ДАТЕЛЬНЫЙ САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ В "ЖИТИИ КОРОЛЯ МИЛУТИНА" ОТ АРХИЕПИСКОПА ДАНИИЛА II
Abstract
В данной работе анализируется конструкция дательного самостоятельного, являющаяся типично книжной категорией для выражения гипотаксических отношений в сербославянском языке. Анализ проведен на тексте Жития короля Милутина от арихиепископа Даниила II, одного из самых известных писателей сербского средневековья, чей язык до сих пор не был предметом синтаксического исследования. Для анализа послужило издание Даниилова сборника от Джуры Даничича.
Исследование и сравнение показали следующее: 1) Расширение поля употребления (адноминальная функция, номинальное дополнение, большое количество независимых дательных самостоятельных) можно считать особенностью высокого стиля; 2) Употребление при одинаковых субъектах и с гипотаксическими союзами, а также и независимый – являются нормой сербославянского языка вообще на синтаксическом уровне несмотря на стиль; 3) Отсутствие интерференции с именительным самостоятельным – характеристика высокого стиля; 4) Гипотаксические структуры полностью отражающие старославянское состояние и доминирование дательного самостоятельного по отношению к зависимом предложению в категории времени – характерные для высокого стиля.
В целом, можно констатировать, что в свете дательного самостоятельного Житие в принципе написано высоким стилем сербославянского языка. Но, надо напомнить и то, что, на одной стороне, дательный самостоятельный в этом тексте очень часто является как формула, в подобных контекстах, обозначая границу между тематическими целыми в тексте и обеспечивая единство. На другой стороне, замечено, что конструкции концентрируются в тексте там, где очень важные события, где динамичная и драматичная наррация. На плане дательного самостоятельного, это особенность жития монарха, которое соединяет сакрально и профано. Дательный самостоятельный представляет важную характеристику живописного стиля архиепископа Даниила II.
References
Грицкат, Ирена (2004). Студије из историје српскохрватског језика. Београд: ЗУНС.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007а). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007б). Језик српске средњовековне писмености: достигнућа и задаци. Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова. I: 249–266.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2008). Ка реконструкцији прасловенске синтаксе. Зборник Матице српске за славистику. LXXIII: 71–83.
Данило Други (2008). Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета (данашња језичка верзија: Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић).
Даничић, Ђ. (1972). Предговор. У: Животи краљева и архиепископа српских. Написао архиепископ Данило и други. На свијет издао Ђ. Даничић. London: VARIORIUM REPRINTS.
Драгин, Наташа (2007). Језик Теодосијевог Житија светог Саве у препису монаха Марка из XIV века. Нови Сад: Тиски цвет.
Дуриданов, Иван (главен редактор) (1991). Граматика на старобългарския език. Фонетика, мотфология, синтаксис. София: Издателство на Българската академия на науките.
Јерковић, Вера (1984). Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему. Југословенски семинар за стране слависте. 33–34: 55–66.
Јерковић, Вера (1977). Апсолутни датив у Житију светога Симеона од светога Саве. Зборник Владимира Мошина. 117–124.
Ковачевић, Милош (1996). Сложена реченице с независном релативном клаузом. Српски језик .1–2: 78–89.
Курешевић, Марина (2006). Апсолутни датив у српској средњовековној писмености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLIX/1: 35–112.
Курешевић, Марина (2007). Функционална раслојеност српскословенског језика посматрана кроз употребу апсолутног датива. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. L: 427–445.
Курешевић, Марина (2012а). Синтаксичке одлике Српске Александриде. (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2012б). Хипотактичке структуре у Варуховом откровењу (у препису из рукописног зборника манастира Никољац број 52). У: Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас: зборник радова (ур. Јелица Стојановић и др.). Никшић: Друштво чланова у Црној Гори, Одјељење за српски језик и књижевност – Нови Сад: Матица српска. 181–195.
Курешевић, Марина (2013а). Прилог познавању сакралног стила српскословенског језика: апсолутни датив. У: Теолингвистичка проучавања словенских језика (ур. Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Кончаревић). Београд: САНУ. 401–417.
Курешевић, Марина (2013б). Хипотактичке структуре у Српској Александриди са функционалностилског аспекта (на примерима исказивања темпоралних односа). Зборник Матице српске за славистику. LXXXIV: 121–140.
Мак Данијел, Гордон (2008). Данило Други. (Предговори). У: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета. 7–25.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица од XII до XV. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павловић, Слободан (2013). Узроци и механизми синтаксичких промена у старосрпском језику. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Петровић, Дамњан (2008). Песнички радови архиепископа Данила. (Предговори). У: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета. 26–45.
Радовановић, Милорад (ред.) (1996). Српски језик на крају века. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Радовановић, Милорад (2003). Социолингвистика. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Радовановић, Милорад (2004). Декомпозиција и универбизација. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLVII/1–2: 43–49.
Стојменовић, Чедомир (2010). Служба и житије Стефана Дечанског (Дечански препис). Палеографска, ортографска и језичка истраживања. Скопје: Универзитет Свети Кирил и Методиј – Филолошки факултет Блаже Конески.
Толстой, Никита И. (1978). Однос старог српског књишког језика према старом словенском језику. (У вези с развојем жанрова у старој српској књижевности). Научни састанак слависта у Вукове дане. 8/1: 15–23.
Трифуновић, Ђорђе (1976). Проза архиепископа Данила II. Књижевна историја. IX/33: 3–71.
Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит.
Трифуновић, Ђорђе и Зорица Витић (1999). Житије краља Драгутина, у монаштву Теоктиста – прилог познавању рукописног наслеђа архиепископа Данила II. Зборник Матице српске за књижевност и језик. XLVII/1: 117–141.
Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић (ур.) (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Цейтлин, Р. М., Р. Вечерка, Э. Благова (ред.) (1994). Старославянский словарь по рукописям X-XI вв. Москва: Русский язык.
Штрбац, Гордана (2002). Апсолутни датив у Доментијановом Житију светог Саве. Прилози проучавању језика. 33: 5–18.
Antonić, Ivana (2001). Vremenska rečenica. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Bauer, Jaroslav (1972). Syntactica slavica. Vybrané práce ze slovanské skladby. Brno: Universiteta J. E. Purkyně.
Collins, Daniel E. (2004). Distance, Subjecthood, and the Early Slavic Dative Absolute. Scando Slavica. 50: 165–181.
Collins, Daniel E. (2011). Тhe Pragmatics of „Unruly” Dative Absolutes in Early Slavic. IndoEuropean syntax and pragmatics contrastive approches. Oslo: Studies in Language.
Corin, Andrew R. (1995). The Dative Absolute in Old Slavonic and Old East Slavonic. Die Welt der Slaven. XL/2: 251–284.
Gardiner, S. C. (1984). Old Church Slavonic. An Elementary Grammar. Cambridge – London – New York – New Rochelle – Melbourne – Sydney: Cambridge University Press.
Grković-Major, Jasmina (2010). The Role of Syntactic Transitivity in the Development of Slavic Syntactic Structures. U: Diachronic Slavonic Syntax. Gradual Changes in Focus (ur. Björn Hansen, Jasmina Grković-Major). Wiener Slawistischer Almanach (Sonderband 74). München – Berlin – Wien. 63–74.
Kovačević, Miloš (1988). Uzročno semantičko polje. Sarajevo: Svjetlost.
Мeje, Antoan (1965). Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika. Beograd: Naučna knjiga.
Stanislav, Jan (1933–34). Dativ absolutný v starej cirkovnejslovančine. Byzantinoslavica. V: 1–112.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
