ОДНОСНА РЕЧЕНИЦА У "РОМАНУ О ТРОЈИ"

Сажетак

Предмет овог рада јесу синтаксичко-семантичке карактеристике односних реченица у старосрпском Роману о Троји (XV век). Грађа је статистички обрађена, а резултати су протумачени с обзиром на ситуацију у старосрпском, стандардном српском језику и у дијалекту (банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта). Анализа, између осталог, показује да је синтакса Романа о Троји нешто отворенија према говореном језику у односу на старосрпска пословно- правна акта (уп. нпр. висок проценат слободних односних реченица с релативи- затором који). Налазимо да синтаксички ниво (и уопште језик) овог текста представља јединствен преплет образаца карактеристичних за писани и гово- рени језик, те да је вредан пажње и помног изучавања.