ЕТИМОЛОШКИ РЕЧНИЦИ АЛБАНСКОГА ЈЕЗИКА
Сажетак
У раду је реч о развоју етимологије у области албанскога језика, с акцентом на прегледима четирију одабраних етимолошких речника: Etymologisches Wörterbuch der albanesischen Sprache Густава Мајера (1891), Studime etimologjike në fushë të shqipes Ећрема Чабеја (1976), Albanische Etymologien Бардиља Демираја (1997) и Albanian Etymological Dictionary Владимира Орјола (1998). Анализирају се садржај, методологија и научни контекст свакога од речника, појединачно, као и у поређењу једних с другима. Процењује се опште стање дијахронијске лингвистике албанскога и индоевропских језика у тренутку њиховог објављивања, те допринос албанској етимологији и индоевропској лингвистици свакога од њих. Речници су анализирани хронолошки, чиме се покушао достићи циљ рада, а то је обликовање слике општега развојног пута етимологије на пољу албанскога током XIX и XX века, тј. током овим радом обухваћених стотину и педесетак година њеног развоја, опримерених одабраним етимолошким речницима албанскога језика.
Референце
Десницкая, А. (1968). Албанский язык и его диалекты. Ленинград: Наука.
Орел, В. (1989). Сравнительно-историческая грамматика албанского языка: фонетика и морфология. Докторска дисертациja. Москва: Институт славяноведения и балканистики.
Станишић, В. (2006). Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја.
Ajeti, I. (1976). Dy fjalë për opusin e E. Çabejt. In: Çabej, E., Studime gjuhësore, I. Prishtinë: Rilindja.
Baldi, P. (1983). An Introduction to the Indo-European Languages. Carbondale: Southern Illinois University Press.
Baliu, B. (2001). Gustav Majeri dhe albanologjia. Tiranë: Argeta-LMG.
Bopp, F. (1816). Über das Conjugationssystem der Sanskritsprache in Vergleichung mit jenem der griechischen, lateinischen, persischen und germanischen Sprache. Frankfurt: Andreäischen.
Bopp, F. (1833). Vergleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Griechischen, Lateinischen, Litthauischen, Gothischen und Deutschen, I. Berlin: Ferdinand Dümmler.
Bopp, F. (1855). Über das Albanesische in seinen verwandtschaftlichen Beziehungen. Berlin: Stargardt.
Çabej, E. (1957). Gjendja e sotme e etimologjisë së gjuhës shqipe. Nëntori. IV (8): 194–196.
De Vaan, M. (1999). s. t. Kratylos. 44: 87–93.
De Vaan, M. (2004). PIE *e in Albanian. Die Sprache. 44 (1): 70–85.
Demiraj, B. (1997). Sistemi i numërimit të gjuhës shqipe: vështrim diakronik. Tiranë: Akademia e Shkencave e Shqipërisë.
Demiraj, Sh. (1989). Gjuha shqipe dhe historia e saj. Prishtinë: Rilindja.
Elsie, R. (2004). Historical Dictionary of Kosova. Lanham: Scarecrow Press.
Friedman, V. (1985). s. t. The Slavic and East European Journal. 29 (4): 494–496.
Hamp. E. (1957). Two Notes on Albanian. Language. 33 (4), 530–532.
Hamp. E. (1966). The Position of Albanian. In: Birnbaum, H. & J. Puhvel (eds.), Ancient IndoEuropean Dialects. 97–119. Los Angeles: California University Press.
Huld, M. (1984). Basic Albanian Etymologies. Columbus: Slavica.
Ivić, M. (2001). Pravci u lingvistici, I. Beograd: XX vek.
Jokl, N. (1911). Studien zur albanesischen Etymologie und Wortbildung. Wien: A. Hölder.
Joseph, B., K. L. Maynard (2000). Hamp Lectures on the Albanian Language. Indo-European Studies Bulletin. 9: 25–27.
Kastrati, J. (1980). Histori e gramatologjisë shqiptare (1635–1944). Prishtinë: Rilindja.
Koerner, E. F. K. (1986). Kruszewski’s contribution to general linguistic theory. In: Kastovsky, D. & A. Szwedek (eds.), Linguistics across Historical and Geographical Boundaries, I. Berlin: Mouton de Gruyter.
Kortlandt, F. (1987). PIE. *s in Albanian. In: Barentsen, A. A., B. M. Groen & R. Sprenger (eds.), Dutch Studies in South Slavic and Balkan Linguistics. 219–226. Amsterdam: Rodopi.
Kortlandt, F. (1996). PIE. *j in Albanian. In: Barentsen, A. A., B. M. Groen, J. Schaeken & R. Sprenger (eds.), Studies in South Slavic and Balkan Linguistics. 173–176. Amsterdam: Rodopi.
Mann, S. (1950). The Indo-European Vowels in Albanian. Language. 26 (3): 379–388.
Mann, S. (1952). The Indo-European Consonants in Albanian. Language. 28 (1): 31–40.
Mann, S. (1977). An Albanian Historical Grammar. Hamburg: Helmut Buske Verlag.
Meier-Brügger, M., М. Fritz & M. Мayrhofer (2003). Indo-European Linguistics. Berlin: Walter de Gruyter.
Meyer, G. (1884). Über die Stellung des Albanesischen im Kreise der indogermanischen Sprachen. Beiträge zur Kunde der indogermanischen Sprachen. 8: 185–195.
Meyer, G. (1888). Kurzgefasste albanesische Grammatik mit Lesestücken und Glossar. Leipzig: Breitkoph e Härtel.
Miklosich, F. (1870). Albanische Forschungen, I: Die slavischen Elemente im Albanischen. Wien: Kaiserlich-königliche Hofund Staatsdruckerei.
Orel, V. (2000). A Concise Historical Grammar of the Albanian Language: Reconstruction of Proto-Albanian. Leiden: Brill.
Pedersen, H. (1894). Bidrag til den albanesiscke sproghistorie. In: Festskrift til Vilhelm Thomsen fra disciple. 246–257. Köbenhavn: Gyldendal.
Pedersen, H. (1900). Die Gutturale im Albanesischen. Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung. 36: 277–340.
Sampson, G. (1980). Schools of Linguistics. Stanford: Stanford University Press. Sandfeld,
K. (1930). Linguistique balkanique: problèmes et résultats. Paris: É. Champion.
Schleicher, A. (1850). Die Sprachen Europas in vergleichender Übersicht. Bonn: HB König.
Tucović, D. (1946). Srbija i Arbanija. Jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije. Beograd: Kultura.