ODNOS GLAGOLSKIH PREFIKSA POD- I NAD-
Кључне речи:
prefiksi pod- i nad-, glagol, predikat, sintaksa, semantika
Сажетак
Predmet ovoga rada jeste analiza odnosa prefiksa pod- i nad- s ciljem da se utvrdi u kojim semantičkim realizacijama oni čine antonimski par, pri čemu se određuje o kojem se tipu antonimijskog odnosa radi. Da bi se proverilo sintaksičko ponašanje glagola deriviranih analiziranim antonimičnim prefiksima, sagledava se njihova argumentna struktura. Polazimo od pretpostavke da, premda označavaju suprotnost, derivirani glagoli kao predikati suštinski denotiraju situacije sa istim učesnicima, ali moguće drugačije formalizovanim.
Референце
Babić, Stjepan (2002). Tvorba riječi u hrvatskome književnome jeziku. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti – Nakladni zavod Globus.
Belaj, Branimir (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera – Filozofski fakultet.
Brala-Vukadinović, Maja i Nensi Rubinić (2011). Prostorni prijedlozi i prefiksi u hrvatskome jeziku. Kognitivnosemantička analiza. Fluminensia. 23/2: 21–37.
Bugarski, Ranko (1996). Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku. Beograd: Čigoja – XX vek.
Fillmore, Charles (1968). The Case for Case. In: Universals in Linguistic Theory (еds. E. Bach, R. T. Harms). New York – Chicago – San Francisco – Atlanta – Dallas – Montreal – Toronto – London: Holt, Reinhart and Winston: 1–88.
Hudaček, Lana i Milica Mihaljević (2008). Veznička sinonimija i antonimija u hrvatskom jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 34: 168–199.
Janda, Laura A. (1986). A Semantic Analysis of the Russian Verbal Prefixes za-, pere-, do- and ot-. München – Berlin: Verlag Otto Sagner.
Klikovac, Duška (2004). Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: XX vek.
Lazard, Gilbert (1998). Actancy. Berlin – New York: Mouton de Gruyter.
Lyons, John (1977). Semantics. Volume I. Cambridge – London – New York – Melbourne: Cambridge University Press.
Маrić, Ana (2011). Sintaksa glagola sa prefiksima pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku. Славистика. XV: 202–209.
Miljković, Vanja (2018). Novi glagoli sa prefiksom iz- u savremenom srpskom jeziku i teorija glagolske prefiksacije. Језици и културе у времену и простору. VII/2: 153–164.
Mitkovska, Ljiljana & Eleni Bužarovska (2012). The preposition and prefix nad in South Slavic languages with emphasis on Macedonian. Jezikoslovlje. 13/1: 107–150.
Pranjković, Ivo (2009). Prostorna značenja u hrvatskome jeziku. Zbornik radova 37. seminara Zagrebačke slavističke škole. Prostor u jeziku / Književnost i kultura šezdesetih: 11–19.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad: Zmaj.
Rasulić, Katarina (2004). Jezik i prostorno iskustvo. Konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2005). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Tchizmarova, Ivelina (2012). A cognitive analysis of the Bulgarian prepositions and verbal prefixes NAD and POD. Jezikoslovlje. 13/1: 219–260.
Turk, Marija (2004). Neka odstupanja u antonimskoj simetriji u hrvatskom jeziku. Fluminensia. 16/1–2: 87–94.
Šarić, Ljiljana (2007). Antonimija u hrvatskom jeziku. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Šarić, Ljiljana (2011). Prefiksi kao sredstvo perfektivizacije – semantički prazne jedinice? Fluminensia. 23/2: 7–20.
Vujović, Dušanka (2019). Glagoli kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ajџановић, Јелена (2018). Садржинска и структурна својства глагола са префиксом под-. У: Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. Српски језик: статус, систем, употреба (ур. Јелена Петковић, Владимир Поломац). Крагујевац: ФИЛУМ: 591–603.
Ајџановић, Јелена (2019). Синтаксичко-семантичка анализа глагола са префиксом над-. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LXII/1: 57–71.
