О ЋУТАЊУ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Кључне речи:
глагол ћутати, лексикологија, значење, когнитивистика, полисeмија, семантичка трансформација, деривати, дијалекти, епика
Сажетак
Предмет рада су различите лексичке јединице које у својој основи имају корен ћут-. У средишту пажње је глагол ћутати: упоређују се основна значења издвојена у нормативним и дијалекатским речницима (‘не говорити’, ‘мировати’, ‘осећати’), након чега се даје приказ стања у народној епици и пословицама. У оквиру анализе глаголских значења прате се и значења глаголских деривата. Посебна пажња је посвећена семантичким трансформацијама, уз покушај да се препознају механизми који су омогућили (или условили) развој различитих значења овог глагола у српском језику. Указује се и на могућ културолошки утицај на развој појединих значења овог глагола.
