ХИПОТАКТИЧКЕ СТРУКТУРЕ ЗА ИСКАЗИВАЊЕ ТЕМПОРАЛНИХ ОДНОСА У ДЕЛУ СТЕФАНИТ И ИХНИЛАТ: ФИЛОЛОШКА И ФУНКЦИОНАЛНОСТИЛСКА АНАЛИЗА

  • Весна Бајић
Кључне речи: Стефанит и Ихнилат, српскословенски језик, функционални стилови, хипотакса, темпоралност, герунд, апсолутни датив, временска реченица

Сажетак

У овом раду анализирају се хипотактичке структуре којима се исказују темпорални односи, како у сфери темпоралне идентификације, тако и у сфери темпоралне квантификације, у делу Стефанит и Ихнилат, које припада корпусу српскословенске преводне књижевности. Истраживање се спроводи на тексту који представља најмлађи препис овога дела, који потиче из XVII века. Непосредан предмет истраживања представљају номинална и вербална средства у функционално-семантичком пољу темпоралности. Утврђује се степен заступљености и конкурентни однос партиципа у функцији герунда, конструкције апсолутни датив и реченице уведене везницима који упућују на временску семантику, а који могу бити књишког или вернакуларног порекла. Такође, посматрају се огрешења о норму српскословенског језика при употреби номиналних средстава, која се јављају под утицајем старосрпског језика, као и начин организовања реченичног садржаја, који у делима профаног карактера може бити нестилизован, по угледу на разговорни језик, а све у циљу правилног дефинисања функционалног стила датог дела. Резултати синтаксичко-семантичке анализе исказани су квантитативно, а конкурентни однос средстава релацијски. У циљу прецизнијег одређења карактера језика и стила проучаваног дела врши се поређење добијених резултата са резултатима анализе других споменика српскословенске писмености.

Иако је синтаксичка норма српскословенског језика у делима сакралног карактера углавном позната, синтакса дела која припадају профаној сфери још увек није довољно истражена; тренутно је у фази подробне анализе. Стога се резултати истраживања спроведеног у овом раду могу сматрати скромним доприносом познавању српскословенске хипотаксе у делима профаног карактера.

Референце

Грковић-Мејџор, Јасмина (2005). О методологији проучавања црквенословенског језика. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLVIII/1–2: 11–20.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2012). О функционалностилској раслојености српскословенског језика. У: Кирило-Методиевски студии 21 (= Средновековни текстове, автори и книги. Сборник в чест на Хайнц Миклас). София: Българска академия на науките, Кирило-Методиевски научен център. 288–299.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика: когнитивно-типолошке студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Дуриданов, Иван (главен редактор) (1991). Граматика на старобългарския език. Фонетика. Морфология. Синтаксис. София: Издателство на Българската академия на науките.
Јовановић, Томислав (2012). Хрестоматија средњовековне књижевности, том 1: старо- словенска и преводна књижевност. Београд: Филолошки факултет.
Курешевић, Марина (2006). Апсолутни датив у српској средњовековној писмености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLIX/1: 35–112.
Курешевић, Марина (2011). Исказивање реченичне каузалности у Српској Александриди. У: Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (ур. М. Ковачевић). Крагујевац: Филум Филолошко-уметнички факултет. 15–28.
Курешевић, Марина (2012). Хипотактичке структуре у Варуховом откровењу (у препису из рукописног зборника манастира Никољац број 52). У: Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас: зборник радова (ур. Ј. Стојановић и др.). Нови Сад: Матица српска – Никшић: Друштво чланова у Црној Гори (и др.). 181–195.
Курешевић, Марина (2013а). Прилог познавању сакралног стила српскословенског језика: апсолутни датив. У: Теолингвистичка проучавања словенских језика (ур. Ј. Грковић-Мејџор, К. Кончаревић). Београд: Српска академија наука и уметности. 401–417.
Курешевић, Марина (2013б). Хипотактичке структуре у Српској Александриди са функционалностилског аспекта: (на примерима исказивања темпоралних односа). Зборник Матице српске за славистику. LXXXIV: 121–140.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функционалностилски аспекти. Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2015). Проучавање хипотактичких структура у њихова улога у расветљавању функционалностилске раслојености српскословенског језика. У: Српски језик и његове норме: дијахроно-синхрони аспекти (ур. Ј. Грковић-Мејџор, В. Ружић). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 64–82.
Курешевић, Марина (2016а). Језик Слова Акира Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке Србије бр. 53. Јужнословенски филолог. LXXII/1–2: 105–126.
Курешевић, Марина (2016б). Ка дефинисању црквенословенског језика нижег стила: на примеру исказивања семантичке субординације. У: Slawische Geisteskultur: ethnolinguistische und philologische Forschung. Teil 2: Zum 90. Geburtstag von N. I. Tolstoj (Hrsg. Anatolij A. Alekseev, Nikolaj P. Antropov, Anna G. Krettschmer, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja). Frankfurt am Main: Peter Lang Gmbh. 133–150.
Курешевић, Марина (2016в). Слово о Александру Тројанском из Григоровичевог зборника (XV в.): прилог познавању српскословенског језика нижег стила. У: Теме језикословне у србистици кроз дијахронију и синхронију: зборник у част Љиљани Суботић (ур. Ј. Дражић, И. Бјелаковић, Д. Средојевић). Нови Сад: Филозофски факултет. 159–172.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица: од XII до XV века. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Пешикан, Митар (1959). Неке напомене о развоју активних партиципа у српскохрватском језику. Зборник за филологију и лингвистику. II: 88–106.
СС: Старославянский словарь, по рукописям X–XI веков (ур. Цейтлин, Р. М.; Вечерка, Р.; Благова, Э). Москва: Издательство «Русский язык», 1994.
Стојменовић, Чедомир (2000). Употреба апсолутног датива и зависне временске реченице у „Житију Стефана Дечанског”. Научни састанак слависта у Вукове дане. XXIX/1: 297–305.
Толстој, Никита И. (2004). Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику. У: Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Вукова задужбина – Нови Сад: Матица српска. 148–156.
Трифуновић, Ђорђе (1965). Приповедање и симболи средњовековне наше уметничке прозе. У: Стара књижевност. Београд: Нолит. 142–180.
Цолић, Александра (2015). Апсолутни датив у Житију краља Милутина од архиепископа Данила II. Прилози проучавању језика. XLVI: 17–56.
Ivić, Milka (1983). O srpskohrvatskim gerundima. U: Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta. 155–176.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Večerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Večerka, Radoslav (2002). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, IV: Die Satztypen: Der zusammengesetzte Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Објављено
25. 05. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци