THE OBJECT ACCUSATIVE-DATIVE CASE STRUCTURE IN SERBIAN LITERATURE

  • Јанко Ивановић
Keywords: accusative, dative, direct object, indirect object, syntax, transitivity

Abstract

The objekt accusative-dative case structure in Serbian literature In this paper is prsented chronological review of classbooks and scientific papers devoted to accusative-dative case structure and verbs of giving in Serbian language. Although this group of verbs has not been systematically tested on a wider corpus, our grammatics as well as papers by many domestic authors show that mentioned group of verbs attracted attention of researchers and for them it was an interesting field of research, probably because of very important place it takes in a system of verbouse words. The goal of this paper is to point out some of this works and to see how domestic linguists observed this group of verbs. First of all, gramatics of Serbian language and classbooks were analyzed as well as scientific papers in which those verbs and this case structure were mentioned.

References

Алановић, Миливој (2011). Каузативност ‒ манипулативност: од концепта ка форми. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.
Алановић, Миливој (2013). Елементи структурне и семантичке организације глаголских перифраза. Српски језик. XVIII: 193‒212.
Антонић, Ивана (2004). Синтакса и семантика датива. Јужнословенски филолог. LX: 67‒97.
Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: Пипер, Предраг и др. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд: Иститут за српски језик САНУ ‒ Београдска књига ‒ Матица српска. 119‒344.
Арсенијевић, Нада (2012). Падежи правог објекта у стандардном српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.
Гортан Премк, Даринка (1971). Акузативне синтагме без предлога у српском језику. Београд: Институт за српскохрватски језик.
Даничић, Ђуро (1858). Србска синтакса. Део првий. Београд.
Ружић, Владислава (2005). Проста реченица као синтаксичка целина. У: Пипер, Предраг и др. Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд: Иститут за српски језик САНУ ‒ Београдска књига ‒ Матица српска. 119‒344.
Пипер, Предраг и Иван Клајн (2014). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић (1992). Граматика српскога језика, Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства ‒ Нови Сад: Завод за издавање уџбеника.
Станојчић, Живојин (2010). Граматика српског књижевног језика. Београд: Креативни центар.
Стевановић, Михаило (1986). Савремени српскохрватски језик II (Граматички системи и књижевно језичка норма). Београд: Научна књига.
Штрбац, Гордана (2012). Реченични модели с глаголом да(ва)ти. Валентност речи и израза: синтаксички, семантички и прагматички аспекти: међународни тематски зборник. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду. 209‒228.
Ivić, Milka (1963). Dativus respectivus i sinonimične konstrukcije u slovenskim jezicima. Studia lingustica in honorem Thaddei Lehr-Splawinski. Krakow. 99‒104.
Ivić, Milka (1983). Lingvistički ogledi. Bibliotek XX vek. Beograd: Prosveta.
Maretić, Tomo (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb.
Mrazović, Pavica i Zora Vukadinović (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci ‒ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića ‒ Dobra vest.
Published
25. 05. 2018.
Section
Чланци