ИНФИНИТИВ У ДЕЛУ СТЕФАНИТ И ИХНИЛАТ: ФИЛОЛОШКА И ФУНКЦИОНАЛНОСТИЛСКА АНАЛИЗА

  • Сања Дакић
Кључне речи: Стефанит и Ихнилат, српскословенски језик, синтакса, хипотакса, инфинитив, конкурентна средства

Сажетак

Предмет истраживања овога рада јесте синтаксичко-семантичка анализа употребе инфинитива у преводном српскословенском делу Стефанит и Ихнилат према препису из XVII века. Примарни циљ истраживања јесте утврђивање функционалног опсега употребе инфинитива и инфинитивних конструкција. Како се инфинитив, као номинално средство наслеђено из прасловенске епохе, у вернакулару с еволуцијом језика све чешће замењивао вербалним средствима, у раду се прати и њихов конкурентан однос у функционално-семантичким сферама експликативности и финалности. Резултати филолошке анализе, однос номиналних и вербалних средстава, као и однос општесловенских и књишких употреба инфинитива исказани су процентуално како би прецизније могли указати на функционални стил језика којим је текст писан. Поред свега наведеног, у раду се ради бољег дефинисања стила резултати истраживања пореде са резултатима истраживања спроведеним Хиландарском типику Светога Саве, Животу деспота Стефана Константина Филозофа и критичком издању Српске Александриде.

Референце

Богдановић, Димитрије (1991). Историја старе српске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.
Борковский, В. И. (1968). Сравнительно-исторический синтаксис восточнославянских языков. Типы простого предложения. Москва: Наука.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2007). Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2008). О глаголима визуелне перцепције у старословенском и грчком. У: Европске идеје, античка цивилизација и српска култура (ур. К. Марицки-Гађански). Београд: Друштво за античке студије Србије – Службени гласник. 60–71.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2011). Синтакса инфинитива у „Животу деспота Стефана” Константина Филозофа. У: Търново и идеята за християнския универсализъм XII–XV век. Велико Търново. 436–456.
Грковић-Мејџор, Јасмина (2013). Историјска лингвистика, когнитивно-типолошке студије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Демирај, Шабан (1994). Балканска лингвистика. Скопје: Логоа – А.
ЭССЯ: Этимологический словарь славянских языков [ред. О. Н. Трубачев], 1– , Москва 1974–: Наука.
Ивић, Милка (1970). О употреби глаголских времена у зависној реченици: презент у реченици с везником да. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XII/1: 43–54.
Јовановић, Томислав (2012). Хрестоматија средњовековне књижевности, том I: старословенска и преводна књижевност. Београд: Филолошки факултет: 193–195.
Курешевић, Марина (2010). О конкурентној употреби акузативних конструкција (са партиципом и инфинитивом) и допунске реченице у Српској Александриди. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LIII/1: 79–92.
Курешевић, Марина (2014). Хипотактичке структуре у Српској Александриди: функционалностилски апсекти. Нови Сад: Филозофски факултет.
Курешевић, Марина (2015). Проучавање хипотактичких структура и њихова улога у расветљавању функционалностилске раслојености српскословенског језика. У. Српски језик и његове норме: дијахроно-синхрони аспекти (ур. Ј. Грковић-Мејџор, В. Ружић). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 64–82.
Павловић, Драгољуб и Радмила Маринковић (избор, редакција, превод и коментари) (1968). Из наше књижевности феудалног доба. Београд: Просвета.
Павловић, Слободан (2009). Старосрпска зависна реченица, од XII до XV века. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Поповић, Људмила (2010). Категорија евиденцијалности у српском и украјинском језику. Зборник Матице српске за славистику. LXXVII: 17–47.
Пипер, Предраг и др. Синтакса савременога српског језика, проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига и Нови Сад: Матица српска: 636–649.
Ружић, Владислава (2006). Допунске реченице у савременом српском језику. Нови Сад: Матица српска.
СС (1994): Старославянкий словарь, по рукописям X–XI веков. (ур. Цейтлин, Р. М; Вечерка, Р; Благовой, Э). Москва: Русский язык.
ТОЛСТОЙ, Н. И. (1988). История и структура славянских литературных языков. Москва: Наука.
Grković-Major, Jasmina (2010). The Role of Syntactic Transitivity in the Development of Slavic Syntactic Structures. Björn Hansen, Jasmina Grković-Major (eds.). Diachronic Slavonic Syntax. Gradual Changes in Focus. Wiener Slawistischer Almanach (Sonderband 74). München – Berlin – Wien: 63–74.
Miklosich, Franc (1868–1874). Vergleichende Syntax der slavischen sprachen. Wien: Willhelm Braumüller.
Pacnerová, Ludmila (1964). Синтаксис инфинитива в старославянских евангельских кодексах с точки зрения техники перевода. Slavia. XXXIII/4: 181–190.
Večerka, Radoslav (1961). Syntax aktivních participií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Večerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Večerka, Radoslav (2002). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, IV: Die Satztypen: Der zusammengesetzte Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Објављено
15. 01. 2019.
Bрој часописа
Секција
Чланци