УТИЦАЈ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ НА ЈЕЗИЧКУ СЛИКУ СВЕТА ГОВОРНИКА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА (НА ПРИМЕРУ ФРАЗЕМА СА КУЛИНАРСКОМ КОМПОНЕНТОМ)

  • Јована Марчета
Кључне речи: фраземи са кулинарском компонентом, европска култура, српски језик, француски језик, италијански језик

Сажетак

Предмет овог рада су фраземи српског, француског и италијанског језика који садрже кулинарску компоненту (нпр. срп. паприкаш; фр. pain; ит. limone). Ови фраземи у великој мери одражавају дух и културу једне заједнице, те су веома погодни за контрастивна и компаративна изучавања језика, односно за проучавања лингвокултуролошких сличности и разлика. У овом истраживању пажњу ћемо посветити фраземима који су настали под утицајем европске културе са циљем да анализом позадинске слике утврдимо њену улогу у изградњи фразеолошког значења, као и да установимо у којој мери припадност српског, француског и италијанског народа истом, европском културном кругу и традицији утиче на истоветност у начину фразеолошког изражавања. Грађа је ексцерпирана из више једнојезичних и двојезичних општих и фразеолошких речника три језика.

Референце

Белић, Александар (1951). Око нашег књижевног језика. Београд: Српска књижевна задруга.
Вуковић, Гордана (1994). Кулинарска лексика у фразеологији. Годишњак филозофског факултета у Новом Саду. XXIII: 1–5.
Гудурић, Снежана (2014). Хлеб у француској и српској језичкој традицији. У: Језици и културе у времену и простору 3. Тематски зборник (ур. С. Гудурић и М. Стефановић). Нови Сад: Филозофски факултет. 47–59.
Драгићевић, Рајна (2010а). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Драгићевић, Рајна (2010б). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије ‒ Чигоја штампа.
Клајн, Иван (1998). Врсте романизама у савременом српскохрватском језику и путеви њиховог доласка. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLI/1: 69–89.
Митрополит Антоније Блум. Научимо се молитви. 07.11.2016.
Мршевић-Радовић, Драгана (1987). Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику. Београд: Филолошки факултет.
Мршевић-Радовић, Драгана (2008). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Мутавџић, Предраг, Дарко Тодоровић и Ана Сивачки (2012). Кулинаризми у савременом српском, грчком и албанском језику. У: Зборник радова са VI међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност (Структурне каракактеристике српског језика, књига 1) (ур. М. Ковачевић). Крагујевац: ФИЛУМ. 443–458.
Обрадовић, Доситеј (1895). Басне Доситеја Обрадовића. Београд: Српска књижевна задруга.
Поповић, Људмила (2008). Језичка слика стварности: когнитивни аспект контрастивне анализе. Београд : Филолошки факултет.
Стефановић, Mарија (2012). Језичка слика породице у руском и српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет (Нови Сад : Фељтон).
Шипка, Милан (2007). Зашто се каже? Нови Сад: Прометеј.
Andrić, Edita (2009). Interkulturalnost u frazeologiji srpskog i mađarskog jezika. U: Jezici i kulture u kontaktu, zbornik radova (ur. I. Lakić i N. Kostić). Podgorica: Institut za strane jezike. 241–248.
Bartmiński, Jerzy. Linguistic worldview as a problem of cognitive ethnolinguistic. Slavic Cognitive Linguistics Conference. Praha, October 15-17, 2009. 18.01.2017.
Bugarski, Ranko (2005). Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek: Krug ‒ Čigoja štampa.
Fink-Arsovski, Željka (2002). Poredbena frazeologija: pogled izvana i iznutra. Zagreb: Filozofski fakultet.
Hrnjak, Anita (2007). Kulinarski elementi u hrvatskoj i ruskoj frazeologiji. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 33/1: 197–216.
Guiraud, Pierre (1962). Les locutions françaises. Paris: Presses Universitaires de France.
Kasumović, Ivan (1911). Hrvatske i srpske narodne poslovice spram grčkih i rimskih poslovica i krilatica. Rad JAZU. 189: 116–276.
Kasumović, Ivan (1912). Hrvatske i srpske narodne poslovice spram grčkih i rimskih poslovica i krilatica. Rad JAZU. 191: 68–264.
Mahmutović, Alisa (2014). Intertekstualno motivirani poredbeni frazemi s animalističkom komponentom. U: Životinje u frazeološkom ruhu, Zbornik radova s međunarodnoga znanstvenog skupa „Animalistički frazemi u slavenskim jezicima“ (ur. I. Vidović Bolt). Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
Opašić, Maja (2014a). Biblijski onimi u hrvatskome jeziku. Folia onomastica Croatica 23: 185–208.
Opašić, Maja (2014b). Općeeuropski frazemi hrvatskoga jezika u Rječniku stranih riječi Bratoljuba Klaića. Rasprave. 40/2: 411–434.
Piirainen, Elisabeth (2011). Folk narratives and legends as sources of widespread idioms: Toward a Lexicon of Common Figurative Units. Folklore: Electronic Journal of Folklore. 48: 117–142, 12.06.2016.
Piirainen, Elisabeth (2012). Widespread Idioms in Europe and Beyond. Toward a lexicon of Common Figurative Units. New York: Peter Lang.
Prćić, Tvrtko (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Turk, Marija (1994). Naznake o podrijetlu frazema. Fluminensia. 6/1–2: 37–47.
Објављено
25. 05. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци