THE RELATION BETWEEN VERBAL PREFIXES POD- AND NAD-
Keywords:
prefixes pod- and nad-, verb, predicate, syntax, semantics
Abstract
The paper analyses the relation between prefixes pod- and nad-, the argument structure and syntactic behaviour of verbs derived by means of the given prefixes. The analysis has shown that prefixes pod- and nad- make an antonymous pair only in their primary meaning – when they denote spatiality, which classifies them as diametrical, reversive antonyms, i.e. they represent converse antonymy. The relation of opposition is established only between the verbs of motion and action verbs derived by the means of the analysed prefixes. Opposite verbal lexemes, in most cases, bind themselves to the same sentence constituents, which can be formalized through various case forms or, if they are realized by the same forms, they are differentiated according to different semantic features. Antonymous verbal lexemes rarely bind themselves to different sentence constituents. It seems that all inconsistences in terms of the syntactic behaviour of the observed antonymous verbs are based on the changes in their meaning induced by the very addition of the analysed prefixes.
References
Babić, Stjepan (2002). Tvorba riječi u hrvatskome književnome jeziku. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti – Nakladni zavod Globus.
Belaj, Branimir (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera – Filozofski fakultet.
Brala-Vukadinović, Maja i Nensi Rubinić (2011). Prostorni prijedlozi i prefiksi u hrvatskome jeziku. Kognitivnosemantička analiza. Fluminensia. 23/2: 21–37.
Bugarski, Ranko (1996). Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku. Beograd: Čigoja – XX vek.
Fillmore, Charles (1968). The Case for Case. In: Universals in Linguistic Theory (еds. E. Bach, R. T. Harms). New York – Chicago – San Francisco – Atlanta – Dallas – Montreal – Toronto – London: Holt, Reinhart and Winston: 1–88.
Hudaček, Lana i Milica Mihaljević (2008). Veznička sinonimija i antonimija u hrvatskom jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 34: 168–199.
Janda, Laura A. (1986). A Semantic Analysis of the Russian Verbal Prefixes za-, pere-, do- and ot-. München – Berlin: Verlag Otto Sagner.
Klikovac, Duška (2004). Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: XX vek.
Lazard, Gilbert (1998). Actancy. Berlin – New York: Mouton de Gruyter.
Lyons, John (1977). Semantics. Volume I. Cambridge – London – New York – Melbourne: Cambridge University Press.
Маrić, Ana (2011). Sintaksa glagola sa prefiksima pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku. Славистика. XV: 202–209.
Miljković, Vanja (2018). Novi glagoli sa prefiksom iz- u savremenom srpskom jeziku i teorija glagolske prefiksacije. Језици и културе у времену и простору. VII/2: 153–164.
Mitkovska, Ljiljana & Eleni Bužarovska (2012). The preposition and prefix nad in South Slavic languages with emphasis on Macedonian. Jezikoslovlje. 13/1: 107–150.
Pranjković, Ivo (2009). Prostorna značenja u hrvatskome jeziku. Zbornik radova 37. seminara Zagrebačke slavističke škole. Prostor u jeziku / Književnost i kultura šezdesetih: 11–19.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad: Zmaj.
Rasulić, Katarina (2004). Jezik i prostorno iskustvo. Konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2005). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Tchizmarova, Ivelina (2012). A cognitive analysis of the Bulgarian prepositions and verbal prefixes NAD and POD. Jezikoslovlje. 13/1: 219–260.
Turk, Marija (2004). Neka odstupanja u antonimskoj simetriji u hrvatskom jeziku. Fluminensia. 16/1–2: 87–94.
Šarić, Ljiljana (2007). Antonimija u hrvatskom jeziku. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Šarić, Ljiljana (2011). Prefiksi kao sredstvo perfektivizacije – semantički prazne jedinice? Fluminensia. 23/2: 7–20.
Vujović, Dušanka (2019). Glagoli kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ajџановић, Јелена (2018). Садржинска и структурна својства глагола са префиксом под-. У: Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. Српски језик: статус, систем, употреба (ур. Јелена Петковић, Владимир Поломац). Крагујевац: ФИЛУМ: 591–603.
