УСВАЈАЊЕ ПЕРИФРАСТИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ КАО СТРАНОМ

  • Јасмина Дражић Одсек за српски језик и лингвистику Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
  • Јелена Ајџановић Одсек за српски језик и лингвистику Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Кључне речи: номинална и вербална компонента, перифрастичне конструкције, српски као страни

Сажетак

Перифрастични предикатски изрази представљају посебну врсту реченичних јединица које се садржински и формално често не подударају на међујезичком плану (нпр. срп. постићи договор : пољ. dojść do porozumienia : енгл. to reach an agreement). Њихова лексикографска обрада такође је неуједначена и често неадекватна, што студентима којима је српски језик Л2 отежава идентификацију и претраживање у постојећим дескриптивним речницима. Стога, као један од основних задатака теоретичара и практичара у домену наставе страних језика издваја се идентификација оваквих структура и осветљавање њихових значења на основу семантике именичке речи као значењског тежишта тих фраза. Циљ овога рада јесте да се на примерима семантичке скупине глагола са компонентом ‘резултативност’ /+/ испитају следећи феномени: (а) селекција глаголских лексема и њихових комплемената, (б) предлог за презентацију оваквих спојева у настави српског језика као страног и (в) нацрт њихове лексикографске обраде.

Референце

Ајџановић, Јeлена (2007). Лексичко-граматичка перифраза модалних глагола (синхроно-дијахрони план). Научни састанак слависта у Вукове дане. 37/1: 127–137.

Ајџановић, Јелена (2016). Модални глаголи и њихови перифразни еквиваленти у настави српског језика као страног. Српски као страни језик у теорији и пракси. III: 51–61.

Алановић, Миливој (2013). Типични структурно-семантички модели перифраза са глаголима просторно-мобилних односа. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LVI/2: 39–59.

Бјелаковић, Исидора (2007). Декомпоновање предиката у новинским и административним текстовима 19. и 20. века (смена модела). Научни састанак слависта у Вукове дане. 36/1: 341–357.

Војновић, Јелена (2007). Семантички разлози смене појединих декомпонованих конструкција у новинским и административним текстовима 19. и 20. века. Научни састанак слависта у Вукове дане. 36/1: 325–341.

Ивић, Милка (1980). Још о декомпонованом предикату. Јужнословенски филолог. 44: 1–5.

Керкез, Драгана (1997). Глаголски конституент перифрастичних предикатских конструкција (у српском и руском језику). Српски језик. 1–2: 303–310.

Керкез, Драгана (1998). Номинални конституент перифрастичних предикатских конструкција. Славистика. II: 93–98.

Лазић-Коњик, Ивана (2006). Структура, функција и лексикографска обрада перифрастичних предиката. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLIX/1: 219–304.

Петрoвић, Владислава (1988). О перифрастичном предикату са глаголом чинити у Његошевом језику. Научни састанак слависта у Вукове дане. 18/2: 507–513.

Пипер, Предраг (1999). Аналитички глаголски изрази и декомпоновани предикати типа ‘изразити захвалност’. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLII: 37–43.

Пољско-српски речник. Słownik polsko-serbski. Београд: Српска академија наука и уметности. Одбор за израду чешко-српског и пољско-српског речника – Завод за уџбенике и наставна средства.

Поповић, Људмила (2008). Језичка слика стварности: когнитивни аспект, контрастивне анализе. Београд: Филолошки факултет.

Радовановић, Милорад (1977). Декомпоновање предиката. На примерима из српскохрватског језика. Јужнословенски филолог. 33: 53–80.

Речник српскохрватскога књижевног језика. Нови Сад: Матица српска.

Танасић, Срето (1995). Декомпоновање глагола и структура просте реченице. Јужнословенски филолог. 51: 157–166.

Тополињска, Зузана (1982). Перифрастични предикатски изрази на међусловенским релацијама. Јужнословенски филолог. 38: 35–50.

Штрбац, Гордана (2010). Глаголске перифразе са значењем комуникативних делатности. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LIII/2: 77-88.

Apresjan, Jurij (2009). The Theory of Lexical Functions: An Update. In: Proceedings of the Fourth International Conference on Meaning-Text Theory. (eds. D. Beck, K. Gerdes, J. Milićević & A. Polguère). Montréal: OLST: 1–13.

Dražić, Jasmina (2014). Glagol imati kao konstituent glagolske perifraze u srpskom jeziku. Jezici i kulture u vremenu i prostoru. III: 749–758.

Grimshaw, Jane and Armin Mester (1988). Light Verbs and θ-Marking. Linguistic Inquiry. 19/2: 205–232.

Kotsyba, Natalia (2007). Semantics of light verbs in lexicographical presentation. In: Proceedings of the international conference ‘Modern Problems of Lexicography’ held in Grodno, Belarus, 19-21 October 2007. Retrieved from: http:// http://domeczek.pl/~natko/papers/ nk_ GrodnoX07.pdf

Lewis, Michael (ed) (2000). Teaching collocation. Further Developments in the Lexical Approach. Hove, England: Language Teaching Publications.

Mrazović, Pavica i Zora Vukadinović (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Norvig, Peter and George Lakoff (1987). A study in lexical network theory. BLS 13: 195–205.

Sinclair, John (1991). Corpus, concordance, collocation. Oxford: Oxford University Press.

Wierzbicka, Anna (1982). Why can you ‘have a drink’ when you can`t *have an eat?. Language. 58/4: 753–799.
Објављено
26. 12. 2019.
Bрој часописа
Секција
Чланци