Прилози проучавању језика

СРПСКА ХЕМИЈСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У ДЕЛУ „HISTORIAE NATVRALIS” АНДРЕАСА ВОЛНОГ (1805)

Ксенија Радоја — 2024-01-25

У оквиру овог рада анализирана је српска терминологија из области хемије, конкретније, називи хемијских елемената и једињења у делу Historiae natvralis elementa Андреаса Волног из 1805. године. Регистрована грађа најпре је приказана у виду речника, а потом и анализирана. Циљ овог истраживања јесте да се упореди терминолошки систем везан за дату област из предстандардне епохе с оним који је део стандардног српског језика. Посебна пажња посвећена је утврђивању разлога за губљење једних и чување других термина.

ФИТОНИМИ У ЈЕСТЕСТВОСЛОВИЈУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА (1809)

Немања Лука — 2024-01-25

Предмет овог рада јесте лексикографска обрада и анализа фитонима у делу Јестествословије Јоакима Вујића из 1809. године. Ексцерпирана грађа дата је у виду речника, који је уазбучен према стандарду савременог српског језика, уз напомене о лексикографској обради. Забележене лексичке јединице (фитоними) анализиране су према критеријуму порекла, а потом су упоређене са савременим терминолошким системом фитонимије, како би се утврдили разлози за очување и/или губљење појединих термина.

МАТЕМАТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У АЛГЕБРИ АТАНАСИЈА НИКОЛИЋА (1839)

Весна Стојковић — 2024-01-25

У раду је анализирана математичка терминологија из математичког уџбеника Алгебра Атанасија Николића из 1839. године. Поред основних података који се односе на појам терминологије и развој датих научних области, у раду су наведени и подаци о аутору и језику којим је текст написан. Ексцерпирана грађа се односи на математичке термине и представљена је у виду речника, уз напомене о лексикографској обради. Анализа спроведена у раду односи се на порекло и структуру речи. Забележен терминолошки систем упоређен је с терминолошким системом савременог српског језика из области математике, како би се утврдили разлози за очување и/или и губљење појединих термина.

МОДАЛНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА ИМАТИ

Јелена Марковић Николајева — 2024-01-25

Овај рад се бави модалним значењима глагола имати. Његов циљ је да представи различите врсте модалних значења овог глагола: деонтичко, динамичко и епистемичко модално значење, а наводе се и различити типови исказа у којима се он јавља у оквиру сваког модалног значења. У раду се прво представља класификација модалних значења на основу које су анализирани примери из корпуса. Предочава се речничка обрада глагола имати у најважнијим речницима српског језика и досадашња запажања о модалним значењима овог глагола у литератури. Затим се представљају уочене врсте модалних значења и типови исказа у којима се она јављају. Уочавају се посебне стилске и прагматичке вредности модала имати у односу на друге модале са којима ступа у синонимске односе.

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА СОМАТИЗМОМ NYAK/ВРАТ У МАЂАРСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Снежана Хасанагић Ђорђин — 2024-01-25

Фразеологизми представљају опште, безвременске истине настале на основу човековог искуства. Како се прва човекова искуства базирају на спознаји конкретног, телесног, онда не чуди што је он користио управо делове тела да разуме и искаже апстрактне категорије. Отуда су соматизми веома заступљени у фразеологији сваког језика, чему у прилог говори и наше истраживање.

Циљ нашег истраживања јесте утврђивање сличности и разлика између два језика, српског и мађарског, на примерима фразеологизама који садрже соматизам nyak/врат. Полазни језик у истраживању је мађарски. Корпус је ексцерпиран из српских и мађарских описних и фразеолошких речника и чини га 51 фразем на мађарском језику.

Српски и мађарски језик су генеалошки и типолошки посве различити језици и разлике међу њима манифестују се на свим језичким нивоима. Међутим, не смемо да занемаримо чињеницу да су у питању језици који читав миленијум коегзистирају на просторима Панонске низије. Разлике које проналазимо у фразеологизмима одсликавају пре свега културне специфичности једног народа, док се сличности могу објаснити помоћу културних, социјалних и историјских веза, као и универзалним истинама до којих су носиоци двају језика долазили независно једни од других.

О ПОЈМУ СУДБИНЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ ПОЈМОВНОМЕТАФОРИЧКОГ УГЛА

Бранислав Веселиновић — 2024-01-25

У овом раду испитује се метафоричко поимање судбине у савременом српском језику с циљем да се утврде изворни појмовни домени и на основу њих одреде појмовни оквир којим се концептуализује апстрактни појам судбине и метафорички системи који се у том оквиру пресецају, те да се установе дословне и фигуративне појмовне метафоре у вези с датим концептом. Примери ексцерпирани из електронског Корпуса савременог српског језика анализирају се помоћу концептуалне методе засноване на теорији појмовне метафоре. Задаци истраживања јесу и статистичка анализа којом би се идентификовао центар циљног домена судбине, тј. његов прототипични члан у савременом српском језику, класификација примера према скали апстрактности, као и откривање постојаности концептуализације судбине у српској језичкој слици света поређењем с изворима из дијалекатских и историјских речника и примерима пословица и стихова из народне епске поезије. Анализа је показала да је у складу с персонификацијом судбине у српским народним веровањима најчешћа појмовна метафора судбина је човек, а да се целокупан појмовни оквир којим се поима судбина повезује с универзалним категоријама у мишљењу, оличеним у двама метафоричким системима велики ланац постојања и структура догађаја и њиховим могућим преплитањима. Такође, фигуративне метафоре, које могу сезати до петог или шестог степена хипонимије, најчешће су у књижевноуметничком функционалном стилу, али су могуће и у другим стиловима. Уочава се да је дати појмовни оквир постојан кроз простор и време и да је појам судбине дубоко утемељен у српској култури, што се огледа у прототипичности појединих метафоричких представа и знатној заступљености одређених изворних домена какви су текст и слика.

УПOТРEБA И ПРEФEРEНЦИJA ГРAМAТИЧКE И СEМAНТИЧКE КOНГРУEНЦИJE КOД ПAУКAЛНИХ СИНТAГМИ

Милица Мркоњић — 2024-01-25

У овом раду испитивали смо употребу и преференцију граматичке и семантичке конгруенције код паукалних синтагми на узорку испитаника из Бијељине и непосредне околине. Из овог рада су изостављени испитаници који нису с овог географског простора, као и они чији матерњи језик није српски. Поред ових, остали социодемографски фактори на које смо се ослањали били су: пол, старост, степен образовања и тип средине у којој испитаник живи. За потребе истраживања сачињен је упитник који се састојао из два дијела: први дио с питањима отвореног типа који је захтијевао одговор испитаника и други са скалама процјене. У првом дијелу се нашло 12 реченица које је требало допунити, док се други дио састојао из 24 позитивно оријентисане тврдње: 12 везаних за граматичку конгруенцију и 12 њихових парова везаних за семантичку конгруенцију. Упитник је дистрибуиран онлајн и попунило га је 60 испитаника. Наши резултати указују на то да позитивнији став испитаници имају према граматичкој конгруенцији, те да се за исту опредјељују, док се према семантичкој јавља неутралан или негативан став.

СПАЦИЈАЛНЕ ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У АТРИБУТСКОЈ ФУНКЦИЈИ У РОМАНУ О ЛОНДОНУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Александра Ракић — 2024-01-25

Предмет рада је семантичко-синтаксичка и стилистичка анализа предлошко-падежних конструкција с просторним значењем у функцији неконгруентног атрибута у Роману о Лондону Милоша Црњанског. У анализу су укључене супстантивне синтагме код којих је управни члан именица (примарна или секундарна), а зависни члан предлошко-падежна конструкција с просторним значењем. У раду је извршена анализа и класификација семантичких типова спацијалних предлошко-падежних конструкција. Семантичко-синтаксичка анализа показала је да су најфреквентнији и синтаксички најразновснији неконгруентни атрибути с обележјем индирективности. Резултати стилистичке анализе показали су да је у овом роману присутно рашчлањавање субординираних конструкција запетом, карактеристично за језик Милоша Црњанског, најчешће у примерима где је управни члан синтагме примарна именица.

ODABIR JEZIKA U ISKAZIVANJU EMOCIJA KOD BILINGVALNIH GOVORNIKA: SLUČAJ MAĐARSKOG I SRPSKOG JEZIKA

Jelena Lukić — 2024-01-25

Posmatrajući bilo koje višejezično društvo, javljaju se pitanja u vezi s temom dvojezičnosti, paralelnog korišćenja maternjeg i drugog jezika i uticaja koji ovi jezici imaju na individuu u procesu iskazivanja emocija. Uprkos sve većem broju istraživanja dvojezičnosti, nije bilo pokušaja da se ova tema obradi imajući u vidu mađarski i srpski kao dva glavna jezika bilingvalnih govornika. Stoga, cilj rada je da se u značajnom obimu shvati veza između bilingvalnih govornika i njihovih jezika pri iskazivanju emocija. U radu je primenjena adaptirana verzija upitnika o bilingvizmu i emocijama (BEQ) uz statističku analizu i intervjue kako bi se stekao uvid u kognitivne procese bilingvalnih govornika. Rezultati sugerišu da pojedinci pokazuju sklonost prema određenom jeziku kada razgovaraju o emocijama i emotivnim temama, zahvaljujući mnoštvu subjektivnih faktora kao što su uzrast savladavanja drugog jezika, kontekst savladavanja, znanje jezika i socijalizacija u jeziku. Iako rezultati daju potporu argumentima razvijenim u radu, oni nisu univerzalno primenljivi i isključivo predstavljaju osnovu za dalja istraživanja u datoj naučnoj disciplini.

КОЛАБОРАТИВНО ПРЕВОЂЕЊЕ НА ПРИМЕРУ ОДЛОМАКА РОМАНА ЉУБИЧИЦА БЕЛА ЖЕНИ ЛЕБЛ СА СРПСКОГ НА ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

Кјара Урчуоли — 2024-01-25

У раду се бавимо колаборативним превођењем са српског на италијански на основу искуства учешћа у преводилачкој радионици одржаној на Универзитету у Торину током академске године 2021/2022, посвећеној превођењу дела Љубичица бела Жени Лебл. Чланак је подељен на четири дела: у првом делу ћемо увести тему, након тога ћемо се фокусирати на теоријски аспект колаборативног превођења и изложити неке од његових предности и недостатака. У трећем делу биће представљени дигитални алати коришћени за ову врсту превода и анализирани неки од проблема с којима су се суочили учесници радионице. У четвртом и последњем делу биће изведени закључци. Главна сврха овог чланка је да покаже потенцијал колаборативног превођења у настави и усвајању српског језика као страног.

СЕМАНТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ГЛАГОЛА РЕЋИ И КАЗАТИ И ЊИХОВИХ ПРЕФИКСАЛА

Данијела Радовановић — 2024-01-25

Предмет овога рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.

ЕНГЛЕСКО-СРПСКА КОНТРАСТИВНА ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Александра Томашевић — 2024-01-25

Књига Енглеско-српска контрастивна лексикологија аутора Александре Јанић и Душана Стаменковића објављена је 2022. године, у издању Филозофског факултета у Нишу. Иако је књига првенствено усклађена са силабусом предмета Контрастивна лексикологија: примене у настави и превођењу, акредитованом 2021. године у оквиру програма мастер академских студија англистике на Филозофском факултету, те је садржином уџбеник, она је истовремено и врло користан приручник за све англисте и србисте, али и друге филологе, професоре и преводиоце. Заснована је на компаративној и контрастивној методи, а бави се контрастирањем и анализом статуса различитих лексиколошких питања у србистици и англистици. Садржај уџбеника оформљен је кроз вишегодишње искуство рада оба аутора на сва три нивоа студија филологије и тежи се да се студентима, али и осталим читаоцима, пружи нова перспектива у сагледавању лексике два посматрана језика. ...

СА СОЛАРИЋЕМ КРОЗ ВЕКОВЕ

Весна Стојковић — 2024-01-25

Године 2019. у издању Задужбине „Доситеј Обрадовић” у Београду објављена је књига Павле Соларић. Сабрана дјела. Приредили су је проф. др Душан Иванић и проф. др Исидора Бјелаковић, а овај приређивачки подухват од изузетно је велике важности будући да се први пут пред савременим читалаштвом нашла већина текстова Соларићевог богатог опуса. Иако је, дакле, реч о избору најважнијих Соларићевних текстова, а не о сабраним делима у пуном смислу речи, ова публикација не губи на вредности. У њој су наведени сви текстови који су релевантни за сагледавање Соларићеве фигуре из најразличитијих аспеката, што може бити постигнуто искључиво одличним познавањем живота и рада једног аутора и потпуним увидом у његово стваралаштво. ...

ПУТЕМ НАРОДНИХ ГОВОРА

Сандра Савић — 2024-01-25

Зборник научних радова На темељима народних говора, чији су уредници проф. др Татјана Трајковић и проф. др Надежда Јовић, објављен је 2020. године у издању Филозофског факултета у Нишу. Посвећен је проф. др Јордани Марковић поводом одласка у пензију. Радовима у Зборнику обухваћена су многа значајна питања из области и дисциплина науке о српском језику и другим словенским језицима, као и из науке о књижевности. Посматрано према броју радова, од укупно 54 чланка, највећи број припада области дијалектологије и дијалекатске лексикографије, а језички материјал обрађен је како на синхроном тако и на дијахроном плану. Један број радова тиче се контрастивне лингвистике, а није мали број њих у чијем средишту јесу питања из науке о књижевности. Вредан допринос овом зборнику чине и текстови бугарских, македонских и руских лингвиста.

Јасмина Дражић. Приступи проучавању значења речи.

Александра Марјановић — 2024-01-25

Књига Приступи проучавању значења речи, како је у самом наслову и наглашено, најпре за циљ има упознавање са лексичкосемантичким аспектима, приближавање актуелних методологија у сфери семантичких истраживања, а потом и да читаоце спроведе кроз широко поље значења која можемо приписати речима. С обзиром на актуелност теме која је у књизи обрађена и значајне позиције коју значење речи заузима у свим лингвистичким истраживањима, није упитна ни неопходност једног оваквог дела.

Babić, Biljana (2021). Unutarjezičke greške u nastavi srpskog jezika kao stranog

Горица Мирковић — 2024-01-25

Монографија Унутарјезичке грешке у настави српског језика као страног ауторке Биљане Бабић, доцента на Одсеку за српски језик и лингвистику на Филозофском факултету у Новом Саду, објављена је 2021. године у издању Филозофског факултета у Новом Саду, уз подршку Центра за српски језик као страни (при Одсеку за српски језик и лингвистику). Књига је настала као резултат ауторкиног дугогодишњег наставног и истраживачког рада у настави српског језика као страног. ...

In memoriam PROF. DR VERA VASIĆ

Svenka Savić — 2024-01-25

Vera Vasić je diplomirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (UNS) na Grupi za južnoslovenske jezike (1974).

Stečeno znanje je radno proveravala na Radničkom univerzitetu u Novom Sadu (kao koordinatorka na programu kulture i umetnosti). Tu je ostala dovoljno dugo ili kratko da rado prihvati (moju) ponudu da nam se priključi u (samostalnom) Institutu za lingvistiku (formiran 1968) na poziciji asistenta-pripravnika u naučnom radu na projektu o razvoju govora dece. Vera je prihvatila izazov rado, jer je u porodici stasavala njena sestričina – mogla je u porodici pratiti prirodni razvoj govora. Već od ulaska u profesiju pa do kraja profesionalnog života umela je da povezuje lično sa društveno korisnim (političkim). ...

In memoriam: проф. др Вера Васић

Миливој Алановић — 2024-01-25

Незавидан је положај ученика који говори на комеморацији своме учитељу, не због терета обавеза или дужности, нити зато што му недостају речи, већ понајвише што га осваја осећање да му лично никада до краја није отворио своје срце. Тражећи од вас опрост за нешто личнији тон, можда је сада куцнуо час да одшкринем та тешка гвоздена врата, иза којих се крију моје успомене на проф. Веру Васић. ...