HYPOTACTIC STRUCTURES FOR EXPRESSING TEMPORAL RELATIONS IN THE PARABLE-LIKE NARRATIVE STEFANIT I IHNILAT: A PHILOLOGICAL AND FUNCTIONAL-STYLISTIC ANALYSIS
Abstract
This paper deals with hypotactic structures expressing temporal relations in the domain of both temporal identification and temporal quantification in the parable-like narrative Stefanit i Ihnilat, which forms part of Serbian Church Slavonic translated literature corpus. The research has been conducted on the text that represents the youngest transcript of this literary work, which stems from the 17th century. The immediate subject of the research are nominal and verbal strategies in the functional-semantic domain of temporality. The research determines the distribution and the ratio of participles in the function of gerund, as the strategy that has a foothold in the Old Serbian system, of the dative absolute, as a bookish category, and of temporal clauses, introduced with conjunctions of bookish or vernacular origin. Besides, this research investigates the deviation from the Serbian Church Slavonic norm in the usage of nominal strategies, which is influenced by the vernacular, as well as the way of expressing semantic relations within a complex sentence, which can be of low stylistic value in the profane literary works, influenced by the spoken language. Investigation of all these aspects has been conducted with the aim to correctly define the functional style of the analyzed narrative. The results of the syntactic and semantic analysis have been expressed quantitatively and the incidence of competing syntactic strategies has been given in relation to one another. The results obtained in this research have been compared to the findings obtained in the analysis of other Serbian Church Slavonic literary works with the aim to determine more precisely the character of language and style of the analyzed narrative.
Although the syntactic norm of Serbian Church Slavonic which appears in the literary works of sacral character is mostly well-known, the syntax of literary works which belong to the profane sphere has not been investigated enough yet; it is currently in the process of thorough analysis. Therefore the results of the research that has been conducted in this paper can be regarded as a modest contribution to understanding the Serbian Church Slavonic hypotaxis in the literary works of profane character.
References
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2012). О функционалностилској раслојености српскословенског језика. У: Кирило-Методиевски студии 21 (= Средновековни текстове, автори и книги. Сборник в чест на Хайнц Миклас). София: Българска академия на науките, Кирило-Методиевски научен център. 288–299.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика: когнитивно-типолошке студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Дуриданов, Иван (главен редактор) (1991). Граматика на старобългарския език. Фонетика. Морфология. Синтаксис. София: Издателство на Българската академия на науките.
Јовановић, Томислав (2012). Хрестоматија средњовековне књижевности, том 1: старо- словенска и преводна књижевност. Београд: Филолошки факултет.
Курешевић, Марина (2006). Апсолутни датив у српској средњовековној писмености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLIX/1: 35–112.
Курешевић, Марина (2011). Исказивање реченичне каузалности у Српској Александриди. У: Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (ур. М. Ковачевић). Крагујевац: Филум Филолошко-уметнички факултет. 15–28.
Курешевић, Марина (2012). Хипотактичке структуре у Варуховом откровењу (у препису из рукописног зборника манастира Никољац број 52). У: Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас: зборник радова (ур. Ј. Стојановић и др.). Нови Сад: Матица српска – Никшић: Друштво чланова у Црној Гори (и др.). 181–195.
Курешевић, Марина (2013а). Прилог познавању сакралног стила српскословенског језика: апсолутни датив. У: Теолингвистичка проучавања словенских језика (ур. Ј. Грковић-Мејџор, К. Кончаревић). Београд: Српска академија наука и уметности. 401–417.
Курешевић, Марина (2013б). Хипотактичке структуре у Српској Александриди са функционалностилског аспекта: (на примерима исказивања темпоралних односа). Зборник Матице српске за славистику. LXXXIV: 121–140.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функционалностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2015). Проучавање хипотактичких структура у њихова улога у расветљавању функционалностилске раслојености српскословенског језика. У: Српски језик и његове норме: дијахроно-синхрони аспекти (ур. Ј. Грковић-Мејџор, В. Ружић). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 64–82.
Курешевић, Марина (2016а). Језик Слова Акира Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке Србије бр. 53. Јужнословенски филолог. LXXII/1–2: 105–126.
Курешевић, Марина (2016б). Ка дефинисању црквенословенског језика нижег стила: на примеру исказивања семантичке субординације. У: Slawische Geisteskultur: ethnolinguistische und philologische Forschung. Teil 2: Zum 90. Geburtstag von N. I. Tolstoj (Hrsg. Anatolij A. Alekseev, Nikolaj P. Antropov, Anna G. Krettschmer, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja). Frankfurt am Main: Peter Lang Gmbh. 133–150.
Курешевић, Марина (2016в). Слово о Александру Тројанском из Григоровичевог зборника (XV в.): прилог познавању српскословенског језика нижег стила. У: Теме језикословне у србистици кроз дијахронију и синхронију: зборник у част Љиљани Суботић (ур. Ј. Дражић, И. Бјелаковић, Д. Средојевић). Нови Сад: Филозофски факултет. 159–172.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица: од XII до XV века. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Пешикан, Митар (1959). Неке напомене о развоју активних партиципа у српскохрватском језику. Зборник за филологију и лингвистику. II: 88–106.
СС: Старославянский словарь, по рукописям X–XI веков (ур. Цейтлин, Р. М.; Вечерка, Р.; Благова, Э). Москва: Издательство «Русский язык», 1994.
Стојменовић, Чедомир (2000). Употреба апсолутног датива и зависне временске реченице у „Житију Стефана Дечанског”. Научни састанак слависта у Вукове дане. XXIX/1: 297–305.
Толстој, Никита И. (2004). Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику. У: Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Вукова задужбина – Нови Сад: Матица српска. 148–156.
Трифуновић, Ђорђе (1965). Приповедање и симболи средњовековне наше уметничке прозе. У: Стара књижевност. Београд: Нолит. 142–180.
Цолић, Александра (2015). Апсолутни датив у Житију краља Милутина од архиепископа Данила II. Прилози проучавању језика. XLVI: 17–56.
Ivić, Milka (1983). O srpskohrvatskim gerundima. U: Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta. 155–176.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Večerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Večerka, Radoslav (2002). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, IV: Die Satztypen: Der zusammengesetzte Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