Ајџановић, Јелена (2019). Синтаксичко-семантичка анализа глагола са префиксом над-. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LXII/1: 57–71.
Aлановић, Миливој (2004). Прилог типологији агенса. Прилози проучавању језика. 35: 193–205.
Aнтонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. У ред. М. Ивић. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска: 119–300.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику (I). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1: 101–261.
Виноградов, Виктор Владимирович (1975). Словообразование в его отношении к грамматике и лексикологии (на материале русского и родственых языков). Изабранные труды. Исследования по русской грамматике. Москва: Наука.
Владимировна, Грицких Ольга (2005). Словобразовательная субстантивная синонимия в немецком и русском языках: диссертация. Казань.
Всеволодова, Майя Владимировна (2000). Теория функционально-коммуникативного синтаксиса. Фрагмент прикладной (педагогической) модели языка. Москва: Издятельство Московского университета.
Драгићевић, Рајна (1996) О правим именичким и придевским антонимима. Јужнословенски филолог. LII: 25–39.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Грицкат, Ирена (1961–1962). О антонимији. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. IV–V: 87–90.
Грицкат, Ирена (1966–67). Префиксација као средство граматичке (чисте) перфективизације. Јужнословенски филолог. XXVII: 185–223.
Грицкат, Ирена (1973). Из проблематике прелазности српскохрватског глагола. Јужнословенски филолог. 30/1–2: 297–303.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Кобозева, Ирина (2000). Лингвистическая семантика. Москва: Эдиториал УРСС.
Koвачевић, Милош (1987). Префиксација и њен утицај на форму и семантику синтагме. Научни састанак слависта у Вукове дане. 16/1: 119–129.
Лејкоф, Џорџ и Марк Џонсон (2014). О појмовној метафори. У: Језик и сазнање. Хрестоматија из когнитивне лингвистике (ур. Катарина Расулић, Душка Кликовац). Београд: Филолошки факултет: 273–305.
Матијашевић, Јелка (2019). Дериватолошко-лексиколошка истраживања руског и српског језика. Нови Сад: Филозофски факултет.
Новиков, Лев Алексееевич (1982). Семантика русского языка. Москва: Висшая школа.
Радовановић, Милорад (2017). Градабилна vs неградабилна антонимија. Путевима речи. Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 109–121.
Толстоя, Светлана (2008). Антитеза и антонимия (на материале сербских пословиц). Јужнословенски филолог. LXIV: 497–507.
Штасни, Гордана (2009). Номинација фази вредности између антонимских полова. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LII/2: 135–147.
Штасни, Гордана (2017). Суфиксална синонимија у српском језику. Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 387–399.
Belaj, Branimir (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera – Filozofski fakultet.
Brala-Vukadinović, Maja i Nensi Rubinić (2011). Prostorni prijedlozi i prefiksi u hrvatskome jeziku. Kognitivnosemantička analiza. Fluminensia. 23/2: 21–37.
Bugarski, Ranko (1996). Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku. Beograd: Čigoja – XX vek.
Fillmore, Charles (1968). The Case for Case. In: Universals in Linguistic Theory (еds. E. Bach, R. T. Harms). New York – Chicago – San Francisco – Atlanta – Dallas – Montreal – Toronto – London: Holt, Reinhart and Winston: 1–88.
Hudaček, Lana i Milica Mihaljević (2008). Veznička sinonimija i antonimija u hrvatskom jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 34: 168–199.
Janda, Laura A. (1986). A Semantic Analysis of the Russian Verbal Prefixes za-, pere-, do- and ot-. München – Berlin: Verlag Otto Sagner.
Klikovac, Duška (2004). Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: XX vek.
Lazard, Gilbert (1998). Actancy. Berlin – New York: Mouton de Gruyter.
Lyons, John (1977). Semantics. Volume I. Cambridge – London – New York – Melbourne: Cambridge University Press.
Маrić, Ana (2011). Sintaksa glagola sa prefiksima pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku. Славистика. XV: 202–209.
Miljković, Vanja (2018). Novi glagoli sa prefiksom iz- u savremenom srpskom jeziku i teorija glagolske prefiksacije. Језици и културе у времену и простору. VII/2: 153–164.
