ХИПОТАКТИЧКЕ СТРУКТУРЕ ЗА ИСКАЗИВАЊЕ ТЕМПОРАЛНИХ ОДНОСА У ДЕЛУ СТЕФАНИТ И ИХНИЛАТ: ФИЛОЛОШКА И ФУНКЦИОНАЛНОСТИЛСКА АНАЛИЗА

Сажетак

У овом раду анализирају се хипотактичке структуре којима се исказују темпорални односи, како у сфери темпоралне идентификације, тако и у сфери темпоралне квантификације, у делу Стефанит и Ихнилат, које припада корпусу српскословенске преводне књижевности. Истраживање се спроводи на тексту који представља најмлађи препис овога дела, који потиче из XVII века. Непосредан предмет истраживања представљају номинална и вербална средства у функционално-семантичком пољу темпоралности. Утврђује се степен заступљености и конкурентни однос партиципа у функцији герунда, конструкције апсолутни датив и реченице уведене везницима који упућују на временску семантику, а који могу бити књишког или вернакуларног порекла. Такође, посматрају се огрешења о норму српскословенског језика при употреби номиналних средстава, која се јављају под утицајем старосрпског језика, као и начин организовања реченичног садржаја, који у делима профаног карактера може бити нестилизован, по угледу на разговорни језик, а све у циљу правилног дефинисања функционалног стила датог дела. Резултати синтаксичко-семантичке анализе исказани су квантитативно, а конкурентни однос средстава релацијски. У циљу прецизнијег одређења карактера језика и стила проучаваног дела врши се поређење добијених резултата са резултатима анализе других споменика српскословенске писмености.

Иако је синтаксичка норма српскословенског језика у делима сакралног карактера углавном позната, синтакса дела која припадају профаној сфери још увек није довољно истражена; тренутно је у фази подробне анализе. Стога се резултати истраживања спроведеног у овом раду могу сматрати скромним доприносом познавању српскословенске хипотаксе у делима профаног карактера.