Aлановић, Миливој (2004). Прилог типологији агенса. Прилози проучавању језика. 35: 193–205.
Aнтонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. У ред. М. Ивић. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска: 119–300.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику (I). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1: 101–261.
Виноградов, Виктор Владимирович (1975). Словообразование в его отношении к грамматике и лексикологии (на материале русского и родственых языков). Изабранные труды. Исследования по русской грамматике. Москва: Наука.
Владимировна, Грицких Ольга (2005). Словобразовательная субстантивная синонимия в немецком и русском языках: диссертация. Казань.
Всеволодова, Майя Владимировна (2000). Теория функционально-коммуникативного синтаксиса. Фрагмент прикладной (педагогической) модели языка. Москва: Издятельство Московского университета.
Драгићевић, Рајна (1996) О правим именичким и придевским антонимима. Јужнословенски филолог. LII: 25–39.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Грицкат, Ирена (1961–1962). О антонимији. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. IV–V: 87–90.
Грицкат, Ирена (1966–67). Префиксација као средство граматичке (чисте) перфективизације. Јужнословенски филолог. XXVII: 185–223.
Грицкат, Ирена (1973). Из проблематике прелазности српскохрватског глагола. Јужнословенски филолог. 30/1–2: 297–303.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Кобозева, Ирина (2000). Лингвистическая семантика. Москва: Эдиториал УРСС.
Koвачевић, Милош (1987). Префиксација и њен утицај на форму и семантику синтагме. Научни састанак слависта у Вукове дане. 16/1: 119–129.
Лејкоф, Џорџ и Марк Џонсон (2014). О појмовној метафори. У: Језик и сазнање. Хрестоматија из когнитивне лингвистике (ур. Катарина Расулић, Душка Кликовац). Београд: Филолошки факултет: 273–305.
Матијашевић, Јелка (2019). Дериватолошко-лексиколошка истраживања руског и српског језика. Нови Сад: Филозофски факултет.
Новиков, Лев Алексееевич (1982). Семантика русского языка. Москва: Висшая школа.
Радовановић, Милорад (2017). Градабилна vs неградабилна антонимија. Путевима речи. Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 109–121.
Толстоя, Светлана (2008). Антитеза и антонимия (на материале сербских пословиц). Јужнословенски филолог. LXIV: 497–507.
Штасни, Гордана (2009). Номинација фази вредности између антонимских полова. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LII/2: 135–147.
Штасни, Гордана (2017). Суфиксална синонимија у српском језику. Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 387–399.
Belaj, Branimir (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera – Filozofski fakultet.
Brala-Vukadinović, Maja i Nensi Rubinić (2011). Prostorni prijedlozi i prefiksi u hrvatskome jeziku. Kognitivnosemantička analiza. Fluminensia. 23/2: 21–37.
Bugarski, Ranko (1996). Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku. Beograd: Čigoja – XX vek.
Fillmore, Charles (1968). The Case for Case. In: Universals in Linguistic Theory (еds. E. Bach, R. T. Harms). New York – Chicago – San Francisco – Atlanta – Dallas – Montreal – Toronto – London: Holt, Reinhart and Winston: 1–88.
Hudaček, Lana i Milica Mihaljević (2008). Veznička sinonimija i antonimija u hrvatskom jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 34: 168–199.
Janda, Laura A. (1986). A Semantic Analysis of the Russian Verbal Prefixes za-, pere-, do- and ot-. München – Berlin: Verlag Otto Sagner.
Klikovac, Duška (2004). Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: XX vek.
Lazard, Gilbert (1998). Actancy. Berlin – New York: Mouton de Gruyter.
Lyons, John (1977). Semantics. Volume I. Cambridge – London – New York – Melbourne: Cambridge University Press.
Маrić, Ana (2011). Sintaksa glagola sa prefiksima pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku. Славистика. XV: 202–209.
Miljković, Vanja (2018). Novi glagoli sa prefiksom iz- u savremenom srpskom jeziku i teorija glagolske prefiksacije. Језици и културе у времену и простору. VII/2: 153–164.
