СЕМАНТИЧКА СТРУКТУРА ГЛАГОЛА ДРЖАТИ (СЕ) И ЊЕГОВЕ КОНТЕКСТУАЛНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Кључне речи: глагол држати (се), лексичко значење, реченични модели

Сажетак

У овом раду полази се од значењâ глагола држати (се) и утврђују се реченични модели у којима се она реализују. Примарни циљ истраживања јесте да укаже на међузависност значењског потенцијала једне глаголске лексеме и њених различитих контекстуалних реализација, и уједно да сагледа како на то утиче лексичка семантика допуна с којима се она удружује. Овај глагол реализује се као самостална лексичка јединица (са доминантним обележјима транзитивности односно рефлексивности), али и као лексема ослабљеног значења, или пак десемантизована. Појављује се и у саставу перифраза и фразеологизама.

Референце

Алановић, Миливој (2011). Каузативност – манипулативност: од концепта ка форми. Нови Сад: Филозофски факултет.
Алановић, Миливој Б. (2013). Синтаксичко-семантичка валентност глагола терати и његових деривата. Валентност речи и израза. Морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти (ур. проф. др Владислава Ружић, доц. др Миливој Алановић, доц. др Гордана Штасни). Нови Сад: Филозофски факултет. 191–208.
Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: Синтакса савременог српског језика. Проста реченица (ред. Милка Ивић). Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига – Нови Сад: Матица српска.
Арсенијевић, Нада (2003). Акузатив с предлогом у савременом српском језику I. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1: 107–263.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика. Когнитивно-типолошке студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Драгић, Мила (2016). Развој теоријско-методолошких концепата рекције и валентности у српској лингвистици. Прилози проучавању језика 47: 99–121.
Киш, Наташа (2013). О неким специфичностима валенције придева. Валентност речи и израза. Морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти (ур. проф. др Владислава Ружић, доц. др Миливој Алановић, доц. др Гордана Штасни). Нови Сад: Филозофски факултет. 319–328.
Мршевић-Радовић, Драгана (1987). Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику. Београд: Филолошки факултет.
Петровић, Владислава (1992). Прилог класификацији допунских конструкција у српскохрватском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXV/2: 115–132.
Ружић, Владислава (2005). Проста реченица као синтаксичка целина. У: Синтакса савременог српског језика. Проста реченица (ред. Милка Ивић). Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига – Нови Сад: Матица српска.
Штрбац, Гордана Р. (2013). Реченични модели с глаголом да(ва)ти. Валентност речи и израза. Морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти (ур. проф. др Владислава Ружић, доц. др Миливој Алановић, доц. др Гордана Штасни). Нови Сад: Филозофски факултет. 209–228.
Babić, Biljana (2011). Rečnik glagola: naučimo srpski 1 i 2. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Centar za srpski jezik kao strani.
Mrazović, Pavica (1979). Razvoj teorije gramatike zavisnosti. Gramatička teorija. Kontrastivne studije i nastava stranih jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet – Institut za strane jezike i književnosti.
Mrazović, Pavica (1990). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Radovanović, Milorad (1990). O dekomponovanju predikata kao jezičkom postupku. U. Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Novi Sad: Dobra vest.
Žele, Andreja (2011). Vezljivostni slovar slovenskih glagolov (skrajšana knjižna izdaja). Ljubljana: Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU – Založba ZRC, ZRC SAZU.
Објављено
25. 05. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци