ГЛАГОЛСКЕ ДОПУНЕ У <em>ХИЛАНДАРСКОЈ ПОВЕЉИ</em> СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ

Сажетак

Овај рад представља допринос изучавању развоја синтаксичке транзитивности, односно глаголске рекције на синхроном нивоу једног ограниченог периода српскословенског језика (сам почетак XIII века). Обухвата једну повељу из опуса Стефана Првовенчаног. Такође, овим истраживањем отвара се пут даљем и подробнијем изучавању глаголске рекције у историји српског језика. У рекцијском речнику може се видети контекст у ком се именовани глагол бележи, као и форма у којој се јавља.

На основу инхерентне семантике забележених глагола, или на основу семантике коју добијају у одређеном контексту даје се типологија глагола и прати се њихова рекција. Типологија допуна даје се као резултат истраживања глаголске рекције.