БЛИСКОЗНАЧНЕ ИМЕНИЦЕ ОСНОВА И ТЕМЕЉ И МЕТОДЕ ЊИХОВЕ СЕМАНТИЧКЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ

Сажетак

Способност појединих лексема да се појаве у различитим контекстима, остварујући варијабилне значењске реализације, често је последица њихове недовољно спецификоване семантике, због чега се и називају значењски подспецификованим лексемама. С обзиром на то да се значење подспецификованих лексема одређује на основу непосредног окружења у којем се појављују, колокације представљају захвалан минималан контекст за истраживање њиховог значења. У овом раду ће се испитивати примери колокација са лексемама основа и темељ, с циљем да се утврде њихова значења, степен поклапања семантике, те концептуализација појмова означених овим именицама. Пре него што се приступи истраживању, представиће се резултати ранијих истраживања у вези с овом темом – истраживања Милке Ивић о значењској подспецификованости на примеру лексеме ствар и Рајне Драгићевић на примеру лексеме основа. За разлику од Рајне Драгићевић, која је значењску подспецификованост лексеме основа испитивала помоћу концептуалне анализе, за потребе овог истраживања користиће се, пре свега, колокацијска метода коју је у српској лингвистици развио Борис Хлебец. Основна је хипотеза да ће се резултати испитивања применом ових метода у великој мери подударити, што је претпоставка коју наводи и Р. Драгићевић у свом истраживању. Корпус за истраживање представљају колокације са лексемама основа и темељ, регистроване у Корпусу савременог српског језика израђеном на Математичком факултету у Београду.