Mitkovska, Ljiljana & Eleni Bužarovska (2012). The preposition and prefix nad in South Slavic languages with emphasis on Macedonian. Jezikoslovlje. 13/1: 107–150.
Pranjković, Ivo (2009). Prostorna značenja u hrvatskome jeziku. Zbornik radova 37. seminara Zagrebačke slavističke škole. Prostor u jeziku / Književnost i kultura šezdesetih: 11–19.
Prćić, Tvrtko (2008). Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad: Zmaj.
Rasulić, Katarina (2004). Jezik i prostorno iskustvo. Konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2005). Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Tchizmarova, Ivelina (2012). A cognitive analysis of the Bulgarian prepositions and verbal prefixes NAD and POD. Jezikoslovlje. 13/1: 219–260.
Turk, Marija (2004). Neka odstupanja u antonimskoj simetriji u hrvatskom jeziku. Fluminensia. 16/1–2: 87–94.
Šarić, Ljiljana (2007). Antonimija u hrvatskom jeziku. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Šarić, Ljiljana (2011). Prefiksi kao sredstvo perfektivizacije – semantički prazne jedinice? Fluminensia. 23/2: 7–20.
Vujović, Dušanka (2019). Glagoli kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
*
Ajџановић, Јелена (2018). Садржинска и структурна својства глагола са префиксом под-. У: Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. Српски језик: статус, систем, употреба (ур. Јелена Петковић, Владимир Поломац). Крагујевац: ФИЛУМ: 591–603.
Ајџановић, Јелена (2019). Синтаксичко-семантичка анализа глагола са префиксом над-. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LXII/1: 57–71.
Aлановић, Миливој (2004). Прилог типологији агенса. Прилози проучавању језика. 35: 193–205.
Aнтонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. У ред. М. Ивић. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска: 119–300.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику (I). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1: 101–261.
Виноградов, Виктор Владимирович (1975). Словообразование в его отношении к грамматике и лексикологии (на материале русского и родственых языков). Изабранные труды. Исследования по русской грамматике. Москва: Наука.
Владимировна, Грицких Ольга (2005). Словобразовательная субстантивная синонимия в немецком и русском языках: диссертация. Казань.
Всеволодова, Майя Владимировна (2000). Теория функционально-коммуникативного синтаксиса. Фрагмент прикладной (педагогической) модели языка. Москва: Издятельство Московского университета.
Драгићевић, Рајна (1996) О правим именичким и придевским антонимима. Јужнословенски филолог. LII: 25–39.
Драгићевић, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Грицкат, Ирена (1961–1962). О антонимији. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. IV–V: 87–90.
Грицкат, Ирена (1966–67). Префиксација као средство граматичке (чисте) перфективизације. Јужнословенски филолог. XXVII: 185–223.
Грицкат, Ирена (1973). Из проблематике прелазности српскохрватског глагола. Јужнословенски филолог. 30/1–2: 297–303.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Кобозева, Ирина (2000). Лингвистическая семантика. Москва: Эдиториал УРСС.
Koвачевић, Милош (1987). Префиксација и њен утицај на форму и семантику синтагме. Научни састанак слависта у Вукове дане. 16/1: 119–129.
Лејкоф, Џорџ и Марк Џонсон (2014). О појмовној метафори. У: Језик и сазнање. Хрестоматија из когнитивне лингвистике (ур. Катарина Расулић, Душка Кликовац). Београд: Филолошки факултет: 273–305.
Матијашевић, Јелка (2019). Дериватолошко-лексиколошка истраживања руског и српског језика. Нови Сад: Филозофски факултет.
Новиков, Лев Алексееевич (1982). Семантика русского языка. Москва: Висшая школа.
Радовановић, Милорад (2017). Градабилна vs неградабилна антонимија. Путевима речи. Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 109–121.
Толстоя, Светлана (2008). Антитеза и антонимия (на материале сербских пословиц). Јужнословенски филолог. LXIV: 497–507.
Штасни, Гордана (2009). Номинација фази вредности између антонимских полова. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LII/2: 135–147.
Штасни, Гордана (2017). Суфиксална синонимија у српском језику. Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Катедра за српски језик са јужнословенским језицима: 387–399.