Mitkovska, Ljiljana & Eleni Bužarovska (2012). The preposition and prefix nad in South Slavic languages with emphasis on Macedonian. Jezikoslovlje. 13/1: 107–150.
Pranjković, Ivo (2009). Prostorna značenja u hrvatskome jeziku. Zbornik radova 37. seminara Zagrebačke slavističke škole. Prostor u jeziku / Književnost i kultura šezdesetih: 11–19.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad: Zmaj.
Rasulić, Katarina (2004). Jezik i prostorno iskustvo. Konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2005). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Tchizmarova, Ivelina (2012). A cognitive analysis of the Bulgarian prepositions and verbal prefixes NAD and POD. Jezikoslovlje. 13/1: 219–260.
Turk, Marija (2004). Neka odstupanja u antonimskoj simetriji u hrvatskom jeziku. Fluminensia. 16/1–2: 87–94.
Šarić, Ljiljana (2007). Antonimija u hrvatskom jeziku. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Šarić, Ljiljana (2011). Prefiksi kao sredstvo perfektivizacije – semantički prazne jedinice? Fluminensia. 23/2: 7–20.
Vujović, Dušanka (2019). Glagoli kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ajџановић, Јелена (2018). Садржинска и структурна својства глагола са префиксом под-. У: Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. Српски језик: статус, систем, употреба (ур. Јелена Петковић, Владимир Поломац). Крагујевац: ФИЛУМ: 591–603.
Ајџановић, Јелена (2019). Синтаксичко-семантичка анализа глагола са префиксом над-. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LXII/1: 57–71.
Aлановић, Миливој (2004). Прилог типологији агенса. Прилози проучавању језика. 35: 193–205.
Aнтонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. У ред. М. Ивић. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска: 119–300.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику (I). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1: 101–261.
Виноградов, Виктор Владимирович (1975). Словообразование в его отношении к грамматике и лексикологии (на материале русского и родственых языков). Изабранные труды. Исследования по русской грамматике. Москва: Наука.
Владимировна, Грицких Ольга (2005). Словобразовательная субстантивная синонимия в немецком и русском языках: диссертация. Казань.
Всеволодова, Майя Владимировна (2000). Теория функционально-коммуникативного синтаксиса. Фрагмент прикладной (педагогической) модели языка. Москва: Издятельство Московского университета.
Драгићевић, Рајна (1996) О правим именичким и придевским антонимима. Јужнословенски филолог. LII: 25–39.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Грицкат, Ирена (1961–1962). О антонимији. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. IV–V: 87–90.
Грицкат, Ирена (1966–67). Префиксација као средство граматичке (чисте) перфективизације. Јужнословенски филолог. XXVII: 185–223.
Грицкат, Ирена (1973). Из проблематике прелазности српскохрватског глагола. Јужнословенски филолог. 30/1–2: 297–303.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Кобозева, Ирина (2000). Лингвистическая семантика. Москва: Эдиториал УРСС.
Koвачевић, Милош (1987). Префиксација и њен утицај на форму и семантику синтагме. Научни састанак слависта у Вукове дане. 16/1: 119–129.
Лејкоф, Џорџ и Марк Џонсон (2014). О појмовној метафори. У: Језик и сазнање. Хрестоматија из когнитивне лингвистике (ур. Катарина Расулић, Душка Кликовац). Београд: Филолошки факултет: 273–305.
Матијашевић, Јелка (2019). Дериватолошко-лексиколошка истраживања руског и српског језика. Нови Сад: Филозофски факултет.
Новиков, Лев Алексееевич (1982). Семантика русского языка. Москва: Висшая школа.
Радовановић, Милорад (2017). Градабилна vs неградабилна антонимија. Путевима речи. Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 109–121.
Толстоя, Светлана (2008). Антитеза и антонимия (на материале сербских пословиц). Јужнословенски филолог. LXIV: 497–507.
Штасни, Гордана (2009). Номинација фази вредности између антонимских полова. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LII/2: 135–147.
Штасни, Гордана (2017). Суфиксална синонимија у српском језику. Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 387–399.
