СИНТАКСИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА АКТИВНИХ ПАРТИЦИПА У АДВЕРБИЈАЛНОЈ УПОТРЕБИ У РУКOПИСУ А СРПСКЕ АЛЕКСАНДРИДЕ (15. ВЕК)
Кључне речи:
српскословенски језик, синтакса, активни партиципи, Рукопис А, Српска Александрида, Стојан Новаковић
Сажетак
Предмет овог рада јесте анализа активних партиципа у адвербијалној употреби са синтаксичко-семантичког аспекта. Истраживање је спроведено на тексту Српске Александриде, конкретно на препису из друге половине 15. века који је у науци назван Рукопис А, чије издање је приредио Стојан Новаковић 1878. године.
Партиципи су представљени у својој основној, адвербијалној, функцији, а затим су представљена и одступања од канонске употребе. У циљу прецизнијег одређења стила проучаваног дела и утврђивања разлика на синтаксичко-семантичком плану употребе анализираних партиципа међу различитим преписима истог текста, добијени резултати поређени су са резултатима анализе партиципа у критичком издању Српске Александриде, у чијој основи се налази препис из друге половине 16. века (дело писано српскословенским језиком нижег стила).
Референце
Бајић, Весна (2017). Хипотактичке структуре за исказивање темпоралних односа у делу Стефанит и Ихнилат: филолошка и функционалностилска анализа. Прилози проучавању језика. Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику. 48: 3–30.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2015). О једној архаичној црти Вуковог језика: апсолутни номинатив. У: Научни скупови – Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014) (ур. Н. Милошевић-Ђорђевић). Београд: САНУ. CLVI: 159–168.
Ђорђић, Петар (1975). Старословенски језик. Нови Сад: Матица српска.
Јерковић, Вера (1983). Српска Александрида. Академијин рукопис (бр. 352). Палеографска, ортографска и језичка истраживања. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Курешевић, Марина (2006). Апсолутни датив у српској средњовековној писмености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 49/1: 35–112.
Курешевић, Марина (2007). О једној редакцијској иновацији у конструкцији апсолутног датива. Научни састанак слависта у Вукове дане. 36/1: 245–255.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функционалностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет. 9–63.
Курешевић, Марина (2018). Активни партиципи у средњем стилу српске средњовековне писмености: могућ правац развоја српског књижевног језика. У: Српска славистика: колективна монографија (радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта) (ур. Рајна Драгићевић и Вељко Брборић). Београд: Савез славистичких друштава Србије. Том I, Језик: 173–189.
Павловић, Драгољуб (1986). Роман у старој српској књижевности. У: Роман о Троји, Роман о Александру Великом. (прир. Радмила Маринковић). Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.
Павловић, Слободан (2013). Узроци и механизми синтаксичких промена у српском језику. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Толстој, Никита И. (2004). Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику. У: Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. 148–156.
Цолић, Александра (2015). Апсолутни датив у Житију краља Милутина од архиепископа Данила II. Прилози проучавању језика. Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику. 46: 17–56.
Brozović, Dalibor i Pavle Ivić (1988). Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Zagreb: Jugoslavenski grafički zavod „Miroslav Krleža”.
Collins, Daniel E. (2004). Distance, Subjecthood, and the Early Slavic Dative Absolute. Scando Slavic. 50: 165–181.
Collins, Daniel E. (2011). The Pragmatics of „Unruly“ Dative Absolutes in Early Slavic. Indo-European syntax and pragmatics: contrastive approaches. 3/3: 103–130.
Corin, Andrew R. (1995). The Dative Absolute in Old Slavonic and Old East Slavonic. Die Welt der Slaven. XL/2: 251–284.
Ivić, Milka (1995). Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Večerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2015). О једној архаичној црти Вуковог језика: апсолутни номинатив. У: Научни скупови – Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014) (ур. Н. Милошевић-Ђорђевић). Београд: САНУ. CLVI: 159–168.
Ђорђић, Петар (1975). Старословенски језик. Нови Сад: Матица српска.
Јерковић, Вера (1983). Српска Александрида. Академијин рукопис (бр. 352). Палеографска, ортографска и језичка истраживања. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Курешевић, Марина (2006). Апсолутни датив у српској средњовековној писмености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 49/1: 35–112.
Курешевић, Марина (2007). О једној редакцијској иновацији у конструкцији апсолутног датива. Научни састанак слависта у Вукове дане. 36/1: 245–255.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функционалностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет. 9–63.
Курешевић, Марина (2018). Активни партиципи у средњем стилу српске средњовековне писмености: могућ правац развоја српског књижевног језика. У: Српска славистика: колективна монографија (радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта) (ур. Рајна Драгићевић и Вељко Брборић). Београд: Савез славистичких друштава Србије. Том I, Језик: 173–189.
Павловић, Драгољуб (1986). Роман у старој српској књижевности. У: Роман о Троји, Роман о Александру Великом. (прир. Радмила Маринковић). Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.
Павловић, Слободан (2013). Узроци и механизми синтаксичких промена у српском језику. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Толстој, Никита И. (2004). Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику. У: Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. 148–156.
Цолић, Александра (2015). Апсолутни датив у Житију краља Милутина од архиепископа Данила II. Прилози проучавању језика. Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику. 46: 17–56.
Brozović, Dalibor i Pavle Ivić (1988). Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Zagreb: Jugoslavenski grafički zavod „Miroslav Krleža”.
Collins, Daniel E. (2004). Distance, Subjecthood, and the Early Slavic Dative Absolute. Scando Slavic. 50: 165–181.
Collins, Daniel E. (2011). The Pragmatics of „Unruly“ Dative Absolutes in Early Slavic. Indo-European syntax and pragmatics: contrastive approaches. 3/3: 103–130.
Corin, Andrew R. (1995). The Dative Absolute in Old Slavonic and Old East Slavonic. Die Welt der Slaven. XL/2: 251–284.
Ivić, Milka (1995). Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Večerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
