SERBIAN AND HUNGARIAN EQUIVALENTS OF ENGLISH PASSIVE STRUCTURES
Abstract
The aim of this paper has been to determine the translation equivalents of passive constructions on the material of three languages, English as a language of the original text, and Serbian and Hungarian as the languages of the translation. The novel “1984“ by George Orwell was chosen as the corpora because it abounds in passive clauses, which is related to the theme and the atmosphere of a totalitarian society in which the agent is often unknown or generalized. The results of the analysis show that the thematically conditioned use of passives in the original text is reflected in the languages of the translations, which is considered non-characteristic for them, with the frequency of passive constructions being somewhat more common in Serbian than in Hungarian. Due to the characteristics of the translation languages, the translators opted for different translation solutions, which is why in the Serbian language almost equally frequent are participle and reflexive passives, while Hungarian translation is dominated by clauses with an indefinite subject and a predicate in the 3rd person plural. Deviations from the form of the original text are most evident in the translation of long passives since active sentences are the most common in both languages.
References
Andrić, Edita (2002). Leksikologija i morfologija mađarskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za hungarologiju.
Andrić, Edita (2008). Struktura sintagmi i rečenica u savremenom mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za hungarologiju.
Belaj, Branimir (2004). Pasivna rečenica. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera, Filozofski fakultet.
Biber, Douglas et al. (2002). Longman Student Grammar of Spoken and Written English. Harlow, Essex: Pearson Education Limited.
Bjelaković, Isidora (2005). Pregled pristupa u izučavanju pasivnih konstrukcija (strana literatura). Prilozi proučavanju jezika. 36: 103–117.
Bjelaković, Isidora i Maja Marković (2010). Participski i refleksivni pasiv u srpskom i hrvatskom jeziku (publicistički i administrativni stil). U: Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakinschen, Kroatischen und Serbischen (ur. B. Tošović). Wien, Austria: Lit Verlag. 295–320.
Erić Bukarica, Aleksandra (2018). Pasivne konstrukcije u pravnim tekstovima na engleskom i njihovi prevodni ekvivalenti u srpskom jeziku. Прилози проучавању језика. 49: 153–170.
Huddleston, Rodney & Geoffrey K. Pullum (2002). The Cambridge Grammar of the English Language, Cambridge: Cambridge University Press.
Jespersen, Otto (1924). The Philosophy of Grammar, London: George Allen & Unwin.
Khalil, Aziz (1993). Arabic translation of English passive sentences: Problems and acceptability judgements. Papers and studies in contrastive linguistics. 27: 169–181.
Kugler, Nóra (2000). Az Alany. In: Balogh, Judit et al. Magyar grammatika. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó, 405–413.
Lacszkó, Tibor (2000). A melléknévi és határozói igenévképzők. In. Kiefer Ferenc et al. Strukturális magyar nyelvtan. 3. kötet. Morfológia. Budapest: Akadémiai Kiadó: 409–452
Langacker, Ronald. W. & Pamela Munro (1975). Passives and Their Meaning. Language. 51/4, Washington DC: 789–830.
Lengyel, Klára (2000). Az igenevek. In: Balogh, Judit et al. Magyar grammatika. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó: 223–245.
Milošević, Ksenija (1972). Neki aspekti semantičkog odnosa konstrukcija pasivne (sa trpnim pridjevom) i refleksivne u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Književni jezik. I/3–4: 63–86.
Orwell, George (1968). Politics and the English language. In: The collected essays, journalism and letters of George Orwell (eds. Sonia Orwell & Ian Angos). 4/1. New York: Harcourt, Brace Javanovich: 127–140.
Quirk, Randolph et al. (1985). A Comprehensive Grammar of the English Language. London – New York: Longman.
Radden, Gunter & Rene Dirven (2007). Cognitive English Grammar. Cognitive Linguistics in Practice 2. Amsterdam/Philadephia: John Benjamins Publishing Company.
Svartvik, Jan (1966). On Voice in the English Verb. The Hague – Paris: Mouton.
Shibatani, Masayoshi (1985). Passives and Related Constructions: A Prototype Analysis. Language. 61/4. Washington DC: 821–848.
Šojat, Antun (1959). Pridjevski nastavci na -iv i -ljiv. Filologija 2: 93–110.
Tankó, Enikő (2016). On the Hungarian Equivalents of the English Passive in Literary Translations. A Case Study on the Translations of Two Novels. Acta Universitatis Sapientiae, Philologica. 8/2: 93–107.
Velcsov 1988: Velcsov, Mártonné. A szófajok. In: Bencédy József el al. A mai magyar nyelv. Budapest: Tankönykiadó. S. 9–83.
Бацић, Милица С. (2017). Типови централних пасива у енглеском и њихови преводни еквиваленти у српском језику. Наслеђе. 38:163–178.
Јанић, Александра (2018). Морфологија и семантика придева на -(љ)ив у српском језику. Докторска дисертација.
Пипер, Предраг (2005). Семантичке категорије у простој реченици: синтаксичка семантика. In: Пипер, Предраг; Антонић, Ивана; Ружић, Владислава; Танасић, Срето; Поповић, Људмила; Тошовић, Бранко (у редакцији Милке Ивић). Синтакса савременога српског језика, Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска. 575–982.
Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић (20028). Граматика српскога језика, Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, Михаило (1963). Придеви с наставцима -ив и -љив. Наш језик. Нова серија, књ. XIII, св. 3–5: 197–207.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. In: Пипер, Предраг; Антонић, Ивана; Ружић, Владислава; Танасић, Срето; Поповић, Људмила; Тошовић, Бранко (у редакцији Милке Ивић). Синтакса савременога српског језика, Проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска. С. 345–376.
Танасић, Срето (2014). Синтакса пасива у савременом српском језику. Београд: Београдска књига.
Шакић, Јања (1965). Придеви са суфиксом –ив/-љив у српскохрватском језику. Прилози проучавању језика 1: 75–100.
