Ако не пустите наше грађане, постаћете наша мета) и у саставним реченицама (нпр. Слушај, мали, направи још један проблем и имаћеш посла са мном → Ако направиш још један проблем, имаћеш посла са мном), а примери се увек могу трансформисати у кондиционалне реченице. За корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористичке, драмске, криминалистичке), као и српски интернет портали. Осим прагматичких функција прве и друге клаузе, анализирају се и синтаксичко-семантичке одлике ових конструкција: везници, структура предиката прве и друге клаузе (различите комбинације глаголских облика, као и лексичка семантика глагола који граде предикате – нпр. употреба фазних глагола у првој клаузи), чести адвербијални детерминатори (нпр. детерминатор још једном у првој клаузи) и сл. Најчешћa синтаксичка комбинација јесте V1 (Imper.) + V2 (Fut1), али предикати могу бити формализовани и другим глаголским облицима, посебно у дисјунктивним реченицама (у којима се и у првој клаузи често јавља футур први). Клаузе су веома често повезане везником иначе, што је и очекивано, будући да он својом лексичком семантиком указује на кондиционални однос.
Референце
Пипер, Предраг (2005). Семантичке категорије у простој реченици: синтаксичка семантика. У: Синтакса савременога српског језика (у редакцији М. Ивић). Београд: Институт за српски језика САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска. 345–470.
Пипер, Предраг и Иван Клајн (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Пипер, Предраг (2018). Напоредносложене реченице. У: Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (ур. П. Пипер). Београд: Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска. 35–85.
Поповић, Људмила (2005). Комуникативне функције просте реченице. У: Синтакса савременога српског језика (у редакцији М. Ивић). Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска. 983–1057.
РСЈ: Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2011.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Синтакса савременога српског језика (у редакцији М. Ивић). Београд: Институт за српски језика САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска. 345–470.
Шафер, Марина (у процесу рецензије). Говорни чин претње у аподози кондиционалне реченице.
*
Fraser, Brus (1998). Threatening Revisited. Forensic Linguistics. vol. 5/2. 159–173.
Grickat, Irena (1961). Razvoj značenja glagola imati. Radovi. Naučno društvo BiH, knj. 8, Odeljenje istorijsko-filoloških nauka, knj. 6. 67–81.
Mrazović, Pavica i Zora Vukadinović (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Nikolić-Novaković, Lidija (2017). Forenzička lingvistika. Primena metoda forenzičke lingvistike u kriminalističkim istragama pretnje. Banjaluka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.
Serl, Džon (1991). Govorni činovi. Ogled iz filozofije jezika. Beograd: Nolit.
Sweetser, Eve (2001). From etymology to pragmatics. Metaphorical and cultural aspects of semantic structure. Cambridge: Cambridge University Press.
Yule, George (1996). Pragmatics. New York: Oxford University Press.